Након што је Трамп поставио ултиматум Ирану и рок од 48 сати да омогући пловидбу кроз Ормуски мореуз или ће Америка гађати електроенергетску мрежу те земље, Техеран је најавио да је спреман да гађа водну инфраструктуру широм земаља Залива.

Инфраструктура за десалинизацију је кључна у сушном региону са врло мало падавина и мало река или језера.

У пустињском региону који у великој мери зависи од десалинизације за пијаћу воду, то је изазвало страх од масовних поремећаја у снабдевању водом, која представља основу живота и економије у заливским земљама Саудијској Арабији, Уједињеним Арапским Емиратима, Катару, Бахреину, Кувајту и Оману.

Иран је већ спровео сличну претњу раније током рата, када је гађао постројење за десалинизацију у Бахреину након што је једно његово постројење било погођено.

Шта је постројење за десалинизацију и зашто је кључно за Залив?

Постројења за десалинизацију сматрају се једном од најосетљивијих цивилних инфраструктура у Заливу. Она обављају једноставну, али кључну улогу: претварају морску воду у пијаћу уклањањем соли и других минерала. Данас се то углавном ради процесом који се назива реверзна осмоза.

Ова постројења су неопходна за опстанак земаља Залива, које су мале, али имају велике космополитске градове и индустрије и налазе се у сушном пустињском окружењу. Ове земље имају веома мало падавина, мало језера или река и ограничене залихе природних извора слатке воде.

Постројења за десалинизацију почела су да се граде у Заливу током 1960-их и 1970-их година, када је регион почео нагло да се развија захваљујући нафти и гасу, а додатно су проширена 1990-их када су земље попут Уједињених Арапских Емирата почеле да убрзано урбанизују и шире градове попут Дубаија.

Све земље у региону у великој мери зависе од ових постројења, посебно како су им економије расле. Земље попут Кувајта добијају око 90% своје воде из десалинизације, док је за Саудијску Арабију тај проценат око 70%.

Зашто су постројења за десалинизацију мета?

Људи који живе у региону Залива ослањају се на мали број постројења за десалинизацију која обезбеђују већину воде, што их чини стратешки изузетно важним и високоризичним циљевима у сваком сукобу. Ова постројења се налазе на обали, што их чини рањивијим на нападе.

Онемогућавање рада ових постројења имало би значајан утицај на цивилно становништво и могло би бити ефикасан начин да се изазове патња у некој земљи без директних напада на цивиле.

То би такође било разорно за индустрију, која такође зависи од воде из ових постројења. Кључне енергетске индустрије Залива, укључујући нафту и гас, повезане су са процесом десалинизације воде.

Какве је претње Иран упутио водној инфраструктури у Заливу?

Откако су Сједињене Америчке Државе и Израел почели бомбардовање Ирана, ирански режим је снажно узвратио земљама у Заливу, где се налази више америчких војних база.

Историјски гледано, ратови у Заливу избегавали су гађање постројења за десалинизацију. Међутим, након што је Трамп запретио нападима на иранску енергетску инфраструктуру, Иран је одговорио претњама да ће узвратити ударима на енергетску и водну инфраструктуру Залива, наводећи да би то изазвало „неповратну штету“.

Иран је већ оптужио Сједињене Америчке Државе да су током рата погодиле једно од његових постројења за десалинизацију.

„Сједињене Америчке Државе су поставиле овај преседан, а не Иран“, рекао је ирански министар спољних послова Абас Арагчи.

Какав би био утицај ако би постројења за десалинизацију била гађана?

Аналитичари упозоравају да би сваки поремећај у водној инфраструктури могао да изазове велику ескалацију рата, имајући у виду потенцијални економски и цивилни утицај.

Већина земаља Залива има залихе воде које трају око недељу дана. Аналитичари наводе да би, уколико би неко од ових постројења било погођено и капацитет смањен, последице биле брзе и озбиљне и могле би да оставе велике градове без воде за свега неколико дана.

Електране користе десалинизовану воду за хлађење, па би и снабдевање електричном енергијом било погођено. Посебно би то утицало на здравствени систем и рад болница, а вероватно би довело и до затварања индустрије и предузећа док траје несташица воде.

Вероватно би морало да се уведе рационалисање воде. Постоји забринутост да би то могло довести до масовне панике и друштвених немира, наводи Гардијан