Еурибор се тренутно налази на највишој тачки од почетка године. Од јануара, тромесечни и шестомесечни еурибор порасли су за по 30 одсто, а стручњаци наводе да је разлог за ово цена енергената, понајвише нафте, чије цене је све теже прогнозирати.
Еурибор, како тромесечни тако и шестомесечни, настављају да расту. Од почетка године тромесечни еурибор порастао је са 2,029 одсто на 2,647, док је шестомесечни увећан са 2,105 на 2,97 одсто.
На овај раст, који за оба износи око трећине, директно су утицале високе цене нафте као последица рата на Блиском истоку. Иако је и тромесечни еурибор доживео скок у марту ове године, а раст шестомесечног еурибора је у овом периоду чак 0,4 процентна поена. Цене нафте су истовремено скочиле са 65 на чак 112 долара по барелу.
Како наводи економиста Зоран Грубишић, Европска централна банка је више пута попуштала монетарну политику снижавајући каматне стопе, што је довело и до пада еурибора, али последице превелике релаксације су поскупљења која су сада видљива.
„Сада поново имамо инфлациони притисак, јер нафта је око 100 долара по барелу и није извесно када ће се спустити у неки претходни оквир, између 70 и 80 или чак 60 и 70 долара, у коме се дугорочно кретала“, каже Грубишић.
Да ће еурибор наставити да у великој мери зависи од цена нафте потврђује и Душан Узелац, уредник сајта Каматица.
Поред тога, он наглашава да је то већ поље геополитике и да је свет ушао у неко ново доба када су у питању цене енергената, у коме су таква питања све непредвидивија и недоступнија широј јавности.
„Свака могућа пројекција је прилично тешка зато што смо ушли у неко модерно доба када се објавама на твитеру подижу и спуштају цене енергената, као и аранжмани који су далеко од очију јавности, а који мењају те цене и то је оно што доминантно утиче на цену новца. Оно што је ту битно за обичног човека да разуме, за некога ко има стамбени кредит везан за еурибор, јесте да никоме није у интересу да тај еурибор оде у неиздрживе износе. То је фина граница између високе цене задуживања и колапса целог система, а то никоме не доноси ништа добро“, наводи Узелац.
Ипак, сигурно да постоји бојазан како ће се раст еурибора одразити на кредите у Србији који за основу камате узимају еурибор.
Како за Бизнис.рс наводи Директор ББС Цапитал Инвестмент Гроуп Владимир Васић на примеру стамбеног кредита од 100.000 евра на 25 година са каматом која се састоји од шестомесечног еурибора и маржом банке од три одсто, разлика у камати између јануара и септембра је 42 евра. То значи да би корисник кредита у јануару плаћао рату од 591 евро, док би у септембру то било 633 евра, односно 510 евра више на годишњем нивоу.
По свему судећи, тренд раста еурибора ће се наставити. Иако ће корисници кредита свакако осетити раст еурибора кроз веће рате кредита, наши саговорници тврде да неки хипотетички већи раст еурибора не би могао да се нагло одрази на кредите, између осталог и због заштите корисника финансијских услуга, па поред основне финансијске предострожности нема разлога за бригу о великим и наглим поскупљењима рата.
„Нешто на шта би обичан човек могао да утиче, јер су, како каже Балашевић, цареви одлучили да се играју рата, јесте да се фокусира на капацитет свог зарађивања и да има неку резерву за неке непредвиђене моменте, да му отплата кредита не зароби неке друге одлуке. То је оно што је могуће, да се човек припреми да му чак и неко поскупљење тог еурибора не направи другу врсту проблема осим финансијског“, каже Узелац, који додаје да је и Народна банка Србије увела механизам који штити тржиште од наглих шокова, као и „да преко ноћи, у неком лудом сценарију, еурибор поскупи дупло, то не значи да ће се то одмах рефлектовати на кредите грађана, јер се подизање тих каматних стопа дозвољава у просечном нивоу“.
(Данас)
