Прочитај ми чланакОко 1,7 милиона пензионера у Србији од овог месеца добиће увећане пензије за 12,2 одсто, а први чек са пovišicom, како је најавио председник Србије Александар Вучић, стићи ће пред Божић.
Према званичним подацима, просечна пензија ће након овог повећања порасти са 50.662 на 56.842 динара, што је увећање од око 6.000 динара месечно. Упоређења ради, просечна пензија 2012. године износила је око 24.000 динара.
Колико расту пензије на папиру
Повећање од 12,2 одсто значи да ће, на пример:
пензија од 40.000 динара порасти на 44.800
пензија од 60.000 динара на 67.200
пензија од 80.000 динара на 89.600
На годишњем нивоу, то представља повећање од неколико десетина хиљада динара, у зависности од висине примања.
Надлежни истичу да је у последњих 12 месеци дошло до кумулативног раста пензија од 24,4 одсто, јер су пензије већ једном повећане за 10,9 одсто од 1. децембра прошле године.
Министар финансија Синиша Мали оценио је да повећање пензија представља доказ раста животног стандарда, наглашавајући да је инфлација једноцифрена и „далеко испод процента повећања пензија“.
Према његовим речима, циљ државе је да до краја 2027. године просечна пензија достигне 650 евра, док би већ 2026. године требало да износи око 488 евра.
Критички осврт: раст примања појела свакодневна поскупљења
Иако повећање пензија номинално делује значајно, кључно питање остаје колико тај раст заиста значи у свакодневном животу пензионера.
У истом периоду у којем расту пензије, грађани се суочавају са:
сталним поскупљењима хране
растом цена лекова и медицинских услуга
већим рачунима за струју, грејање и комуналије
скупљим јавним превозом и основним услугама
За велики број пензионера, посебно оних са примањима испод или око 40.000 динара, повећање од неколико хиљада динара месечно често не покрива ни раст цене основне потрошачке корпе.
Пензионери највећи део прихода троше управо на ставке које најбрже поскупљују – храну, лекове и енергију – па статистички подаци о „реалном расту“ не одражавају увек стварни осећај животног стандарда.
Поређење са 2012. годином – непотпуна слика
Често истицање 2012. године као полазне тачке не узима у обзир чињеницу да су у међувремену:
цене становања и енергената вишеструко порасле
здравствене услуге постале скупље
приватни трошкови лечења све чешћи
Због тога део пензионера, упркос повећањима, и даље живи на ивици егзистенције, ослањајући се на помоћ породице или додатне социјалне мере.
Повећање пензија од 12,2 одсто јесте важно и добродошло, али не решава суштински проблем – раст трошкова живота који систематски нагриза куповну моћ најстаријих грађана.
Без контроле цена основних животних намирница, енергената и лекова, свако ново повећање ризикује да остане само добра вест на папиру, а не стварно побољшање живота пензионера.
