Pročitaj mi članakKako se u poslednjih nekoliko godina (a posebno u poslednih godinu dana) desio masovni egzodus srpskih milionera i milijardera iz Srbije, okupljenih oko mafije SNS. Ko je pobegao ranije, ko u skorije vreme, a kome je Aleksandar Vučić lično odobrio da ode u luksuzni egzil i zašto. Gde čuvaju novac, gde su ulagali, u šta su ulagali, u kojim državama su još „raskomoćeni“ i do kada…Priča o otuđenim, brutalno bogatim pajacima naprednjačkog režima, uskoro dobiće uskoro priloge iz američkih istraga, a na osnovu novog Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane SAD…
Predstavnički dom Kongresa Sjedinjenih Američkih Država usvojio je Zakon o autorizaciji nacionalne odbrane (NDAA), u kome se nalaze odredbe o Zapadnom Balkanu i Srbiji. Njihov predlagač, kongresmen Vilijam Kiting, doslovno je kazao da je Balkan, a posebno Srbija, „od sada na američkom radaru“ i da će ovim zakonom Srbija biti „pod pojačanim nadzorom Vašingtona, jer je aktuelna vlast ušla u fazu gubitka međunarodnog legitimiteta“. Dalje, u delu pomenutog zakona u kome se navodi da je stanje demokratije u Srbiji poražavajuće, da su izborni uslovi izrazito nepravedni, da su brutalne optužbe vlasti prema opoziciji, demonstrantima i civilnom društvu.
Zakon o autorizaciji nacionalne odbrane (NDAA) se posebno bavi obavezom Srbije (potpisanom u Briselskom, Ohridskom sporazumu i na drugim važećim dokumentima) da uspostavi „normalizaciju odnosa sa Kosovom“, što se nije desilo, a zbog čega je zaustavljena američka podrškom evropskim integracijama regiona. Trampova vlada je ovim činom krenula u akciju trajnog rešavanja ovog dugogodišnjeg problema. Predlog novog američkog zakona odlučan je da stane na put igrama Vučićevog režima, pa je u njegovo donošenje uključen u širi Zakon o odbrani kako bi se obezbedila podrška i demokrata i republikanaca.
U Sjedinjenim Američkim Državama ovakav proces podrazumeva da predlog zakona najpre usvoji Predstavnički dom Kongresa i potvrdi Senat. Čim se ovaj tekst usvoji u obe institucije, zakon se upućuje predsedniku SAD na potpis, i tada on stupa na snagu, dok predsednik ima pravo i da uloži veto. Ali, odredbe koje su deo velikih i politički važnih zakona, poput ovog Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane, biće usvojene bez smetnje, jer uživaju širu, dvostranačku podršku Republikanaca i Demokrata.
Ovo je tek jedan deo onoga što je vlada SAD spremna da uradi odmah na početku 2026. godine, mada je u pitanju vrlo važan akt sankcionisanja Vučićevog režima zbog ugrožavanja širih interesa ove velesile na Balkanu, i šire.
Ovih dana je dnevni list Tageblat iz Luksemburga pisao kako Vučićeva Srbija radi neku vrstu namerne samoizolacije, u očajničkom pokušaju diverzije pregovora ostalih zemalja kandidata sa Evropskom unijom. U tom poslu Vučić je imao samo jednog saveznika, predsednika Gruzije Mihaila Kavelašvilija, inače plaćenika i propagandistu milijardera Bidzine Ivanišvilija, koji je zapravo Putinom „omiljeni oligarh“.
Vučić i Kavelašvili, našli su se zajedno na kritici Evropske unije, navodno zbog birokratije u Briselu i „dvostrukih standarda“. Sastanak koji su imali pred kraj 2025. godine, zvanično sa idejom otvaranja direktne avio linije Beograd-Tbilisi, bio je samo pokriće za neke druge, antievropske poslove (zapravo pokušaj ubacivanja sumnjivih „investicija“ Ivanišvilija u Srbiju).
Nezvanično, Kavelašvili je „predočio“ Vučiću nezavidan međunarodni položaj u kome se nalazi i on i njegov režim u Srbiji, te preneo nezvaničnu ponudu da se sa milijarderom Bidzinom Ivanišvilijem dogovori gde i kako bi se privremeno ili trajno naselio van domašaja evro-američkih vlasti, ukoliko bi dogovorio prećutnu saglasnost Rusije. Vučić je dužan grizijskom predsedniku, a duguje i njegovom, već pomentom ključnom finansijeru. Neke „tranše“ neregistrovanih novčanih sredstava su među njima cirkulisale u poslenjih godinu dana.
Budući da su u istom brlogu, kompromitivani i omraženi u svojim zemljama, ne bi čudo bilo da ih ruski FSB zajedno smesti negde blizu polarnog kruga, tamo gde je nastao slavni roman „Priče sa Kolime“, autora Varlama Šalamova, pisca i bivšeg zatočenika koji se lično susreo sa užasima sovjetskih kazamata… Ako se Vučić smrzao do koštane srži, na samu pomisao da se takvo nešto njemu desi, onda će mu možda lakše pasti ono što mu Trampova Amerika već duže vremena sprema.Knjige politike
Podsećanja radi, Vučićev režim je u 2025. godini od vlade Donalda Trampa dobio jednu od najviši carina na uvoz robe u SAD, a potom i sankcije prema Naftnoj industriji Srbije (NIS). Na samom kraju 2025., vlada SAD je uvela i potpunu blokadu izvoza auto guma iz Srbije, zbog pojave prinudnog rada u kineskoj kompaniji Ling-Long u Zrenjaninu.
Više od 5.000 ljudi je zbog toga ostalo bez posla. Ako se računaju i članovi njihovih porodica, onda je zbog toga direktno egzistencijalno ugroženo oko 15.000 do 20.000 ljudi. Tome treba dodati i dobavljače – firme koje su radile sa ovim fabrikama, dolazimo do ogromnog broja ljudi. Svemu ovome treba dodati i zatvaranje fabrike Leoni, gde je bez posla ostalo 1.900 radnika. Ovde se krug ne zatvara. Uslediće odmah na početku 2026., zatvaranja i drugih fabrika, gašenje proizvodnje i nova otpuštanja radnika.
Ako Vučić i njegova najuža mafijaška banda planiraju bilo kakvu evakuaciju zbog potpunog raspada države i nastupajućeg haosa, šta je u ovakvim okolnostima već uradio „prvi ešalon“ novonastalih naprednjačkih multimilionera i milijardera? Svi izvori o njihovom masovnom povlačenju (bekstvu) iz Srbije, koje je počelo još pre dve godine, a panično je nastavljeno kad su masovne antirežimske demonstracije u Beogradu, Novom Sadu, a kasnije i širom gradova i naselja širom Srbije, pokazale da se neće zaustaviti, dok se „stvar ne završi”. Na kraju 2025. godine, više niko oko Vučića nema iluzija, da je došao kraj i da će ih 13 godina rimskih bahanalija koštati skupo.
Prema pisanju slovenačkog dnevnog lista „Delo“ (koji je ranije pratio kretanje bivšeg AV ministra Gorana Vesića u Trstu i otkrio da boravi u svojoj vili vrednoj 3,5 miliona evra), on je bio tek jedan od velike kolonije novopridošlih naprednjačkih multimilionera kojih prema nekim procenama u ovom gradu i regionu ima oko 7000.
Jedan od Vučićevih „knezova“ koji se u Trst doselio „punih bisaga“ je Damir Zobenica, potpredsednik Pokrajinske Skupštine Vojvodine, koji je za vreme studentskih protesta tajno organizovao i plaćao grupe ljudi da napadaju, vređaju, psuju, ponižavaju i prete opoziciji i fizički napadaju učesnike protesta u Srbiji. Zobenica je bio taj koji je u Novom Sadu komandovao maskiranim batinašima u svim ključnim uličnim napadima na učesnike protesta. Ljubljansko Delo navodi da su nekretnine Vučićevih milionera i razbojnika svake vrste, kupljene preko diplomatskih kontakata i da su upisivane na imena članova porodica ali ne i na njihova lična imena. Tako je bilo i u ovom „oglednom slučaju Zobenica“.
Kad je do učesnika protesta u Beogradu stigla vest da je taj Vučićev kompromitovani političar i nasilnik „sklonjen u Trst“, poslata mu je i jedna javna poruka u vezi sa tim: „….Ako mislite da ste spasili Damira Zobenicu time što ste mu omogućili da pobegne na svoju haciendu u Trstu i povede sa sobom svog ‘brata’ Srđana Kruževića i uzme opljačkani novac, sad vam kažem – nećemo vam ništa oprostiti.“ Traži ćemo od talijanskih vlasti podatke o nekretninama ovih organizatora vašeg ‘domoljubnog’ nasilja nad učenicima i građanima. Zobenica je svoju decu već ispisao iz škola i pobegao od srpskih vlasti, iz velike ljubavi prema Srbiji“.
Ljubljansko „Delo“ je saznalo da je neimenovani Vučićev saradnik kupio nekretninu u Veneciji za čak pet miliona evra. Bio je to opet neko u ime i za račun Damira Zobenice, kako se kasnije potvrdilo. A, ko je na početku velike društvene i državne krize u Srbiji 2024. godine savetovao Aleksandra Vučića da svoji finansijsku mafiju „razmesti“ na prestižna mesta italijanske trgovine i turizma?Knjige politike
Naime, tokom prvog velikog talasa masovnih protesta u Srbiji kad je „elita reagovala“ da joj je ugrožen biznis, jedan predlog da bi trebalo imovinu „bez porekla“ prebaciti u Italiju, došao je diplomatskim kanalima preko desničarskih političara na severu ove države.
Čovek koji se bavio praćenjem političke mafije sa parama iz Srbije u Italiji, Đorđo Frušone (Giorgio Fruscione), analitičar Italijanskog instituta za međunarodnu politiku, potvrdio je nedavno da su ekstremni desničari iz Italije i Srbije znatno ranije našli zajednički jezik na antiliberalnim i antizapadnim temama, te objasnio ko se sa kim poslednjih godina sastajao oko „udomljavanja“ neopranih milijardu evra i ulaganja u nekretnine na terenu Trsta, Venecije, Padove…
A, počelo je sve jednim davnim susretom italijanskih i srpskih ultradesničara 24. septembra 2022. u Klubu 451 u Beogradu. Od jednog „kluba mladih“ razbojnika i profašista, pa do velikih poslova oko pranja još većih para, nije proteklo mnogo godina. Ali, onda je sve dobilo i „službenu notu“….U goste gradonačelniku Trsta Robertu Di Pjaci (Dipiazzi) godinu i po kasnije pojavila se Maja Gojković, tada u svojstvu predsednice Izvršnog veća AP Vojvodine. Zvanično je u službenu posetu Trstu otišla „kako bi potaknula približavanje Italije i Srbije na trgovinskoj, poslovnoj i političkoj razini u cilju evropskih integracija“.
A, nezvanično, kako bi dogovorila sa Dipjacom i njegovim timom dovođenje više od 4.500 Vučićevih milionera u Trst, koji su u tom gradu i regiji pokupovali sve što se moglo kupiti osim crkava i dvoraca, mada je bilo i tako drskih pretenzija da ih se gadio i korumpirani Dipjaca.
Ali, ovde je takođe reč o samo jednoj određenoj grupi novih multimilionera koje je Aleksandar Vučić, „zlu ne trebalo“, sklonio na vreme, da mu budu „dužni“ kad dođu „crni dani“. Naime, ovakvih grupa (većih i manjih po broju) ima najmanje desetak i vlasnici su nekretnina, skupocenih plovila, privatnih aviona, hidroaviona, planinskih vila u brdima južne Francuske i Španije.
Onu „tvrdu“ struju koja aktivno i bez brige i dalje hara po Srbiji, svakako čeka američki „desant na Balkan i Srbiju“. Među onima koje će ciljati vlada Donalda Trampa, Evropsko tužilaštvo i ko zna ko još, nalazi se, na primer, Alta pay grupa i Davor Macura kao i vlasnik, Termomont Dejana Burčula kome je Vučić otvorio državnu kasu i državne poslove. Njemu su dodeljeni poslovi izgradnje takozvane Covid bolnice u Batajnici, Novom Sadu i Kruševcu, a onda i izgradnju fabrike vakcina.
Za tog Burčulu niko znao ne bi, da Vučić lično nije 2020. godine objavio na svom instagram nalogu tortu u obliku Covid bolnice koju mu je poslao upravo Termomont (tačnije, Burčula). Te godine, pet najvećih javnih nabavki dobila je njegova firma, a zarada je išla preko 70 miliona evra. Narednih godina samo je „rastao“.
Za američke sankcije, istragu i eventualno procesuiranje „viđen“ je i Dejan Slijepčević, vlasnik novosadske firme Gat doo, koji je ne jednom viđan Komandno-operativnom centru MUP-a Srbije zajedno sa tadašnjim ministrom policije, a sadašnjim ministrom odbrane, Bratislavom Gašićem i Vučićem. Slijepčević je hapšen u Republici Srpskoj i Crnoj Gori zbog pokušaja da unese veće svote novca od zakonskih ograničenja, a sumnjalo se i da je taj novac služio za podmićivanje nekih birača na terenu Nikšića i severa Crne Gore. Gat d.o.o je inače i glavni „neimar“ stadiona „Dubočica“ koji je otvoren u Leskovcu i od koga je imao koristi samo on i niko više u Srbiji.
Na mogućoj američkoj crnoj listi svakako bi se mogao naći i Željko Drčelić, čija je firma W.D. Concord west ima veze sa sledećim projektima: Sportski centar Radnički u Beogradu, zatim naučno-tehnološki park Niš, gotovo 14.000 kvadratnih metara Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje 2, razvija delove Kliničko-bolničkog centra Zemun, gradski bazen na Ubu, stadion u Zaječaru, granični prelaz Gostun, deo beogradskog aerodroma Nikola Tesla, aerodromska zgrada Konstatnin Veliki u Nišu…
Njegova firma je dobijala i razne druge tendere vezano za razne državne ustanove. Treba li ovome dodati i to da je Željko Drčelić predsednik Upravnog odbora košarkaškog kluba Crvena Zvezda? Jer svi putevi ovakvih protuva nekako direktno vode u pravcu sportskih klubova u Srbiji koju su decenijama unazad gnezda mafijaških poslova..
Ali, ništa tako ne može da opiše koliko je daleko jedna kleptokratija u Srbiji otišla i koliko je udaljena od pakla u kome Vučić sadistički uživa, kao što to može njihova „ploveća“ imovina van Srbije. Recimo, ne tako daleko, na Jadranu…Oko 40 hiljada bolje stojećih ljudi iz Srbije koji su samo u poslednjih dve godine napustili Vučićev raj na zemlji, našli su utočište u Crnog Gori i Hrvatskoj. Među njima su i Vučićevi milioneri i milijarderi koji su se povukli na svoja „ploveća carstva“ na moru.
Naime, samo pod crnogorskom zastavom plovi preko 500 superluksuznih jahti, a najviše ovih preskupih plovila nalazi se srpskih milionera ili njihovih kompanija iz Srbije: čak 146!
Poređenja radi, iza Srbije slede najbogatiju državljani Rusije 123, dok crnogorski državljani i kompanije imaju u svom vlasništvu 71 jahtu, a među ostalim vlasnicima jahti su i državljani Kine (22), Ukrajine (19), Sjedinjenih Američkih Država (16), Bosne i Hercegovine (12), Nemačke 10, Francuske (devet), Britanskih Devičanskih Ostrva (sedam). Podaci su proverljivi i delom javno dostupni u nadležnim službama. U susednoj Hrvatskoj, takođe su srpski milioneri i milijarderi „prestižni“. Jedan broj režimskih preduzetnika iz Srbije koji imaju vezove u hrvatskim marinama veoma su bliski vladajucìim strukturama te zemlje. Posebno se izdvajaju dva imena koja imaju veze sa Hrvatskom, a vezana su za Aleksandra Vučića i njegovu porodicu.
Kažu svedoci da 30 metara duga jahta tipa Azimut „Milenijum II“ upada u oči prolaznika i šetača na jednoj od najpoznatijih dalmatinskih promenada u Splitu. Reč je o luksuznoj jahti vrednoj oko osam miliona evra u vlasništvu Ivana Bošnjaka. Bošnjak je sa Stojanom Vujko i Draganom Kilibardom suvlasnik firme KBV. Ta građevinska kompanija, poslovno je povezana sa svim projektima Srbijagasa, za koje izvodi radove na svim gasnim postrojenjima na Južnom toku, danas poznatijem kao Turski tok. Bošnjakova kompanija dobila je vredne radove i na izgradnji kanalizacionih čvorova, a izvođač je i na najvecìem projektu nekretnina u Srbiji „Beograd na vodi“. Bošnjak je, naravno, „dobar sa Hrvatima“.
Njegov šef Aleksandar Vučić, svakog dana laje kao besan pas u pravcu Hrvatske. To takođe pogoduje HDZ.u da ostane još na vlasti, jer im tako „jača desnica“. Vučić je hrani mržnjom. I oni njega. Ali, na Jadranu, oni koji stvarno prave milione i milijarde, ta igra ne važi… Vučića takođe vezuje i „jako prijateljstvo“ sa predsednikom KK Partizan Ostojom Mijailovicìem, koji ima 25-metarsku jahtu Azimut, vrednu oko pet miliona evra, privezanu u marini hotela Le Meridien Lav u Splitu. Bila bi to čista idila, da se Vučić ne plaši mora.
Taj Ostoja Mijailović, bio je dugogodišnji član Nove Srbije, koju je napustio i prešao u Srpsku naprednu stranku. Mijailovicì je „u srodstvu“ sa bratom Aleksandra Vučića, Andrejem Vučićem. Pobratimskom. Osim prijateljstva, Mijailovicì i Andrej Vučić imaju i partnerstvo u osiguravajucìoj kucìi OMR Group iz Beograda. A, Mijailovicì je, kako se zna, predstavnika brenda Jaguar Land Rover u Evropi. A, počeo iz limarske radionice na NBG. Ima jahti, ima džipova…
Od početka naporednjalke pljačke, kada su AV preduzetnici počeli masovno da kupuju jahte, Pakleni otoci, marina Palmižana i restorani u Hvaru su omiljena odredišta za jahte srpskih preduzetnika, sportista i estradnih zvezda. Sve krcato Srba tokom cele sezone.
Neke od ovih jahti su stalno usidrene u Crnoj Gori, ali je veći broj onih koje su trajno usidrene u hrvatskim marinama. Uprave hrvatskih marina imaju uredne podatke jahti u vlasništvu kompanija iza kojih stoje preduzetnici iz Srbije.
Ne postoji nijedna ozbiljnija fiukara ili kurvin sin uz skute Alerksandra Vučića, a da mu „bela lađa“ ne plovi Jadranom a na njoj „sve što vole mladi“… „…Imamo stalne bogate goste iz Srbije dugi niz godina i oni su odlični gosti i naši prijatelji, ali ne možemo da vam otkrivamo njihova imena“, kažu vlasnici i menadžeri jedne marine za hrvatski tisak.
Vecì dugi niz godina na hrvatskoj strani Jadrana nije retkost videti jahtu „joiMe“, koja je izgrađena u Kraljevici, a zatim rekonstruisana u NCP-u. Njega tamo tretiraju kao „old money“ (stari bogataš koji je „isplatio svoju prošlost“ i sad je bez „obligacija“).
Na ostrvima srednje i južne Dalmacije skoro celo leto se može videti jahta preduzetnika Dragana Šebulova, predsednika rvačkog kluba Radnički iz Beograda, a srpski multimilioner Milan Popović je još ranije imao vez u marini na području Splita, kao i Milan Beko, koji je dugo godina je imao stalni vez u hrvatskim marinama.
Dragoslav Dika Micić, jedan od vlasnika logističke kompanije MD International, predstavnik Henkela, koji je čest gost restorana na Palmižani, ima vez u marini hotela Le Meridien Lav, a jahta sidri i u uvali u blizini Hvara. Micicì, kao i Lajoš Čakanj iz Subotice, koriste vez u Marini hotela Le Meridien Lav. Na splitskom području vez za jahte ima i preduzetnik Miloš Ljuljić. Vlasnik je hotela Srbija u Beogradu i suđeno mu je za aferu Hipo Alpe Adria banka. Većinu njih je pod svoju zaštitu i za dobru proviziju Vučićev režim „amnestirao“ od svih poslovnih rizika i briga.
Ali, sve ovde nabrojane, je tek mali vrh velikog ledenog brega. Najkrupnije ribe-predatori, kriju se mnogo dalje od Jadrana, tamo na Karibima. Bliže američkim istražnim organima koji će to uskoro obznaniti svojoj i svetskoj javnosti. Obračun sa „balkanskom mafijom“ u Vučićevoj Srbiji obaviće onaj jedini koji to može i sme. Američki šerif na koga se čeka.
Glosa
„…Ako ste bliski vlasti AV dakle, onome ko samostalno vodi ovu državu vama je omogućeno sve. Možete i da vozite skupa auta, možete da ne radite nigde, možete da se bogatite, mogu i članovi vaše porodice sve to da rade, da bežite od policije, da se bavite i sumnjivim poslovima za vas zakon ne važi…
Jer je sa novčanom kaznom od 10 hiljada dinara i dva kaznena boda o kojima će se sud opet izjašnjavati prošao upravo Nikola Petrović, koji je pod dejstvom alkohola i narkotika skrivio ozbiljnu nesreću u kojoj je bilo povređenih. Ali je u zatvoru završila policajka Katarina Petrović koja je otkrila njegov identitet…“
(M.D., građanski aktivista)
