Прочитај ми чланакЕво прве бригаде канцеларијских паметњаковића да вам држи лекције о угљеничном отиску ваше вечере.
Свакодневни живот у Француској некада је био једноставан, док влада није одлучила да се постави као лични телохранитељ Мајке Природе, а просечан грађанин проглашен је њеним непријатељем број један. Њихов најновији потез је да учине климу отпорнијом, чак и ако то значи да ћете ви бити мање отпорни.
Новообјављена „национална стратегија за храну, исхрану и климу 2025–2030“ наводи да „32% одрасле популације конзумира превише меса осим живине“, „63% превише сухомеснатих производа“, а недовољно воћа и поврћа. Можете претпоставити шта следи.
„Да, ево опет предавања о крављим прдежима и гасовима!“
Тачно.
Да ли сте знали, на пример, да су „производи животињског порекла одговорни за већину угљеничног отиска хране“, чак 61%? Ако нисте, француска влада жели да вас подсети. И да, под лупом су и ваши сопствени месождерски гасови. Позивајући се на британску студију, извештај наводи да „емисије гасова са ефектом стаклене баште код вегана износе 25% емисија великих потрошача меса у CО2 еквиваленту“. Извините, господо. Не, стварно, извините се ви. Ако су аутори овог памфлета прерушеног у политички документ милитантни вегани, онда и 30% вашег пасуља и махунарки завршава у атмосфери после варења као џиновска чизма угљен-диоксида која гази поларног медведа, по вашој сопственој логици. Да ли је ово заиста такмичење у моралној надмоћи које желимо да водимо? Говорите као да све ове објективно бескорисне махинације заправо нешто постижу. Докази сугеришу супротно.
Шта ће, дакле, урадити? Да вам склоне бифтек са тањира? Не баш. Барем не директно. Уместо тога, притиснуће произвођаче меса, фармере већ затрпане француским и европским прописима, који проводе све више сати доказујући да се њихове пријаве поклапају са шпијунским снимцима њихове земље које праве сателити програма Коперникус Европске уније. „ЕУ троши око 40% буџета на пољопривредне субвенције, а да ли фармери све пријављују тачно може се проверити сателитским подацима. Сентинел сателити су изричито дизајнирани да подрже спровођење и праћење европских политика, попут Заједничке пољопривредне политике (ЦАП), која има за циљ унапређење пољопривредне производње и одрживо коришћење природних ресурса“, објашњава ЕУ.
Француска национална нискоугљенична стратегија и пратећи планови такође предвиђају велика смањења емисија у пољопривреди до 2030. и све до 2050, што подразумева да сточарска производња мора да уведе мере са мањим угљеничним отиском, већом ефикасношћу или да промени праксу, а све то захтева новац којег имају све мање.
Да додатно нагласи поруку, овогодишњи извештај о храни и клими истиче да планови за „уравнотежење“ уноса протеина, „заједно са преласком на одрживије моделе, могу помоћи у решавању изазова смањења угљеничног отиска хране“.
Дакле, поред све веће бирократије, за коју француски фармери тврде да се строже спроводи него било где у ЕУ, произвођачи меса морају да се боре и са владом која покушава да убеди потрошаче да одустану од њиховог производа, убијајући тражњу и обарајући приходе. Човек би помислио да се француска држава овде бави тешким дрогама, а не бифтеком. Зашто већ не пошаљу специјалце у месаре?
Ова зелена агенда имала је више смисла док су људи имали новца за животне експерименте. Сада, када је већина или без пара или иде ка томе, људи ће јести оно до чега могу да дођу, све ређе бифтек и црвено месо. Па зашто једноставно не оставити на миру оне који то још могу да приуште?
Француска влада је лоше водила енергетску политику покушавајући да удовољи зеленима смањењем нуклеарне енергије, а затим је допустила да је ЕУ наведе да замени јефтину руску енергију скупљим америчким течним гасом. Чак се и пекари багета муче, а камоли узгајивачи говеда.
Овај извештај се понаша као да је говедина и даље избор, иако све више постаје луксуз.
У међувремену, влада је приметила да се људи гоје и све су лењи, па намерава да их подигне са столице новим бирократским иницијативама које гурају људе да се више крећу и вежбају. Сигурно ће овај дадиља-етатизам функционисати једнако добро као и натписи на вратима воза који упозоравају путнике да не забораве торбе, док се кашњења гомилају због безазлених остављених ранчева.
Све је то само најновије у бесконачном низу еколошког и идеолошког притиска који је постао свеприсутан у француском друштву. Од грдње због клима-уређаја лети до сталног подсећања на рециклажу, иако се процењује да око 30% „рециклиране“ пластике ипак заврши на депонијама, порука је јасна: држава зна боље од вас. Досадашња реалност показује колико то „добро“ функционише.
Можда би требало да се једноставно склоне у страну. Можда тада не би морали да распетљавају сопствене раније грешке.
