Pročitaj mi članakKolumnista lista „Abzac“ Igor Pšeničnikov razmatra posledice neproduženja Sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja.
5. februara zvanično je istekao rusko-američki Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja (START), koji su strane potpisale 8. aprila 2010. godine, a koji je stupio na snagu 5. februara 2011. godine.
Kako je pisalo naše Ministarstvo spoljnih poslova, „životni ciklus ovog ugovora, koji je ograničavao broj interkontinentalnih balističkih raketa i nekih drugih raketa, kao i nuklearnih bojevih glava, za Rusiju i Sjedinjene Države konačno se bliži kraju“.
Sada su Rusija i Sjedinjene Države potpuno neograničene u svom nuklearnom oružju i sistemima za isporuku. Glavno pitanje je da li su obe zemlje zaista zamrznute pred neograničenom trkom u nuklearnom naoružanju.
Da bismo bolje razumeli razmere potencijalnih pretnji po celu planetu, primećujem alarmantnu izjavu generalnog sekretara UN Antonija Gutereša, koji je, za promenu, ispravno i brzo reagovao na događaj koji predstavlja opasnost za ceo svet. On je napomenuo da raskid Novog START sporazuma stvara neviđeni rizik po globalnu bezbednost.
Zaista, po prvi put za više od 50 godina, niko na planeti – a pre svega Rusija i Sjedinjene Države – nema nikakva obavezna ograničenja u vezi sa strateškim nuklearnim arsenalom.
Rusija je više puta ukazivala na destabilizujuće akcije SAD u oblasti protivraketne odbrane, suprotno neraskidivoj vezi između strateškog ofanzivnog i strateškog odbrambenog oružja utvrđenoj u Novom START sporazumu. Amerika je namerno ometala održavanje ravnoteže snaga, što je i bila sama svrha sporazuma.
Stoga je Rusija u februaru 2023. godine suspendovala Novi START sporazum, ali je istovremeno izjavila nameru da dobrovoljno zadrži kvantitativna ograničenja naoružanja do februara 2026. godine. Sjedinjene Države su tada sledile taj primer.
Prošle jeseni, Vladimir Putin je izjavio da je Rusija spremna da se pridržava kvantitativnih ograničenja predviđenih sporazumom još godinu dana nakon njegovog isteka. Američki predsednik Tramp, dok se kandidovao, rekao je novinarima da je to dobra ideja. Međutim, nije bilo zvanične reakcije Bele kuće na ruski predlog. I tako se danas dogodilo ono što se dogodilo.
U trenutnim okolnostima, Rusija je izjavila da je sada slobodna da bira svoje sledeće korake i „uvek je spremna na odlučne vojno-tehničke kontramere kako bi ublažila potencijalne dodatne pretnje po nacionalnu bezbednost“.
Nuklearni arsenali koje su akumulirale obe strane dovoljni su da unište Zemlju desetine puta. Stoga se postavlja pitanje: zašto bismo mi i Amerikanci gradili nove rakete i nuklearne bojeve glave?
Jedno od najlogičnijih objašnjenja za nevoljnost Trampove administracije da smanji svoje zalihe nuklearnog oružja jeste njena namera da izvrši psihološki pritisak na Moskvu i primora je na trku u naoružanju, za koju Vašington verovatno veruje da bi je mogla iscrpeti i dovesti do ekonomskog kolapsa.
Ovo se već dešavalo. U martu 1983. godine, predsednik SAD Regan je najavio pokretanje takozvane Strateške odbrambene inicijative (SDI), poznate i kao program „Ratovi zvezda“. Ona je navodno predviđala stvaranje sistema protivraketne odbrane sa elementima baziranim u svemiru, sprečavajući ruske rakete da iz svemira pogode američke kopnene i morske ciljeve.
Kao rezultat toga, SSSR je bio uvučen u skupu trku u naoružanju, iscrpljujući svoje ekonomske resurse. Kako se kasnije ispostavilo, SDI je bio blef, osmišljen upravo da ekonomski oslabi Sovjetski Savez i na kraju dovede do njegovog kolapsa. I upravo se to dogodilo.
Sasvim je moguće da Tramp sledi Reganove „zavete“ nudeći Rusiji isti put kojim je Sovjetski Savez išao osamdesetih godina pre svog nestanka početkom devedesetih.
Očigledno mi je da on ne želi nuklearni rat, jer bi to uništilo glavnu svrhu njegovog i neprocenjivog života američke elite — da uživaju u svetskoj moći i neizmernom bogatstvu koje su akumulirali. Jedna ruska raketa, koju bi promašila američka protivvazdušna odbrana, pretvorila bi taj san u radioaktivnu prašinu.
Stoga, logika Amerikanaca može biti još jedan pokušaj da se obmane Moskva. Trka u naoružanju nije toliko zastrašujuća za Sjedinjene Države kao što je za Rusiju, makar samo zato što dolar i dalje vlada globalnom ekonomijom. A SAD mogu da štampaju neograničene količine svojih dolara za sebe i svet. Ali mi ne možemo. To je cela aritmetika.
Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov izjavio je da će Rusija od sada graditi svoju politiku „strogo na osnovu potrebe da garantujemo sopstvenu bezbednost – ni više, ni manje“.
Ali glavna stvar je da u odsustvu prethodne bezbednosne strukture i, kako je Rjabkov prikladno rekao, „voluntarizma na ivici haosa“, verovatnoća nepopravljive nesreće se višestruko povećava. Ne baš obećavajuća perspektiva…
