Prema dostupnim podacima, izgradnja kovid bolnice u Batajnici koštala je oko 3,5 milijardi dinara, dok je bolnica u Kruševcu izgrađena za oko 1,6 milijardi dinara. Radovi su izvedeni po hitnoj proceduri, uglavnom bez javnih nabavki i nadzora. Nadležnosti je preuzimala Vojska Srbije, a izvođači su često bili povezani sa vlastima. Do danas, javnost nije dobila potpun uvid u finansijske izveštaje, kao ni u funkcionalnu namenu ovih objekata nakon završetka pandemije.

Болнице без пацијената

Након гашења најинтензивнијих ковид таласа, болнице су остале празне. Болница у Крушевцу већ месецима практично не прима пацијенте, док се у Батајници спорадично користе неки капацитети за друге интервенције. Уместо да се објекти адаптирају за редовни здравствени систем, стање их све више гура ка запуштености.

Непримерени услови, изолација и кршење права пацијената

У време пандемије, породицама је било забрањено да контактирају пацијенте у јединицама интензивне неге. Обдукције су биле забрањене, упркос томе што Светска здравствена организација није издала такву забрану, већ само препоруке. Здравствени радници сведочили су о нелогичним терапијама, притисцима и недовољној заштити, али су сведочења ретко допирала до медија.

Постоје озбиљне индиције да су медицински подаци о пацијентима у интензивној нези слати у иностранство, конкретно на Мајо клинику у САД, без сагласности пацијената или породица. Ово потенцијално представља озбиљно кршење закона о заштити података и људских права.

Питања без одговора

• Ко је доносио одлуке о терапијама, лековима и приступу лечењу?

• Зашто су неки стари, ефикасни и проверени лекови били забрањени?

• Ко је имао користи од набавке скупих експерименталних лекова и вакцина?

• Зашто су критичари у јавности били етикетирани, а стручњаци ућуткивани?

Министар здравља, који је био смењен у јеку пандемије, враћен је на функцију чим се бура у јавности стишала. Данас нико не говори о његовој одговорности. Још увек се не зна ко је и на основу чега донео одлуку о увођењу експерименталних препарата, као што је генска терапија.

Светско искуство: Србија и Кина — усамљени примери

Док су многе државе широм света адаптирале постојеће болничке капацитете или привремено подизале мање монтажне центре, Србија и Кина остале су практично једине земље које су масовно зидале специјализоване ковид болнице као трајну инфраструктуру. У Кини, по званичним подацима, више од половине тих објеката је напуштено.

Позив на одговорност

Ово су теме које никада нису адекватно истражене, а многе породице преминулих још увек немају одговоре. Питање ко је профитирао, ко је доносио кључне одлуке и да ли су људски животи жртвовани због политичког и финансијског интереса, мора поново доћи у жижу јавности.

Oznake: kovid bolnice, Kovid-19, Nada Gladović, pandemija, protokoli lečenja