Srbija je uspešno emitovala nove obveznice, zaduživši se za dodatne tri milijarde evra. Međutim, njihova prodaja ispod nominalne vrednosti znači da je stvarni trošak zaduživanja još viši, a trećina prikupljenog novca otići će na refinansiranje starog duga.

Ministar finansija Siniša Mali obavestio je juče javnost da se Srbija ponovo zadužila i to za oko tri milijarde evra kumulativno, ali iz tri tranše, od čega dve evroobveznice u evrima i jednu evroobveznicu u dolarima.

Ove obveznice realizovane su u jednom danu, što, prema mišljenju Malog, potvrđuje snažno poverenje investitora u stabilan kreditni profil i u ekonomsku politiku Srbije.

„Srbija je zabeležila veoma visoku tražnju u iznosu od više od osam milijardi evra. U ovaj tip hartija investitori ulažu kada veruju u dugoročnu stabilnost zemlje, što nam govori da se finansijska slika Srbije u svetu drastično promenila tokom poslednje decenije“, rekao je Mali.

Dakle, emitovane su dve evroobveznice u evrima, ročnosti pet i dvanaest godina, u iznosu od jedne milijarde evra i 900 miliona evra. Petogodišnja obveznica prodata je uz kuponsku stopu od 4,25 odsto, dok je dvanaestogodišnja prodata uz kuponsku stopu od 4,875 odsto.

Desetogodišnja dolarska evroobveznica realizovana je u iznosu od 1,25 milijardi dolara. Međutim, Srbija je upotrebom instrumenata za zaštitu od valutnog rizika, obaveze u dolarima prebacila (svopovala) u evre, čime će, prema objašnjenju Narodne banke Srbije, ostvariti uštedu u troškovima kamata, s obzirom na to da je postignuta kuponska stopa u evrima od 4,66 odsto.

Ipak, ono što nije istaknuto, a što može da se vidi u Službenom glasniku, jeste da je stopa prinosa kod sve tri tranše viša od kupona, što znači da su ove obveznice prodate ispod nominalne vrednosti.

Prva tranša ima stopu prihoda od 4,397 odsto, ta razlika u odnosu na kupon, koji iznosi 4,25 odsto, znači da su investitori obveznice kupili ceni nižoj od nominalne, što ukazuje da je efektivni trošak tog zaduživanja države nešto viši.

Dakle, ako je pojedinačna vrednost obveznice 100.000 evra, investitor će je zapravo platiti 99.353 evra, dok će država na kraju vratiti punih 100.000 evra plus će plaćati dogovorenu kamatu svake godine.

Za drugu tranšu, investitori će plaćati još manje, odnosno 97.384 evra, dok će za treću plaćati 97.644 evra.

Mali je objasnio i da će se prva tranša koristiti za refinansiranje ranijeg duga, odnosno za prevremeni otkup obveznica koje dospevaju sledeće godine.

„Prevremenim otkupom obveznica koje dospevaju 2027. godine aktivno upravljamo javnim dugom i dodatno jačamo stabilnost javnih finansija. Osim toga, ne stajemo sa projektima za razvoj zemlje jer oni donose još novih radnih mesta, i dalji rast BDP-a“, istakao je on.

Druga tranša predstavljena je kao zelena obveznica i ta sredstva će se koristiti za finansiranje zelenih projekata – kao što su unapređenje železničke infrastrukture, za nabavku vozova, projekat beogradskog metroa i drugo. Dok će sredstva od treće tranše biti korištena za velike kapitalne projekte u okviru nacionalne strategije „Srbija 2030“, objasnio je Mali.

Glavni broker u Momentum sekjuritiz Nenad Gujaničić za Danas ukazuje da Srbija ima kontinuirani trend rasta javnog duga u apsolutnom iznosu, te da će ovo novo zaduživanje delimično doprineti povećanju ukupnog duga.

„Dobar aspekt ove priče o javnim finansijama jeste relativno nizak odnos duga u odnosu na BDP, ali tu dolazimo do suštinskog problema naše privrede, a to je struktura BDP-a i neodrživost privrednog modela na koji se oslanjamo“, upozorava on.

Kada je reč o skupljem zaduživanju, naš sagovornik podseća da je obveznica koja dospeva u maju naredne godine emitovana 2020. godine i da su u to vreme generalno bile niske kamate, pa se Srbija zadužila uz prinos od oko 3,4 odsto.

„Sada je nepovoljnija situacija, više su generalno kamate na globalnom tržištu, a i povećana je geopolitička neizvesnost. Naravno, ova obveznica nije morala sada da se otplaćuje, moglo je da se čeka dospeće u maju, ali je to verovatno bio deo dogovora emitenta sa investicionim bankama za novu kupovinu“, smatra Gujaničić.

Međutim, on ukazuje da Srbija odavno mora da se zadužuje najviše na stranom tržištu jer ima „plitko i slabo“ domaće finansijsko tržište.

„Takođe, ništa nije uradila da uključi građane u kupovinu državnih obveznica, a samo u bankama na računima leži 17 milijardi evra, od čega je većina novca po viđenju (neoročena). Kada država ima kontinuirani budžetski deficit, ma koliko bila u ‘zlatnom dobu’, ona mora da se zadužuje ili prodaje imovinu kako bi pokrila minus“, objašnjava.

Gujaničić kaže da su trenutno kamate mnogo nepovoljnije u odnosu na period 2019-2021, ali da su svakako povoljnije nego što su bile u periodu 2022-2024. godine.

„Ono što je za nas mnogo važnije jeste gde ide taj novac i da li se produktivno koristi, a mislim da je većini građana jasno kako se upravlja javnim ulaganjima“, poručuje naš sagovornik.

Veliki deo cene našeg duga, kako pojašnjava, predstavlja stanje na globalnom tržištu kamata.

„Zato smo do 2022. ubirali nerealno niske kamate, pa smo se recimo 2021. zaduživali po kamatama ispod dva odsto. Rast inflacije i linearni rast kamata je poskupeo zaduživanja od 2022. godine pa su skočile i naše kamate. Naravno, na cenu našeg duga utiču i ovdašnje javne finansije, ali sve dok tu nema dramatičnih okolnosti, dominantan faktor je kretanje globalnih kamata“, napominje Gujaničić.

On poručuje i da je velika tražnja investitora od osam milijardi evra „populistička floskula koju koriste ovdašnji političari“.

„Bolje bi bilo da su nekada dali odgovor zašto na domaćem tržištu na aukcijama bude desetak učesnika, i nije ništa urađeno da se ono razvije kako bi veći procenat duga bio interni“, naglašava.

On pojašnjava da su globalna tržišta likvidna i da tamo uvek postoji tražnja, samo je pitanje cene duga.

„Domaće tržište nije toliko likvidno i faktički zavisi od volje banaka hoće li kupovati državne obveznice. Prošla aukcija je bila u martu kada je bilo očito da će geopolitika dovesti do rasta kamata pa su se banke suzdržale od kupovine“, navodi Gujaničić.

Kada je reč o novim zaduživanjima zarad velikih investicija, on ističe da ako je dobro ulaganje, nema nikakvih razloga da se investitor suzdrži od njegovog finansiranja dugom.

„Ako se ne rade studije opravdanosti ulaganja, zaduživanje i po nižim stopama nema velikog smisla“, upozorava.

Gujaničić se osvrnuo i na „hedging“ dolarskog duga u evro.

„Dolarsko tržište obveznica je mnogo likvidnije nego isto tržište u evrima. Stoga se naša država sve češće zadužuje u dolarima pa hedžuje valutu u evro, što ima smisla jer je evro valuta naših trgovinskih partnera i realno glavna valuta naše privrede i građana. Dolar je dosta oslabio u proteklih godinu i nešto dana pa je u tom periodu bilo povoljnije imati dug denominovan u dolarima, ali teško je hvatati trendove na valutnom tržištu“, zaključuje Gujaničić.

Izvor: danas

Oznake: Dug, zaduživanje, obaveznice, Srbija