Prema dostupnim podacima, izgradnja kovid bolnice u Batajnici koštala je oko 3,5 milijardi dinara, dok je bolnica u Kruševcu izgrađena za oko 1,6 milijardi dinara. Radovi su izvedeni po hitnoj proceduri, uglavnom bez javnih nabavki i nadzora. Nadležnosti je preuzimala Vojska Srbije, a izvođači su često bili povezani sa vlastima. Do danas, javnost nije dobila potpun uvid u finansijske izveštaje, kao ni u funkcionalnu namenu ovih objekata nakon završetka pandemije.

Bolnice bez pacijenata

Nakon gašenja najintenzivnijih kovid talasa, bolnice su ostale prazne. Bolnica u Kruševcu već mesecima praktično ne prima pacijente, dok se u Batajnici sporadično koriste neki kapaciteti za druge intervencije. Umesto da se objekti adaptiraju za redovni zdravstveni sistem, stanje ih sve više gura ka zapuštenosti.

Neprimereni uslovi, izolacija i kršenje prava pacijenata

U vreme pandemije, porodicama je bilo zabranjeno da kontaktiraju pacijente u jedinicama intenzivne nege. Obdukcije su bile zabranjene, uprkos tome što Svetska zdravstvena organizacija nije izdala takvu zabranu, već samo preporuke. Zdravstveni radnici svedočili su o nelogičnim terapijama, pritiscima i nedovoljnoj zaštiti, ali su svedočenja retko dopirala do medija.

Postoje ozbiljne indicije da su medicinski podaci o pacijentima u intenzivnoj nezi slati u inostranstvo, konkretno na Majo kliniku u SAD, bez saglasnosti pacijenata ili porodica. Ovo potencijalno predstavlja ozbiljno kršenje zakona o zaštiti podataka i ljudskih prava.

Pitanja bez odgovora

• Ko je donosio odluke o terapijama, lekovima i pristupu lečenju?

• Zašto su neki stari, efikasni i provereni lekovi bili zabranjeni?

• Ko je imao koristi od nabavke skupih eksperimentalnih lekova i vakcina?

• Zašto su kritičari u javnosti bili etiketirani, a stručnjaci ućutkivani?

Ministar zdravlja, koji je bio smenjen u jeku pandemije, vraćen je na funkciju čim se bura u javnosti stišala. Danas niko ne govori o njegovoj odgovornosti. Još uvek se ne zna ko je i na osnovu čega doneo odluku o uvođenju eksperimentalnih preparata, kao što je genska terapija.

Svetsko iskustvo: Srbija i Kina — usamljeni primeri

Dok su mnoge države širom sveta adaptirale postojeće bolničke kapacitete ili privremeno podizale manje montažne centre, Srbija i Kina ostale su praktično jedine zemlje koje su masovno zidale specijalizovane kovid bolnice kao trajnu infrastrukturu. U Kini, po zvaničnim podacima, više od polovine tih objekata je napušteno.

Poziv na odgovornost

Ovo su teme koje nikada nisu adekvatno istražene, a mnoge porodice preminulih još uvek nemaju odgovore. Pitanje ko je profitirao, ko je donosio ključne odluke i da li su ljudski životi žrtvovani zbog političkog i finansijskog interesa, mora ponovo doći u žižu javnosti.

Oznake: kovid bolnice, Kovid-19, Nada Gladović, pandemija, protokoli lečenja