На кратком снимку са лица места виде се пламен и густ дим на постројењу, док ватрогасци снажним млазом воде гасе пожар. Паровић наглашава да још није познат обим штете, али сматра да пролаз енергетских и управљачких каблова кроз захваћени део може на дуже време да избаци блок А2 из погона. Он за хаварију оптужује страначко управљање ЕПС-ом и потискивање стручњака, док опасност од рестрикција и ширег пада система представља као могућ сценарио, а не као већ наступелу последицу.

Пламен на блоку који је недавно изашао из ремонта

Пожар је у поподневним часовима у петак, 31. јула 2026. године, захватио део блока А2 Термоелектране „Костолац”, саопштио је доктор енергетике и запослени у ЕПС-у Мирослав Паровић у ванредном укључењу за „Србин.инфо” и Јутјуб канал „СМС лајв ТВ”. На снимку који је Паровић објавио на мрежи Икс види се отворен пламен на делу постројења, црн дим и млаз воде усмерен из ватрогасног возила ТЕ–КО Костолац. Снимак потврђује да је на постројењу постојао озбиљан пожар и да је у току било гашење. Он, међутим, сам по себи не открива узрок, дубину оштећења нити време потребно за повратак блока у погон. Паровић каже да су управо те непознанице у овом тренутку важније од прве процене непосредне материјалне штете.

Према његовим речима, запалио се загрејач ваздуха, део на коме пожар таквог обима и јачине није уобичајен. Он сумња да током ремонта блока А2 нешто није изведено како треба, али у тренутку разговора није располагао налазом стручне комисије нити званичним податком о узроку. Зато је неопходно раздвојити оно што се види — пламен, дим и гашење — од стручне претпоставке о пропусту током ремонта. Раније објављени подаци ЕПС-а наводе да блок А2 има снагу од 210 мегавата. Његов губитак у време највеће летње потрошње не би био занемарљив, чак и ако остатак система остане стабилан.

Каблови, управљање блоком и непознато трајање испада

Паровић је посебно указао на енергетске и телекомуникационе каблове који, према његовом објашњењу, пролазе кроз део постројења захваћен пожаром и служе за напајање и управљање блоком. Ако су каблови оштећени топлотом, ватром или водом приликом гашења, санација не мора да се заврши самим гашењем пожара. Потребно је прегледати изолацију, управљачке водове, напајање помоћних система и безбедност поновног покретања. Зато Паровић очекује да А2 извесно време остане ван употребе, иако није могао да каже да ли ће то трајати данима или дуже. Тек преглед опреме после хлађења постројења може да покаже колико је његово упозорење оправдано.

„Нико сада не може да процени колика је штета, али је мање важна сама штета од тога колико ће дуго блок А2 бити ван погона”, рекао је Паровић. Он је објаснио да блок А1 још није прошао планирани ремонт, јер се чекало да А2 буде враћен у рад, па да се затим безбедније пређе на ремонт другог блока. Пожар, према томе, не погађа само једно постројење већ ремети цео редослед летњег одржавања у Костолцу. Уколико А2 остане ван погона, ремонт А1 може постати сложенији за планирање, а расположива резерва у систему мања. То је, по Паровићу, разлог што се хаварија догодила у „најтежем могућем тренутку”.

Шта је познато	Паровићева процена	Шта тек мора да се утврди
На постројењу се виде пламен, дим и ватрогасно гашење	Запалио се загрејач ваздуха блока А2	Званичан узрок пожара
Блок А2 има око 210 мегавата	Блок ће извесно време бити ван погона	Трајање испада и обим оштећења
Пожар је избио после недавног ремонта	Могућ је пропуст током ремонта	Одговорност извођача, надзора и руководилаца
Летња потрошња расте због топлотног таласа	Губитак А2 сужава резерву система	Да ли су потребни увоз или ограничење потрошње

Низак Дунав, мања производња Ђердапа и скучен простор за увоз

Други део Паровићевог упозорења односи се на хидролошку и регионалну слику. Он тврди да су дотоци река изузетно ниски и да Ђердап производи око трећине уобичајене количине електричне енергије, па се губитак од приближно 200 мегавата у Костолцу не може лако надокнадити из домаћих хидроелектрана. Републички хидрометеоролошки завод је 31. јула на станици Бездан на Дунаву бележио веома низак водостај, али Паровићеву тврдњу да је реч о најнижем нивоу од 1909. године треба потврдити засебном историјском анализом. Несумњиво је, међутим, да мање воде смањује производњу хидроелектрана и истовремено отежава хлађење дела термоенергетских и нуклеарних постројења. То спаја више различитих опасности у истом раздобљу највеће потрошње.

Паровић наводи да су због врућине и недостатка воде смањени или обустављени поједини нуклеарни капацитети у Мађарској, Румунији и Француској, а да би проблем могао да захвати и Бугарску. Појединачне испаде и њихов обим није потврдио документима током разговора, али је механизам на који указује познат европским операторима. ЕНТСО-Е упозорава да топлотни таласи могу ограничити рад електрана због недостатка или превисоке температуре воде за хлађење, док је Међународна агенција за атомску енергију 2026. објавила посебне смернице о производним губицима услед климатских и хидролошких услова. Ако околне земље истовремено изгубе део базне производње, слободне струје за увоз има мање, а цена расте.

Најопаснији су вечерњи часови

Посебно осетљив тренутак, према Паровићу, наступа увече. Тада клима-уређаји настављају да троше много струје, док соларне електране престају да производе и западноевропски вишкови из сунчеве енергије ишчезавају са тржишта. Ако су у исто време хидроелектране ослабљене ниским дотоцима, а термоелектране или нуклеарке испале због квара и хлађења, систем мора да посегне за резервама или хитним увозом. Управо зато Паровић говори о недостатку „базне” енергије, односно производње која је расположива непрекидно и којом оператор може да управља. Ветар и сунце помажу систему, али не могу у сваком часу да замене блок који је изненада испао.

То још не значи да ће Србија нужно остати без струје. Рестрикције су управљана мера којом се потрошња плански ограничава да би се сачувала равнотежа система, док је потпуни пад електромреже неконтролисани распад напона и учестаности на ширем подручју. Паровић сматра да, услед међусобне повезаности европских мрежа, тежа хаварија у једној тачки може да покрене ланчани испад ако нема довољно резерве и ако заштитни системи не зауставе поремећај. Такви догађаји су ретки, али нису немогући, због чега оператори непрекидно одржавају резерве и усклађују производњу са потрошњом. Његово упозорење треба зато разумети као позив на највиши степен приправности, а не као тврдњу да је потпуни пад већ неизбежан.

Опасност	Шта је покреће	Могућа последица
Испад А2	Пожар и могуће оштећење управљачких водова	Мањак око 210 мегавата
Слабији Ђердап	Низак водостај и мањи доток	Мања домаћа хидропроизводња
Вечерњи врх потрошње	Клима-уређаји раде, соларна производња пада	Потреба за резервама или увозом
Мањак струје у окружењу	Врућина, хлађење и испади производних јединица	Мање расположивог и скупљег увоза
Ланчани поремећај	Недовољна резерва и нова хаварија	Рестрикције или, у најтежем случају, пад мреже

Паровић: Стручњаци су отерани јер нису хтели да доводе људе на митинге

Паровић одговорност за рањивост система не тражи само у техничком квару, већ у начину управљања ЕПС-ом. Он тврди да су из Костолца отишли или били потиснути стручњаци који нису пристајали да запослене доводе на митинге Српске напредне странке. На њихова места, према његовим речима, доведени су страначки послушници без потребног знања и искуства. „Вучићу, ставио си неспособне људе на сваку позицију и управо се у Костолцу види последица”, поручио је Паровић. Ово је тешка политичка и професионална оптужба која захтева одговор руководства ЕПС-а, списак одговорних за ремонт и јавно објављен извештај о узроку пожара.

Он је навео и да је директор ЕПС-а неколико дана раније био у Костолцу, где су му, према Паровићевим изворима, поједини запослени понудили оставке, док су други већ напустили систем. Његова порука је јасна: у ванредној ситуацији морају се вратити инжењери и руководиоци који умеју да воде погоне, без обзира на политичку подобност. Он је то упоредио са ратним околностима, када и најтврђи режими враћају способне официре јер више нема места за страначко награђивање. „Склоните незналице са важних система, бар док не пребродимо овај тежак тренутак”, поручио је.

Пожар није први знак дубље кризе у Костолцу

Данашњи пожар на А2 није први забележени инцидент у костолачким постројењима током 2026. године. ЕПС је локалном порталу Бум 93 потврдио да је 8. априла избио пожар на опреми за одшљакивање блока 2 у ТЕ „Костолац Б”, уз тврдњу да је брзо локализован и да није угрозио снабдевање. Касније су енергетски стручњаци и опозиција тражили да се објаве последице, јер је тог дана забележен значајан увоз струје и продужен испад агрегата. Тај догађај није истоветан садашњем пожару: априлски инцидент односио се на „Костолац Б”, док Паровић сада говори о блоку А2 у „Костолцу А”. Заједно, међутим, отварају питање учесталости кварова, квалитета одржавања и јавности извештаја ЕПС-а.

Јавност мора да добије одговор ко је изводио ремонт А2, ко је надзирао радове, када је блок формално примљен и која испитивања су спроведена пре пуштања у погон. Потребно је објавити и место настанка пожара, списак оштећене опреме, процену времена поправке и утицај на планирани ремонт А1. Без тих података, свако уверење да је систем безбедан остаје политичка порука, а свако предвиђање потпуног пада мреже остаје најтежи сценарио без измерене вероватноће. Транспарентност је зато прва мера за смиривање јавности и утврђивање одговорности. Ћутање би само продубило сумњу да се последице хаварије умањују.

„Вучић ће се у медијима борити против непогоде”

У завршном делу разговора Паровић је оценио да ће Александар Вучић током викенда покренути медијску кампању у којој ће себе представити као предводника борбе против суше, високих температура и пожара. Он је ту најаву повезао са приредбом борилачког спорта у Београдској арени и сусретима са Дејном Вајтом, тврдећи да је Србија за тај догађај издвојила око три милиона евра ради отварања новог пута лобирања код Доналда Трампа. Тај износ и политички мотив Паровић није поткрепио документом током укључења, па их треба читати као његову тврдњу. Суштина његове критике јесте да се власт припрема за телевизијску представу, док су стручњаци у реалним системима потиснути. Према њему, медијски обилазак терена не може да надомести инжењерско знање, исправну опрему и одговорно руковођење.

Паровић је нагласио да не призива хаос и да се не би радовао паду електроенергетског система, чак ни ако би такав потрес разоткрио размере погрешног управљања. Његов позив је да „нормални и стручни људи”, од локалног нивоа до врха ЕПС-а, одмах добију овлашћења да стабилизују систем. Србији су током топлотног таласа потребни и производни блокови и људи који знају како да их безбедно воде. Пожар у Костолцу зато није само вест о пламену на једном постројењу, већ испит способности државе да спречи да локални квар прерасте у националну кризу. Од брзине гашења још је важније колико ће брзо бити утврђени узрок, одговорност и безбедан начин повратка А2 у погон.

Цео разговор са Мирославом Паровићем и снимак гашења пожара погледајте у видео-прилогу у горњем делу текста.

Извор: Србин.инфо