Pročitaj mi članakNATO je ostao po strani u američko-izraelskom ratu u Iranu, ali je sukob ipak razotkrio slabosti u odbrani Alijanse koje bi pokazale ozbiljne probleme u slučaju napada Rusije, piše Politico.
„Ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku nisu odvojeni fenomeni; iz oba se mnogo može naučiti kada razmišljamo o ratovima budućnosti“, rekao je general Dominik Tardif, zamenik načelnika francuskog ratnog vazduhoplovstva. „Ove kombinovane lekcije trebalo bi da nas dovedu do boljeg razumevanja kako da usmerimo razvoj vojnih kapaciteta.“
Evropski vojni zvaničnici upozoravaju da bi Moskva mogla biti u poziciji da napadne neku članicu Alijanse do 2029. godine, što naglašava hitnu potrebu za borbenom spremnošću i političkom kohezijom unutar NATO-a.
Politico je razgovarao sa desetak diplomata, sadašnjih i bivših NATO zvaničnika i eksperata za odbranu — od kojih su neki govorili anonimno zbog osetljivosti teme – kako bi izdvojio pet ključnih slabosti Alijanse koje je razotkrio rat na Bliskom istoku.
1. Nedostatak municije
Rat u Iranu naglasio je ozbiljan nedostatak municije u NATO-u.
Sjedinjene Države su potrošile oko polovinu svojih zaliha ključnih Patriot raketa za protivvazdušnu odbranu, dok su francuski zvaničnici upozorili da su zalihe Aster i Mica raketa postale kritično niske već u prvim nedeljama rata. Odbrambene kompanije poput Rheinmetalla i MBDA takođe ukazuju na nagli rast potražnje i moguće nestašice.
Ako SAD nastave da preusmeravaju pažnju ka Indo-Pacifiku, „značajni kapaciteti će biti povučeni“ iz Evrope, rekao je jedan visoki NATO diplomata. „Imamo premalo tih resursa“.
Ako NATO ne promeni pristup, Rusija „može brzo da nas ekonomski nadmaši u ratu“, upozorio je Kalvin Bejli, britanski poslanik iz vladajuće Laburističke stranke i član odbora za odbranu.
Sa Moskvom koja proizvodi „6.000 do 7.000“ dronova za jednokratnu upotrebu mesečno, NATO saveznicima bi visoko vredne rakete za protivvazdušnu odbranu mogle nestati u roku od „nekoliko nedelja“, rekao je Džastin Bronk, viši istraživač u Kraljevskom institutu ujedininjenih službi.
To stvara „hitnu potrebu za jeftinijim presretačima vazdušnih ciljeva“, dodao je on, navodeći da NATO treba da se okrene alternativama poput AGR-20 laserski vođenih raketa i da razvija pasivnu zaštitu poput ojačanih betonskih skloništa za avione.
Nedostatak municije u Alijansi biće ključna tema julskog samita NATO lidera, prema navodima jedne upućene osobe.
2. Vazdušna inferiornost
Sposobnost Irana da nastavi da gađa susedne zemlje Persijskog zaliva sa više od 5.000 raketnih i dronskih napada, uprkos američkoj vazdušnoj kampanji, pokazuje „jasna ograničenja očekivanja da se jedna zemlja može bombardovati do pokornosti“ korišćenjem konvencionalnih aviona, rekao je Piter Vezeman, viši istraživač u Stockholmskom institutu za istraživanje mira (SIPRI).
U odgovoru na to, NATO mora da preispita vazdušnu nadmoć i da potraži kreativna rešenja za odvraćanje Rusije, poput znatnog povećanja ulaganja u precizno oružje dugog dometa koje bi moglo da gađa ruska postrojenja za proizvodnju dronova i vojne ciljeve duboko u zemlji, rekao je Bronk.
„Ako uspemo da uspostavimo vazdušnu nadmoć nad spornim prostorom, onda bi čak i Evropa sama mogla da nanese razoran udar ruskim snagama na terenu“, rekao je on, predlažući povećanje kupovine američkih raketa AGM-88G, koje imaju domet do 300 kilometara.
Rat u Iranu već je pokrenuo nove razgovore unutar NATO-a o potrebi za jačim kapacitetima za udare duboko u teritoriju protivnika, rekli su dva diplomatska izvora iz Alijanse, dok počinju pregovori o sledećem četvorogodišnjem planu odbrambenog razvoja.
3. Slaba mornarica
Ograničeno angažovanje Evrope u pomoći saveznicima u Zalivu takođe je pokazalo ozbiljno potinvestiranje u mornarice NATO-a.
Najjasniji primer je Velika Britanija. Nakon što je bilo potrebno tri nedelje da se razarač HMS Dragon uputi ka Mediteranu, brod je vraćen u luku zbog tehničkog kvara.
To nije iznenađujuće. Načelnik britanske mornarice, general Gvin Dženkins, prošlog meseca je priznao da Kraljevska mornarica nije spremna za rat, uz ocenu da i drugi saveznici zaostaju. Kanadski premijer Mark Karni ranije je rekao da je manje od polovine njihove flote operativno.
„Od 2022. fokusirali smo se mnogo više na kopnene snage… a sada odjednom primećujemo da je dostupnost flote u NATO-u zaista prilično loša“, rekao je Ed Arnold, bivši NATO zvaničnik.
U svakom sukobu sa Moskvom, mornarice će biti ključne u lovu na podmornice blizu ruskog poluostrva Kola na severu i u neutralisanju brodova opremljenih raketama Kalibr dugog dometa, rekao je Sidart Kaushal, stručnjak za pomorsku bezbednost u RUSI-ju.
NATO takođe mora da unapredi zajedničke objekte za održavanje brodova, kao i da reši nedostatak osoblja i ulaže u fleksibilne brodove koji mogu biti prilagođeni različitim misijama — po uzoru na holandski program Multifunctional Support Ship.
4. Trajna nejedinstvenost
Rat je takođe produbio jaz unutar NATO-a – pri čemu Evropa odbija zahteve američkog predsednika Donalda Trampa za vojnu podršku, što je navelo Vašington da razmatra opcije za odmazdu.
To izaziva novu zabrinutost unutar Alijanse, rekli su dva NATO diplomata. U međuvremenu, Tramp i dalje kritikuje NATO, više puta ga nazivajući „papirnim tigrom“.
Rizik posle Irana, dodaje Arnold, jeste da „predsednik može da kaže: ‘Ovog puta se nećemo uključiti’“, ili da pošalje samo ograničen kontingent ako Moskva napadne.
U odgovoru na to, evropske prestonice moraju usvojiti isti „transakcioni pristup“ kao Tramp, rekao je Anders Fog Rasmusen, bivši generalni sekretar NATO-a. One bi trebalo jasno da povežu svoju podršku ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza sa američkom posvećenošću NATO-u.
On je takođe upozorio da dalje popuštanje Trampu, što je ključni element pristupa sadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea prema američkom predsedniku, više nije održivo. „Vreme laskanja je prošlo“, rekao je Rasmusen.
5. Ukrajina je važna
Nekoliko dana nakon početka rata u Iranu, Ukrajina je poslala svoje stručnjake za dronove, koji imaju iskustva u korišćenju domaćih presretača za obaranje iranskih Šahed dronova koje koristi Rusija, kako bi pomogli zemljama širom Bliskog istoka. Kijev je na kraju potpisao i desetogodišnja odbrambena partnerstva sa zemljama Persijskog zaliva.
NATO je brzo proširio institucionalne veze sa Ukrajinom, uključujući zajednički centar za obuku i istraživanje u Poljskoj, vojne posete Kijevu i novouspostavljeni industrijski program za nabavku inovativnih tehnologija iz Ukrajine, nazvan UNITE-Brave NATO.
Alijansa bi sada trebalo da formira „pojas“ anti-dron sistema bliže ruskoj granici kao prvu liniju odbrane, rekao je Bronk.
Takođe bi mogla dodatno da ojača industrijsku saradnju sa Ukrajinom, navode dva NATO diplomata, uključujući i veće finansiranje programa UNITE-Brave.
„Ukrajina već deluje kao pružalac bezbednosti“, rekao je treći NATO diplomata. Rat u Iranu je „to i dokazao“.
