Прочитај ми чланакУ Берлину је представљено прелиминарно истраживање о менталном здрављу учесника протеста у Србији. Резултати показују да су притисци и насиље повезани са већим нивоом анксиозности и стреса, али и да колективни ангажман и солидарност могу да подстакну осећај смисла, отпорност и посттрауматски раст
Дан уочи годишњице највећег студентског и грађанског скупа 15. марта 2025. у Београду, у центру Берлина одржана је расправа о једној теми о којој се ретко прича откако су студентски протести почели да мењају свакодневицу Србије. Наиме, колико је ово време оставило трага на психичко здравље пре свега оних који у покрету учествују?
Јер, како се могло чути на самом почетку вечери, током свих ових месеци од почетка протеста често се говори о политици и политичким циљевима, а мање о самим људима који овај покрет носе, пише Дојче веле.
Делом изненађујуће позитивни резултати
Окосница расправе, коју је организовао берлински психолог Андреј Тодоровић, били су прелиминарни налази истраживања о менталном здрављу током студентских и грађанских протеста у Србији, које је спровео тим истраживача са филозофских факултета у Београду и Новом Саду и са Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију у Београду.
Љиљана Михић и Сара Дојчиновић са Одељења за психологију Филозофског факултета у Београду представиле су на трибини прелиминарне резултате студије који су показали неке очекиване, али и позитивно изненађујуће налазе.
Сара Дојчиновић је на упит DW-а о томе које су главне спознаје студије која је спроведена на 664 учесника у јануару и фебруару ове године указала на то да сусрет са свакодневним притисцима и претњама не мора у сваком случају да резултира искључиво негативним последицама.
„Прелиминарни резултати показују да је изложеност полицијском и параполицијском насиљу током протеста и блокада повезана са лошијим показатељима менталног здравља, али и да слика није потпуно једноставна“, каже она.
„Видимо повезаност насиља са вишим нивоима негативног афективитета, анксиозности, депресивности и симптома ПТСП, али истовремено, када их прати и већа социјална подршка, доступност стручне подршке и колективни ангажман, видимо и више позитивног афекта и посттрауматског раста“, додаје Дојчиновић.
Како појашњава, људи на тешка искуства не реагују само кроз патњу, већ истовремено кроз однос са колективом и учешће у протестима „граде отпорност, повезаност и осећај смисла“.
Људи се осећају добро када имају осећај да контролишу ствари
Једноставно речено: људи се са притисцима носе много боље ако их истовремено носи осећај да нису сами.
Александар Димитријевић, учесник трибине и психолог из Берлина, објаснио је како нарочито код младих осећај заједништва може ублажити негативна искуства која прате протесте од самог почетка, а која су пре свега повезана са притисцима, како државног апарата тако и дела јавности.
Пресудну улогу у томе има осећај да се напокон нешто може променити набоље.
„У правилу се људи психички осећају много боље када имају осећај да ствари држе у својим рукама. То се стручно зове лоцус оф цонтрол. Ако сам препуштен томе да неко други одлучује о свему, у правилу се осећам лошије“, каже Димитријевић и додаје:
„Ови млади људи се осећају добро јер имају осећај да нешто доприносе, да нешто раде, да нешто од њих зависи. Имају наду да ће нешто променити и имају осећај подршке заједнице и то су све дивне ствари.“
Охрабрујући гестови грађана
Ања Аздејковић и Емилија Лазаревић са Биолошког факултета у Београду потврдиле су гостима берлинске трибине тај осећај. За њих је последњих годину дана, како су рекле, најузбудљивији и најпозитивнији сегмент живота.
„Практично нас носе осећаји заједништва и солидарности, и то не само међу студентима него и од стране грађана“, рекла је Аздејковић. Посебну енергију дају мали гестови грађана попут знакова пажње у облику хране или једноставно вербалне подршке, додаје.
То потврђује и сама студија, како за DW каже Сара Дојчиновић.
„У оваквим колективним и политички набијеним околностима, када људи виде да неко трпи насиље или неправду, то може да подстакне осећај солидарности, потребу да подрже једни друге и заједничко проналажење смисла“, каже ова научница.
Противник опаснији него онај деведесетих
На питање о „кондицији“ студената да свој пројекат спроведу до краја, одговори су неодређенији.
„Овај студентски протест је квалитетан, масиван, али бих рекао да је и противник много опаснији него противник из деведесетих. Имам осећај да ови студенти доносе веома паметне и промишљене одлуке и да су у потпуности посвећени ствари, али исход је тешко предвидети“, закључио је Димитријевић.
Много зависи и од издржљивости учесника протеста пред којима је фаза доношења важних одлука. Аспект заједништва, како закључује Дојчиновић, у одупирању негативним последицама притисака може одиграти пресудну улогу.
„Важно је нагласити да последице нису једнозначне, односно да одговор не мора бити или-или; људи могу бити и исцрпљени и оснажени у исто време. Оно на шта наше истраживање прелиминарно упућује јесте да социјална, али и стручна подршка, ту играју кључну улогу.“
