Pročitaj mi članakTenzija oko protesta na Vidovdan 28. juna, u redovima vlasti, se sve više zahuktava, a dokaz da je vlast u panici je i privođenje studenata koje se desilo u utorak uveče, a za koje njihove kolege tvrde da su doslovno oteti. Pored toga, građani i ratni veterani su tokom istog dana pozvani na informativne razgovore u policiju i BIA. Radikalne mere režima, sve više deluju kao repriza zastrašivanja naroda oko protesta 15. marta, koje je imala kontraefekat neviđenih razmera. Tada, kao i sada poruka vlasti je bila jasna, nemojte dolaziti, međutim, čini se da umesto straha ovakvi postupci vlasti samo još više raspiruju bes među građanima i dodatno povećavaju broj ljudi koji će doći u subotu doći na protest.
Власт је прешла нову црвену линију, у уторак увече, када су неидентификовани мушкарци, представљени као полицајци у цивилу, одвели двоје студената у непознатом смеру. Једна студенткиња је убрзо пуштена, док се за студент Физичког факултета Стефан Томић дуже од шест сати се није знало где се налази. Потом је његова адвокатица открила и потврдила да се он налази у Одељењу за борбу против тероризма. Двадесотогодишњи Томић, се према налогу Вишег јавног тужилаштва терети за “насилну промену уставног уређења” и одређено му је задржавање од 48 сати.
Према саопштењу ВЈТ, Томић је ухапшен јер је 18. јуна у Wхатсапп групи поделио фотографије у којима је руком исписан текст у којем се наводи да – поводом предстојећег протеста који је заказан за 28. јун у Београду, на Видовдан, треба извршити насилан упад и потом блокаду државних институција Републичке изборне комисије, Уставног суда, Вишег јавног тужилаштва у Београду, зграде Радио Телевизије Србије, као и приватних медијских кућа „Пинк“ и „Информер“.
Током тих 24 сата, још најмање 15 студената је позвано на информативни разговор у полицију и БИА, а исто се десило и ратним ветеранима.
Одраз приступа режима се сам очитава када се повуче паралела са њјиховим потезима пред велики протест 15. марта, који је према Архиву јавних скупова окупио око 300.000 људи у Београду. Подсетимо да је БИА пре тог протеста упала у просторије ПСГ-а и привела шест особа, док је других шест и даље у егзилу. Шесторо приведених, међу којима су и наставница Марија Васић, али и студент и активиста Лазар Динић, сада се, након два месеца у притвору и великих протеста, бране са слободе. Какав епилог очекује Томића, али и који ће бити одјек Видовданског протеста, тек остаје да се види.
(Не)пријатељски разговор
Међутим, саговорницима Нове је јасно, да су ово технике које делују већ годинама, а да су се интезивирале у последњих шест месеци. Исидора Стакић из Београдског центра за безбедоносну политику каже да су хапшења и привођења “само један од видова кршења права на слободу изражавања, удруживања, окупљања и права на безбедност личности”. Ипак, ове мере не долазе саме од себе, а она за Нову објашњава, који је циљ ових мера.
“Циљ ових репресивних мера је застрашивање, односно обесхрабривање побуне против режима који свакодневно крши законе и Устав, као и његов покушај да покаже својим бирачима да ствари и даље држи под контролом. У репресији коју режим спроводи нарочито забрињава степен злоупотреба институција, пре свега полиције и служби безбедности, које се стављају у улогу чувара власти, а не закона”, каже Стакић за Нову.
Самим тиме, други саговорник Нове, политиколог Александар Ивковић каже да је суштинско питање, на које још немамо одговор, зашто се уопште грађани и студенти приводе. Он каже, да до сада, ми од надлежних органа нисмо добили конкретне доказе за шта се тачно сумњиче, нити како су стечени докази на основу којих се доносе ове одлуке.
“Када на то додамо претходне примере привођења и звања на ‘пријатељске разговоре’ од новембра до данас, од којих су се многи испоставили као неоправдани, можемо да претпоставимо да ово јесу репресивне мере чији циљ није очување безбедности већ застрашивање студената у блокади и грађана који их подржавају, као и материјал за медије блиске власти да праве приче о наводном тероризму и рушењу уставног поретка од стране демонстраната”, каже Ивковић.
Софија Тодоровић из Иницијативе младих за људска права за Нову каже да је ова власт склона репресији и када се осећа угрожено, да не “бира” средства. Тодоровић за Нову подсећа и на примере из претходних година.
“Ја бих да подсетим да у последњих 10 година ове ствари нису новост. Сетим се само да су Мила Пајић и Доротеја Антић такође стављене у ауто, нико није знао где се налазе шест сати, па ни њихови родитељи и пријатељи, да би се на крају испоставило да су биле у просторијама БИА. То је исто случај који би могао да се третира као отмица, јер ми не знамо шта се са тим људима дешава. Имали смо случај са активистом Николом Ристићем, Иваном Бјелићем”, каже Тодоровић за Нову.
Акција – реакција
Велики протест 28. јуна могао би да буде преседан за власт. Управо зато иде већ увежбана тактика, као пред 15. март када је власт најављивала велике нереде, управо око Пионирског парка. Да су такви нереди били у припреми од стране власти, постоји више навода, али суштина, према саговорнициима Нове, лежи у томе да се грађани обесхрабре да дођу.
Међутим, такве акције су заправо произвеле контраефекат. Према Тодоровић, свака оваква акција је суштински контрапродуктивна, без обзира на то да ли је реакција видљива одмах или на дуже стазе. Она објашњава да се заправо ни цео овај студентски протест није тек тако десио преко ноћи.
“Верујем да све ово што се десило након пада надстрешнице и ова количина незадовољства која постоји у друштву није нешто што је настало тог дана, преко ноћи. Тако да све што власт ради у том смислу је увек контрапродуктивно и ту нема дилеме. У крајњој линији, људи који су сигурни да имају подршку грађана, као и у своју могућност да државом управљају на начин који је предвиђен законима, нема потребе да се служе силом. Они заправо оваквим поступањем преиспитују сопствени легитимитет”, каже Тодоровић.
С друге стране, Стакић наводи да потези пред протест 15. марта, иако су били репресивни, нису успели да застраше студенте и грађане у довољној мери како би их зауставили, али нису донели ни неке конкретне последице по саму власт.
У сваком случају, власт има рок до суботе у 21 сат да испуни захтеве студената, који су им испостављени. Уколико се то не деси, најављују грађанску непослушност широких сразмера.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
А шта су студенти тражили?
Студентски ултиматум
Студенти у блокади факултета у Београду испоставили су властима у Србији два захтева. Први је да до Видовдана, 28. јуна, за кад је заказан њихов протест, председник Владе Ђуро Мацут упути предлог за распуштање Скупштине, са циљем расписивања ванредних парламентарних избора
Други захтев студената у блокади је прекидање скупа у центру Београда – где протекла три месеца кампују противници блокада, који себе називају „студентима који желе да уче“. Они траже од МУП да предузме све мере како би се то урадило.
Студенти у блокади су навели и да уколико захтеви не буду испуњени до 28. јуна у 21 час власт може да очекује „да ће грађани бити спремни да предузму све постојеће мере грађанске непослушности“.
„У суботу, 28. јуна у Београду ће се одржати скуп на коме очекујемо присуство великог броја незадовољних грађана и не можемо да предвидимо даље кораке грађана након званичног завршетка скупа“, пише у отвореном писму.
С обзиром да су исти ти грађани, како су додали, како неформално тако и формално већ више пута изнели исте захтеве, студенти су „последњи пут апеловали“ на испуњење истих како би „спречили кулминацију грађанског и студентског незадовољства“.
„Ми очекујемо да ће у случају неиспуњења наведених захтева у датом року грађани Србије бити спремни да предузму све постојеће мере грађанске непослушности, како би заштитили своје основно право на слободан и легитиман демократски систем“, додаје се у отвореном писму Влади Србије.
