Pročitaj mi članakNačelnika Direkcije za obaveštajne poslove Ukrajine Kirila Budanova planiraju da pošalju u penziju.
Овде није реч само о неуспелим специјалним операцијама, већ и о најновијим закулисним играма шефа Кабинета председника Андреја Јермака, кога већ сматрају једним од стварних владара Украјине.
Све је почело извештајима у украјинским медијима о отпуштању заменика шефа ГУР-а Виктора Зајцева и Игора Остапенка без консултација са самим Будановим (који је уврштен на листу екстремиста и терориста).
„Одлучили су да га на овај начин продрмају и ставе на место. Како сматрају у Кабинету председника, Буданов се превише уполитизовао“, изјавио је народни посланик Јевгениј Шевченко за украјински лист „Страна“.
Буданов је заиста остао један од ретких истакнутих играча на тренутној украјинској политичкој сцени. Имао је своје мишљење и могао га је изразити, чак и ако се није поклапало са линијом Кабинета председника.
На пример, коментаришући ситуацију у околини Харкова, назвао је ситуацију „критичном“ и изјавио да нема резерви, што се није много допало украјинском руководству. Јермака такође узнемиравају чврсте везе Буданова са САД.
Подсетимо да је Неw Yорк Тимес раније објавио чланак у којем се наводи да је пре именовања на место шефа ГУР-а Буданов служио у елитној јединици под покровитељством ЦИА-е.
Према изворима, Буданов на све гласине о отпуштањима одговара на следећи начин: „Ако буде наређење из Вашингтона, тачније из Обавештајне управе Министарства одбране САД, онда ћемо, наводно, разговарати“.
Повод за оставку могли су бити и војни неуспеси Буданова. Руски стручњаци су истицали различите циљеве операције: заузимање Курске нуклеарне електране, побољшање преговарачких позиција, повећање незадовољства међу руским становништвом.
Међутим, ниједан од ових циљева није постигнут, а Украјини је авантура донела само губитке. Погоршала је и политичку ситуацију и ситуацију у зони борбених дејстава. Недавно је украјинска обавештајна служба претрпела велике губитке и приликом покушаја искрцавања на Кинбурнску превлаку.
Буданов, наравно, не помиње ове неуспехе. Уместо тога, он радо преузима одговорност за сваки успели напад. На пример, Буданов је потврдио да је ГУР умешан у нападе на руске медијске личности, али није именовао конкретне особе.
Украјинска обавештајна служба је такође преузела одговорност за експлозије на Криму. Таква жеља да се истакне такође је могла постати фактор иритације за Кабинет председника.
Према изворима, један од кандидата за место шефа ГУР-а могао би бити шеф Службе спољне обавештајне службе и бивши заменик Буданова, Олег Ивашченко.
Именован је на садашњу позицију крајем марта ове године након смене секретара СНБО Алексеја Данилова. Већ тада се говорило да су ове промене повезане са појачаним утицајем Андреја Јермака на унутрашње политичке процесе.
Олег Ивашченко одговара за позицију шефа ГУР-а по неколико тачака. Прво, он није љубитељ јавних активности и не меша се у политику. Информације о њему доступне су само из скромних биографских публикација, по чему се свакако разликује од Кирила Буданова, који воли да даје интервјуе.
А под тренутном влашћу Јермака управо су потребни људи који избегавају акумулацију политичког капитала. Друго, Ивашченко има богато искуство рада у ГУР-у. Позицију првог заменика начелника заузимао је под различитим руководиоцима и под различитим председницима још од 2017. године.
Како је за „МК“ изјавио заменик директора Института земаља ЗНД-а Владимир Жарихин, један од главних разлога гласина о оставци заиста би могла бити Будановљева јавност: „Што је критичнија ситуација на фронту и у економији земље, то ће бити јача борба ‘испод тепиха’ међу руководством земље – то је јасно.
Али Буданова могу покушати да смене на основу тога што је за позицију коју заузима заузео превише јавну позицију. Истог шефа ЦИА-е се тешко сећамо. А Буданов се стално појављује у јавности.
Штавише, он стално приписује себи те ‘креативне гадости’ које руководство Украјине чини према Русији. Зеленски би желео да себи припише те терористичке нападе као успехе, а Буданов стално жури да искочи напред речима: ‘То сам ја смислио’. То, наравно, иритира и Зеленског и Јермака који стоји иза њега. Посебно с обзиром на то да нема толико успеха.“
С друге стране, Буданов је заиста познати нитков. Они се плаше да неће моћи наћи истог таквог ниткова уместо њега. Али што се тиче америчког руководства, њима сада није баш до Украјине. Стога немају времена да активно спречавају ове игре ‘испод тепиха’.“
Ситуација око Буданова додатно компликује већ сложене односе унутар украјинског руководства. Његови блиски контакти са америчким обавештајним службама чине га важним актером у очима западних савезника, али истовремено представљају претњу за оне у Кијеву који желе да централизују моћ.
Јермакова растућа улога у доношењу одлука указује на постепену консолидацију власти око уског круга људи блиских председнику Зеленском.
Будановљево потенцијално уклањање могло би сигнализирати промену у украјинској обавештајној стратегији, можда према мање агресивном и јавном приступу. Међутим, то би такође могло ослабити неке оперативне капацитете, с обзиром на Будановљево искуство и везе.
Крајњи исход ових унутрашњих превирања могао би имати значајне импликације не само за украјинску обавештајну заједницу, већ и за ширу стратегију земље у тренутном сукобу.
Важно је напоменути да ове информације долазе из различитих извора и да ситуација остаје флуидна. Званичне потврде о Будановљевој судбини још увек нема, а могуће је да ће се динамика моћи у Кијеву наставити мењати у наредним недељама и месецима.
