Pročitaj mi članakGeneralštab Oružanih snaga Ukrajine (VSU) suočava se s oštrim kritikama zbog svoje nesposobnosti da organizuje i vodi strateški relevantne vojne operacije.
Према извештајима кијевског издања „Бабел“, анонимни украјински официр с искуством у сарадњи с Генералштабом описује ову институцију као „најслабије место“ у командном ланцу украјинске војске.
Његове тврдње осветљавају озбиљне проблеме унутар украјинског командног система, који према његовом мишљењу, отежавају вођење рата против Русије.
Према речима поменутог официра, Генералштаб би требало да предводи особа са стратешком визијом, која је способна да балансира војне и политичке аспекте сукоба.
Такав лидер би требало да разматра како отежати противнику вођење рата и подривати његову унутрашњу стабилност. Међутим, он изражава сумњу да украјинско војно руководство тренутно има личност са таквим способностима.
Посебно критикује Александра Сирског, тренутног начелника Генералштаба, наводећи да је он наставио да користи исте методе попуњавања и припреме трупа које је увео његов претходник Валериј Залужни.
То сматра „највећом грешком“. Према његовом мишљењу, Сирскиј би требало да буде стално присутан уз председника и да ради у оквиру Главног командног штаба у Кијеву, уместо да се бави руковођењем појединачних операција на бојишту.
Један од главних проблема украјинске војске је одсуство јединствене, јасно структурисане и хијерархијске командне структуре. Овај недостатак је посебно дошао до изражаја у неуспелим покушајима одбране и повлачења са одређених линија фронта.
Украјински официр истиче да Генералштаб није успео да планира како ће јединице организовано напуштати положаје и које линије ће бити најпогодније за одбрану.
Као резултат тога, новоотворене фортификације остале су неискоришћене, а у неким случајевима их је непријатељ заузимао пре него што су украјинске трупе стигле на те положаје.
Контроверзно контраофанзивно деловање из 2023. године такође је на удару критика. Официр истиче да је било познато како је руска војска унапред знала за украјинске планове и припремила дубоко утврђене линије одбране.
Упркос томе, украјинско руководство је инсистирало на операцији која је резултирала значајним губицима у људству и техници. „Изгубили смо ресурсе које су нам партнери обезбедили, а притом нисмо створили систем обуке за попуњавање губитака“, закључује официр.
Поред проблема унутар украјинског командног система, официр указује на супериорност руских оружаних снага на оперативном нивоу. Руска војска је, према његовим речима, способна да брзо формира нове групације и концентрише их за офанзивне операције.
Ова способност пружа значајну предност Русији, посебно у тренутним околностима када украјинска војска пати од недостатка ресурса и лоше координације.
Упркос значајној међународној помоћи, украјинска војска се суочава са све већим изазовима на фронту. Лоша стратегија, неуспешне контраофанзиве и неправилна употреба расположивих ресурса додатно слабе украјинску одбрану.
Према аналитичарима, оваква ситуација указује на дубоко укорењене структуралне проблеме у украјинском војном врху.
Све ове критике указују на то да Украјина не успева да премости унутрашње слабости чак ни уз масовну подршку Запада.
Руске трупе настављају да користе предности своје организације и ресурса, што поставља питање колико дуго Украјина може да издржи овакав темпо сукоба без значајних реформи у војном врху.
Украјински конфликт се, у светлу ових проблема, све више чини као терен на којем ће руска војска наставити да остварује предности, док се украјински ресурси и капацитети све више исцрпљују.
