YОУТУБЕ ПОГЛАВЉА:

00:00 Најзанимљивији делови — „Ово није моја Звезда”
05:56 Почетак интервјуа и представљање Љубе Митића
08:41 Звезда као национална институција и слика стања у Србији
17:37 Избори у децембру, приходи и 86 милиона евра обавеза
23:00 Како су Вучић и Терзић преузели контролу над Звездом
28:21 Застарелост поступка и претње Немањи Видићу
35:33 Скаутинг, скупи трансфери и сумње у токове новца
42:40 Политичка контрола северне трибине и случај Бањска
50:02 Назив „Делије”, српска традиција и идентитет навијача
57:17 Веза навијачких вођа, Терзића и Александра Вучића
01:05:20 „Ово није српска Звезда” — избори, медији и порука Пижону
01:14:18 Стадиони, ЕКСПО, одговорност и завршна порука звездашима

„Ово није моја Звезда и ово није српска Звезда”, поручио је Љуба Митић, описујући данашњи клуб као одраз начина на који режим Александра Вучића управља Србијом. Он је говорио о улози Звездана Терзића, изборима најављеним за децембар, обавезама клуба од око 86 милиона евра, државном финансирању, спорним трансферима, положају Немање Видића и Немање Матића, контролисаним навијачким вођама и ћутању северне трибине о политичким темама. Првих пет минута и 50 секунди видеа представљају издвојене најснажније делове, док цео интервју почиње у 00:05:56,960.

„Звезда је била народна институција, а сада је приватни посед неколицине”

Љуба Митић је разговор започео оценом да Црвена звезда није само фудбалски клуб, већ спортска и друштвена институција са дугорочним националним, просветитељским и мотивационим значајем. Подсетио је на некадашњу метафору „војска, Црква, па Црвена звезда”, којом се описивало место клуба у животу великог дела српског народа. Према његовом ставу, управо зато данашње стање не представља само спортски неуспех, већ „националну срамоту” и одраз ширег распада институција у Србији.

Он тврди да је клуб, који је доживљавао као народни тим људи поносних на своју државу и народ, претворен у „приватну фирму” неколицине функционера који не одговарају ни закону ни навијачима. У најавним исечцима, емитованим до 00:05:50,919, Митић поручује руководству и делу навијачких вођа да немају право да себе проглашавају јединим Србима и јединим звездашима. „Не, момци, ви сте лоши Срби и нисте добри звездаши”, рекао је, представљајући се као човек који је Звезду водио и због својих политичких уверења више пута сносио последице.

Конференција за медије као слика личне власти

Као непосредан повод за интервју Митић је навео конференцију Звездана Терзића после европског неуспеха клуба и најаве ванредних избора у децембру. Засметало му је што је Терзић практично једини говорио, док је председник клуба Светозар Мијаиловић, по његовој оцени, седео као „фиктивни и номинални председник”. У том призору види исту матрицу као у држави: један човек преузима све функције, наступа као стручњак за сваку област и потискује формално надлежне органе и институције.

Митић је Терзићево управљање Звездом директно упоредио са Вучићевим управљањем Србијом. Тврди да је Терзић 2014. године у клуб дошао по политичком налогу тадашњег премијера, са задатком да контролише спортску институцију и навијачку базу која је у ранијим раздобљима умела да буде снажан извор отпора власти. Према његовој тези, Вучићу је пред спровођење политике према Косову и Метохији, као саставном делу Србије који се налази под окупацијом албанских сепаратистичких структура, било неопходно да највећи клуб и северна трибина не постану жариште побуне.

Терзићева прошлост и поступак који је окончан застарелошћу

Саговорник „Србин.инфо” подсетио је да је Терзић некада био у бекству од српског правосуђа и да су поступци који су се односили на трансфере фудбалера окончани због застарелости. Митић наглашава да застарелост није исто што и судско утврђење невиности, упоређујући Терзићев поступак са сопственим дугогодишњим суђењем у којем је, како каже, имао 411 рочишта и доказао неоснованост оптужби. За Терзића тврди да је за 12 година било заказано свега 18 рочишта и да током пет година рочишта нису заказивана, што код њега ствара сумњу да је поступак вођен ка застаревању.

Он је помињао некадашње оптужбе у вези са трансферима Вање Грубача, Срђана Станића и Бранислава Ивановића, као и улоге других лица из тадашњег фудбалског система. Све те наводе Митић користи као аргумент за питање како особа са таквом правосудном и пословном прошлошћу може постати неприкосновени управник највећег српског клуба.

Обавезе од 86 милиона евра насупрот причи о „најуспешнијој Звезди”

Митић оспорава Терзићеву тврдњу да је направљена најуспешнија клупска организација у историји. Каже да је Звезда у тренутку његовог доласка имала обавезе од приближно 36 милиона евра, док су на крају 2025. достигле око 86 милиона. Јавно доступни подаци из финансијског извештаја достављеног АПР-у потврђују укупне обавезе од око 86 милиона евра, али и финансијска средства од око 11,8 милиона – Преглед финансијског извештаја за 2025. годину.

Истовремено, Звезда је саопштила да је 2025. завршила са добити од 11 милиона евра, уз 102 милиона прихода и 91 милион расхода. Највећи део прихода потекао је од трансфера, а затим од УЕФА награда, спонзорстава и карата. Митић не спори да клуб остварује европске и трансферне приходе, али пита како, упркос великом приливу новца и годинама наступа у Европи, укупан ниво обавеза остаје толико висок. Подаци о приходима и добити клуба

Финансијски показатељ или тврдња	Износ	Контекст
Обавезе које Митић везује за тренутак Терзићевог доласка	око 36 милиона евра	Навод из интервјуа
Укупне обавезе ФК Црвена звезда на крају 2025.	око 86 милиона евра	Податак из извештаја достављеног АПР-у
Финансијска средства клуба на крају 2025.	око 11,8 милиона евра	Важно за разликовање укупних и нето обавеза
Приходи / расходи / добит у 2025.	102 / 91 / 11 милиона евра	Подаци које је клуб јавно представио
Директна помоћ државе ФК Црвена звезда 2012–2022.	17,6 милиона евра	Изјава министра финансија Синише Малог из 2022.
Државна помоћ и „Гаспром” заједно 2012–2022.	63,4 милиона евра	Збир различитих извора; није све новац буџета Србије

Професионални клубови као „социјални случајеви” на терету народа

Митић сматра неприхватљивим да професионални клубови Звезда и Партизан добијају милионе из државних извора, а затим плаћају, како каже, „играче пете категорије” и истовремено гомилају обавезе. Назвао их је делимичним паразитима на леђима народа и затражио да се јасно објави колико су добили непосредно из буџета, колико преко државних предузећа, а колико од приватних и страних спонзора. Министар Синиша Мали је 2022. изјавио да је Звезда од 2012. добила 17,6 милиона евра директне државне помоћи, док је са спонзорством „Гаспрома” укупан износ био 63,4 милиона евра. Изјава о државном новцу и спонзорствима

За Митића је кључно питање зашто Терзић, ако заиста верује у свој управљачки модел, не предложи јасну приватизацију Звезде и осталих професионалних клубова. Тада би, тврди, власник морао да сноси ризик и одговорност, уместо да клуб остане у неодређеном положају — формално удружење грађана и национална институција, а практично систем којим управља уски круг људи уз новац државе, јавних компанија, навијача, УЕФА и трансфера. Он не нуди један готов модел приватизације, али захтева власничку, управљачку и финансијску одговорност.

Трансфери, скаутинг и сумња на „уграђивање”

Посебно је критиковао спортски сектор, улогу Митра Мркеле и Марка Марина, као и ангажовање Терзићевих синова у фудбалским пословима. За Мркелу каже да је истински звездаш и некадашњи добар играч, али му замера дугогодишњу сервилност према Терзићу и режимском моделу управљања. За Марина пита која је његова стварна функција и резултат скаутинга, док за Терзићеве синове тражи објашњење на основу којих знања и резултата су стекли утицај у ОФК Београду и фудбалском тржишту.

Као примере промашене селекције Митић је помињао играче који су скупо плаћени, а убрзо тражили одлазак, укључујући Дагласа Овусуа, за кога у транскрипту наводи 2,2 милиона евра, и Милсона. Говорећи о уговору Марка Арнаутовића, изнео је сумњу да би у пословима такве вредности могао постојати „кикбек” и затражио да клуб покаже уговоре, посредничке провизије и целокупан ток новца.

Вучић, Терзић и контрола северне трибине

Најтежа политичка теза интервјуа јесте да су поједине навијачке вође директно повезане са Терзићем, а преко њега са Александром Вучићем. „Сваки интерес који треба да им се задовољи, они преко њих то раде”, тврди Митић. Објаснио је да су и раније управе комуницирале са навијачима, али прави разлику између дијалога са трибином и плаћања лојалности људи које назива „навијачима по занимању”. Њихов задатак, према њему, није само подршка клубу, већ спречавање политички непожељног скандирања и контролисање већине на трибини.

Подсетио је да су се са Звездиног севера деведесетих година чуле политичке пароле против Слободана Милошевића, као и касније против Војислава Коштунице и Борислава Тадића, са позивима да се убију и спасу тако Србију. Данас, у време масовних студентских и грађанских протеста, на северу види „мук” и дириговану тишину, док је део навијача Партизана, по његовој оцени, ипак јавно показао отпор против издаје и корупције режима Александра Вучића. Наглашава да не оптужује све звездаше и све људе на северу, већ групу од око педесет организованих лица која, како тврди, преко положаја, новца и претњи намеће правац читавој трибини.

Бањска као тест односа навијача према режиму

Митић је посебно говорио о оружаном догађају у Бањској на Косову и Метохији и погибији Срба који су, према његовом уверењу, били изманипулисани и жртвовани у операцији повезаној са режимом и Миланом Радоичићем. Његова највећа замерка звездашким групама јесте што нису јавно тражиле пуну истину и одговорност за смрт људи које су сматрале својом браћом и саборцима. Тврди да су заробљени Срби накнадно хладнокрано ликвидирани, што је тешка тврдња која је потврђена и међу самим Албанцима, на њиховим друштвеним мрежама.

У интервјуу је користио изразито оштар, местимично увредљив речник за албанске специјалне јединице, сепаратистичке власти у Приштини и НАТО, тврдећи да су деловали заједно. Његова политичка оцена је да је Вучићев режим предао институције Србије на Косову и Метохији албанским сепаратистима и да су српски грађани остављени без заштите. Митић зато ћутање организованих навијача не види као аполитичност, већ као доказ политичке контроле и саучесништва у скривању одговорности.

Немања Видић као супротност режимском фудбалском систему

Насупрот данашњим функционерима, Митић је као примере спортског и личног интегритета истицао Немању Видића и Немању Матића. Подсетио је да је Видић годинама играо за Манчестер јунајтед и постао капитен код Алекса Фергусона, па пита како је могуће да таква спортска биографија у Србији не буде довољна за учешће у вођењу фудбала. По његовом мишљењу, систем не жели независне и остварене људе јер њима није лако управљати, па би чак и потенцијално ново руководство Звезде било онемогућено ако нема сагласност Вучића и Терзића.

Митић се осврнуо и на објављене наводе о плану бившег председника ФСС Славише Кокезе да застраши или нападне Видића и његове сараднике. У јулу 2026. поднета је кривична пријава, заснована на објављеној „Скај” преписци, у којој се тврди да је после Видићевог критичког писма покренут механизам за његово застрашивање. То су предмети за тужилаштво, а не окончане пресуде, али потврђују да Митићево питање о спрези спорта, политике, навијачких група и криминалног миљеа није настало без јавног повода. КРИК о кривичној пријави поводом претњи Видићу

Митићев став или оптужба	Кога или шта се тиче	Његов захтев или закључак
Звездом се управља као Србијом — личном влашћу	Александар Вучић и Звездан Терзић	Вратити одлучивање органима клуба и јавности
Део навијачких вођа добија користи за политичку тишину	Терзић и организоване групе са севера	Прекинути плаћање лојалности и омогућити слободан глас навијача
Велики приходи не објашњавају високе обавезе	Управа ФК Црвена звезда	Објавити уговоре, провизије, дугове и токове новца
Трансфери и породичне везе стварају сумњу у сукоб интереса	Спортски сектор, агенти и лица повезана са управом	Независна ревизија трансфера и посредничких провизија
Професионални клубови зависе од државе	Влада, јавна предузећа, Звезда и Партизан	Приватизација или други модел јасне власничке одговорности
Независним легендама попут Видића и Матића затворен је пут	Фудбалски и политички систем	Отворени избори без притисака и претњи
Ћутање о Бањској представља морални пад	Навијачке вође и државни врх	Пуна истина и одговорност за погибију Срба

Митићево искуство: клубови, спортисти и обавеза према легендама

Да би објаснио како види улогу Спортског друштва, Митић је опширно говорио о сопственом раду. Навео је да је помагао клубовима и спортистима у време када су у систему били Ненад Стекић, Јовица Цветковић, Дејан Брђовић, Борислав Ивков, Љубомир Љубојевић, Јасна Шекарић и бројне друге легенде. Тврди да је Шекарићевој и Драгану Перићу обезбедио станове, да је пронашао неисплаћене обавезе према Љубојевићу и покренуо њихову исплату, као и да је Спортско друштво помагало лечење и живот бивших спортиста.

Према његовом схватању, Звезда није смела да буде само машина за куповину и продају фудбалера, већ породица која брине о људима из свих спортова. Говорио је и о тешким односима у старој управи, сукобима Владимира Цветковића и Драгана Џајића, сопственом политичком пореклу из ДСС-а и чињеници да су га уважавали и функционери СПС-а јер је, како каже, доносио новац и решавао проблеме клубова. Тим личним примерима супротставља данашњи систем у којем се вредност мери близином политичком центру моћи.

Навијачи „по занимању” постојали су и раније — али сада контролишу политику трибине

Митић не идеализује старо време и признаје да су управе и раније покушавале да придобију вође навијача. Испричао је како је једног познатог навијача примио у радни однос, а затим добио информацију да га група чека ради обрачуна јер је неко проширио глас да је „јуловац”. Говорио је и о упадима навијача на тренинг, смени Владимира Петровића Пижона, сукобима око Гидре и Аркана и посредовању између 28 клубова како би се спречио већи обрачун унутар Спортског друштва.

Разлика је, по њему, у томе што су некадашњи сукоби били део хаотичног односа клуба и трибине, док данашње вође имају политичку функцију. Њихова лојалност више није само према управи или спортском резултату, већ према режиму који преко њих контролише јавну поруку великог броја младих људи. Зато одваја обичне навијаче и већину звездаша од плаћеног језгра, наглашавајући да око педесет људи не може полагати право да говори у име целе Звезде, српског народа или свих посетилаца северне трибине.

Зашто Митић одбацује назив „Делије”

Један дужи део интервјуа Митић је посветио самом називу „Делије”. Сматра да је реч турског порекла непримерена клубу који представља српску традицију и да су навијачи могли да изаберу називе попут „Змајеви”, „Кнежеви” или „Деспоти”, ослоњене на средњовековну и устаничку историју Србије. Одбацује објашњење да назив потиче искључиво од значења „наочит и храбар момак” и песме „Играле се делије насред земље Србије”, јер у његовом тумачењу историјско порекло речи остаје спорно и симболички неприхватљиво.

Ова језичко-историјска дигресија за њега није споредна тема: она показује како се идентитет клуба, по његовом мишљењу, постепено одвајао од српске традиције. Говорио је о деспоту Стефану Лазаревићу, Реду змаја, српским витезовима и епској традицији као изворима назива који би били примеренији. Тај став ће сигурно изазвати полемике међу навијачима, али представља важан део Митићеве критике данашњег идентитета и политичког усмеравања навијачке групе.

Црква, војска и Звезда као институције стављене под контролу

Митић тврди да су три институције које су у народној свести имале посебну тежину — Српска Православна Црква, Војска Србије и Црвена звезда — стављене у функцију режима како не би могле да произведу отпор. Црквено руководство оптужује за прихватање Вучићеве политике према Косову и Метохији и за поступке које види као одрицање од националне и верске одговорности. СНС назива „секташком јазбином” и организацијом непријатеља Србије, користећи изузетно оштар политички речник.

У завршници интервјуа Вучића је више пута назвао „окупационим управником Србије”, оптужујући га да организује пљачку, спроводи издају и државу води ка нестанку. Стање у земљи назвао је „еутаназијом Србије” и рекао да није спреман да мирно посматра њено пропадање. Позвао се на породичну историју, претке који су ослобађали Приштину и учествовали у великим историјским догађајима, истичући да му то не дозвољава да прихвати политичку и институционалну деградацију.

Порука Влади Петровићу Пижону: „Оваква Звезда не заслужује слепу подршку”

Митић је оштро критиковао Владимира Петровића Пижона због позива навијачима да напуне стадион и подрже тим после европског пораза. Нагласио је да Пижона поштује као истинску легенду и човека који је, уз Рајка Митића, Драгослава Шекуларца, Милоша Шестића, Зорана Славнића, Љубодрага Симоновића и друге великане, градио Звезду као спортску институцију. Управо зато му замера што није јавно говорио о политичкој контроли клуба, односу режима према Србији и ћутању навијачких вођа.

„Овакву Звезду поштен, нормалан и честит навијач не може да подржава”, поручио је. Он не позива навијаче да престану да воле клуб, већ да одвоје љубав према грбу од послушности садашњем руководству. Према његовом ставу, пуњење стадиона не сме да се користи као доказ да народ подржава управу или власт, као што ни спортска победа не може да избрише питања о новцу, корупцији, притисцима и политичкој улози клуба.

Избори у децембру и неповерење у могућност стварне промене

Терзићеву најаву да ће се у децембру отворити простор за нове кандидатуре Митић дочекује са потпуним неповерењем. Пита шта значи порука да се потенцијални кандидати „спреме”: да ли треба да припреме програм, финансије и тим, или да се безбедносно припреме за притиске и претње. Он сматра да Вучић неће дозволити Терзићу да се једноставно повуче, нити ће дозволити да клуб преузме независна особа, било да је то Немања Видић, Немања Матић, сам Митић или неко други са управљачким капацитетом.

За будућност Звезде поставља неколико услова: да престане да буде, његовим речима, „гулаг и брлог” режимског покровитељства; да више не служи за представљање лажне слике да је у Србији све у реду; да избори буду отворени; да се објаве финансије и уговори; да независни људи могу да се кандидују без претњи; и да навијачи поврате право да говоре. Без тих промена, најављени избори за њега нису смена система, већ могућност да исти центар моћи постави нову фигуру.

Оптужба да се плаћају новинари и ствара медијски штит

На директно питање да ли Терзић плаћа новинаре, Митић је одговорио: „Апсолутно имам разлога да верујем да он исто то ради као и његов газда.” Он није именовао конкретне новинаре, редакције, уговоре или исплате, па ова тврдња остаје његова сумња, а не доказана чињеница. Ипак, критиковао је конференције на којима Терзић говори без стварних потпитања и медијску атмосферу у којој се скупа појачања најављују као велики успеси, док се каснији промашаји и трошкови ретко анализирају једнаком снагом.

Митић зато тражи да спортско новинарство прати документацију, а не саопштења: вредност трансфера, агентске провизије, трајање уговора, зараде, бонусе, раскиде, позајмице и повезана лица. Према његовом мишљењу, тек када ти подаци постану јавни може се проценити да ли су промашаји последица лошег скаутинга или систем који некоме доноси приватну корист. Именовани функционери и медији имају право да одговоре на његове оптужбе и објаве документа која би их потврдила или оповргла.

Стадиони, ЕКСПО и „прање новца кроз велике пројекте”

Критику фудбалског система Митић је проширио на изградњу стадиона у Лесковцу, Зајечару и Лозници, као и на национални стадион и пројекат ЕКСПО. Тврди да се скупи објекти граде без реалне потребе локалних клубова и публике, док поједини терени пропадају, па поставља питање коме су ти пројекти намењени. Употребио је формулацију да се преко стадиона „перу паре”, што представља његову оптужбу; за утврђивање евентуалне кривичне одговорности неопходни су уговори, ревизија и поступање тужилаштва.

За ЕКСПО каже да ће простор једног дана бити довољно велики за јавно и законито суђење свима који су учествовали у пљачки и уништавању Србије. Позвао је на утврђивање шта је ко радио, како је новац трошен и ко је политички и материјално профитирао. Његов речник је бескомпромисан, али у каснијем делу разговора изричито је разјаснио да под „осветом” мисли на правну, социјалну и моралну одговорност, а не на лично насиље.

„Звездаши немају право да ћуте”

Митић је признао да га огорчење понекад доводи у опасно емотивно стање и да код људи који су претрпели неправду види жељу за осветом. Одмах је додао да као озбиљан човек, отац и деда неће себи дозволити насиље, већ да грађани имају право на „правну, социјалну и моралну” сатисфакцију. Та разлика је важна: његов позив је усмерен ка процесуирању, одузимању незаконито стечене користи, политичкој забрани повратка неодговорних лица на функције и јавном утврђивању истине.

У последњој поруци рекао је да ентузијазам и поштење нису довољни за политику, већ су потребни знање, способност управљања и стварање институција. Критиковао је режимско постављање недораслих и неписмених кадрова на високе положаје и признао да ни генерација којој је припадао после 5. октобра није увек разумела политику као озбиљан занат. Ипак, закључује да ћутање више није могуће: „Због наше јавности, због друштвене фрагментације и свега што нам се дешава — поготово звездаши немају право да ћуте.”

ИЗДВОЈЕНИ ЦИТАТИ СА САТНИЦОМ ИЗ ВИДЕО ПРИЛОГА:

• 00:00:07 — „Ја данас ово не доживљавам као моју Звезду. Ово није моја Звезда. Ово није српска Звезда.”
• 00:00:28 — „Не, момци, ви сте лоши Срби и нисте добри звездаши.”
• 00:02:22 — „Звезда не сме више да буде гулаг и брлог за покровитељство.”
• 00:08:57 — „Ово је национална срамота која се акумулирала око Црвене звезде.”
• 00:10:49 — „Звездом се управља као што се управља и Србијом.”
• 00:17:37 — „Од чега, Звездане Терзићу, треба да спасаваш Звезду коју си тако успешно водио 12 година?”
• 00:23:00 — „Звездан Терзић је 2014. дошао у Црвену звезду директно по предлогу Вучића.”
• 00:26:01 — „Звезду је требало контролисати. Зато је дошао Терзић.”
• 00:42:40 — „Црвена звезда је стављена у функцију строге контроле да не би дошло до побуне.”
• 00:57:27 — „Ти навијачи су директно у интеракцији са Терзићем, а преко Терзића са Вучићем.”
• 01:05:02 — „Ја данас ово не доживљавам као моју Звезду.”
• 01:11:24 — На питање да ли Терзић плаћа новинаре: „Апсолутно имам разлога да верујем да он исто то ради као и његов газда.”
• 01:13:27 — „Овакву Звезду поштен, нормалан и честит навијач не може да подржава.”
• 01:15:35 — „Србија нестаје пред нашим очима.”
• 01:17:22 — „Људи који су пропатили имају право на правну, социјалну и моралну сатисфакцију.”
• 01:18:04 — „Мени није свеједно да Србија умире, а да ја гледам.”
• 01:20:55 — „Ово доживљавам као еутаназију Србије.”
• 01:21:50 — „Поготово звездаши немају право да ћуте.”

Извор: Србин.инфо