Агроекономиста и професор Пољопривредног факултета у пензији Миладин Шеварлић изјавио је да епидемија афричке куге свиња представља „трагедију за сточарство“ у Србији и да указује на озбиљне пропусте у раду надлежних ветеринарских служби.

Поводом податка Министарства пољопривреде да је због афричке куге до сада угинуло или еутаназирано готово 28.000 свиња, Шеварлић је изјавио рекао да епидемија не би достигла те размере да је систем реаговао на време.

„То је трагедија за сточарство Србије и показује да надлежне службе, пре свега ветеринарска инспекција, нису благовремено посветиле довољну пажњу овом проблему. Сигурно је да не би дошло до овако катастрофалних размера да је болест раније откривена и сузбијена“, рекао је Шеварлић.

Он сматра да се економска штета не може процењивати само на основу броја угинулих или еутаназираних животиња, већ да је пресудна њихова производна вредност.

„Није исто да ли је страдала крмача, прасе или товљеник. Крмаче имају вишегодишњи репродуктивни значај и њихов губитак је вишеструко већи од губитка осталих категорија свиња. Зато није довољно говорити само о укупном броју грла“, навео је Шеварлић.

Према његовим речима, у процену последица морају бити укључени и индиректни губици које трпе произвођачи чија газдинства нису заражена, али се налазе у зонама ограничења.

„Ти пољопривредници не могу да продају прасад у периоду када је потражња највећа, већ морају да наставе да их хране, чиме им расту трошкови производње. Питање је по којој ће цени касније моћи да продају товљенике, ако уопште буду имали тржиште“, рекао је он.

Шеварлић упозорава да ће посебно тешке последице имати газдинства на којима је болест потврђена, јер ће, након уклањања свиња, месецима бити онемогућена обнова производње.

„То значи да шест месеци или дуже неће моћи да организују нову производњу. Поставља се питање од чега ће ти људи живети и да ли држава планира неки социјални програм за произвођаче који остају без јединог извора прихода“, истакао је он.

Говорећи о могућим узроцима ширења болести, Шеварлић сматра да одговорност треба тражити у функционисању ветеринарског система.

„Један од разлога може бити недовољан број ветеринарских инспектора, али и чињеница да су ветеринарске службе на терену у великој мери приватизоване, па је овај сегмент контроле можда био запостављен. Не искључујем ни могућност да је било прикривања појединих случајева у интересу одређених лобија“, рекао је он.

Шеварлић наводи да ветеринари као једину ефикасну меру за сузбијање афричке куге свиња препознају еутаназију заражених грла, али додаје да Србија не може сама решити проблем, јер се вирус шири и преко популације дивљих свиња из региона.

Он је критиковао и најаве о санкцијама за произвођаче који не буду поштовали прописане мере, оцењујући да би држава требало да се фокусира на помоћ угроженим газдинствима, а не на кажњавање пољопривредника.

„Много је важније помоћи произвођачима да преброде ову кризу него претити забранама и искључивањем из система. Људи који остану без производње неће моћи преко ноћи да промене делатност, јер су њихове фарме и опрема намењени искључиво узгоју свиња“, рекао је Шеварлић.

Он је закључио да ће укупна економска штета од епидемије бити знатно већа од директних губитака насталих еутаназијом скоро 28.000 свиња, јер ће се последице осећати кроз пад производње, изгубљене репродуктивне капацитете и вишемесечну обуставу рада бројних свињарских газдинстава.

Фонет