Pročitaj mi članakProf. dr Vladan Petrov je pravnik, sudija Ustavnog suda Srbije i redovni profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Rođen je 4. jula 1975. godine u Smederevu. Diplomirao je 1999. godine sa prosečnom ocenom 9,80, magistrirao 2002. godine, a doktorirao 2005. godine na temu engleskog ustavnog sistema.U svojoj karijeri, Petrov je bio angažovan kao stručnjak za ustavno pravo od strane međunarodnih organizacija kao što su OEBS i UNDP . Takođe je bio član radne grupe Ministarstva pravde za izradu nacrta Zakona o Ustavnom sudu .([DISQ.RS][4], [Istinomer][5])Imenovan je za sudiju Ustavnog suda Srbije 9. maja 2019. godine . Pored toga, Petrov je član Venecijanske komisije Saveta Evrope, gde predstavlja Srbiju .U javnosti je poznat po svojim stavovima u vezi sa ustavnim pitanjima i reformama pravosuđa u Srbiji. Njegova uloga u Venecijanskoj komisiji i stavovi o ustavnim promenama često su predmet javnih rasprava i analiza. A u nastavku donosimo još detalja na koje ukazuje AI.
Ко је Петар Петров?
-
Порекло и позиција:
Иако пореклом Бугарин, Петров је дугогодишњи правни експерт и судија Уставног суда Србије. Препознат је као проевропски кадар, често у складу с мејнстрим политикама које фаворизују интеграцију Србије у ЕУ по сваку цену, чак и по цену територијалних и уставних уступака. -
Лојалност Вучићу:
Петров је у правосудним круговима познат као један од лојалних кадрова режима Александра Вучића. Често се појављује као „модератни глас“ у темама које се тичу најосетљивијих националних питања, али увек с крајњом поруком која је у складу са линијом западних партнера. -
Војвођански декларативац:
Потписник је или симпатизер неформалне групе интелектуалаца и правника која се залаже за „федерализацију Србије“ и већа овлашћења за Војводину, што многи тумаче као индиректну припрему за слабљење централизоване државне власти и — дугорочно — разбијање Србије. -
Члан Венецијанске комисије:
Као представник Србије у Венецијанској комисији, директно је учествовао у оцени да је 9. јануар, Дан Републике Српске, „извор дискриминације у БиХ“, што је довело до низа правних и политичких притисака на институције Српске, укључујући захтеве за укидање тог датума као празника.
🎯 Шта заиста значи његова порука преко РТВ БН?
Иако на први поглед делује као позив на деескалацију и дијалог, Петров у суштини:
-
Промовише решење без САД и Русије, што значи искључиво под окриљем ЕУ, тачније Немачке и Француске, које отворено подржавају независност Косова и централизовану БиХ.
-
Избегава националну перспективу, и говори о „правним решењима“ која су у складу са међународним „нормама“, игноришући чињеницу да те норме често не признају српске интересе нити уставну реалност.
-
Поставља се као глас „легализма“, али у корист туђих правних матрица — не српског устава, већ Бриселских, Бонских и Вашингтонских „аранжмана“.
⚠️ Шири политички ефекат:
Ово није само питање једног професора или судије. Његов наступ:
-
Припрема терен за „елегантно повлачење“ Србије са КиМ, представљајући то као нужност ради ЕУ интеграција;
-
Омекшава став према Републици Српској, притискајући је да прихвати нове „реформе“ у складу са интересима Сарајева и Запада;
-
Удаљава јавност од Русије као стратешког савезника, што је у складу са тренутним курсом „тихог сврставања“ Србије у евроатлантску орбиту, али без отвореног обраћања народу.
🧩 Укратко:
Петар Петров није неутрални коментатор — он је фигура у дипломатско-правној игри редизајна Балкана. Његова улога је да кроз стручну реторику „нормализује“ оно што је до јуче било неприхватљиво: одрицање од Косова, унитаризацију БиХ, и крајњу маргинализацију српских интереса под заставом ЕУ права и политичког реализама.
