Прочитај ми чланакЗаоштравање сукоба на Блиском истоку, након иранских ракетних напада на енергетска постројења у неколико земаља Персијског залива, изазвало је снажне потресе на глобалним тржиштима енергената.
Цене нафте су у кратком року скочиле на највише нивое у последњих неколико година, а стручњаци упозоравају на могућност нове глобалне енергетске кризе.
Према најновијим подацима са међународних берзи, цена сирове нафте Брент премашила је 100 долара по барелу, а у појединим тренуцима достигла је чак 108 до 110 долара. Раст је забележен од три до девет одсто у једном дану, док је од почетка ескалације сукоба укупан скок цена премашио 25 одсто, а у неким сегментима и преко 40 одсто. Сличан тренд бележи и америчка WTI нафта. Цене природног гаса у Европи (на холандској берзи TTF) такође су скочиле за готово девет одсто у једном дану.
Главни разлог за панику на тржиштима су директни ирански удари на нафтну и гасну инфраструктуру у Уједињеним Арапским Емиратима, Саудијској Арабији и Катару. Пожари су захватили кључна постројења, попут индустријског комплекса Рас Лафан у Катару (један од најважнијих центара за извоз течног природног гаса на свету), док је производња нафте у УАЕ пала за око 50 одсто. Утовари нафте у Фуџејри су заустављени, а ситуација у Ормуском мореузу – кроз који пролази око 20 одсто глобалне трговине нафтом и гасом – постала је критична и скоро непроходна.Напади су уследили као одмазда Ирана након удара на иранско гигантско гасно поље Јужни Парс.
Иранска револуционарна гарда издала је упозорења за евакуацију кључних објеката у заливским земљама, што је додатно појачало страх од дугорочног поремећаја снабдевања.
Глобалне берзе акција су забележиле пад, док инвеститори масовно купују злато као сигурну луку. Аналитичари упоређују актуелну ситуацију са енергетским шоком из 2022. године и упозоравају да би продужени сукоб могао довести до још драматичнијег раста цена горива, грејања и других енергената широм света – укључујући и Србију.
Ситуација се развија из сата у сат, а међународна заједница са стрепњом прати да ли ће доћи до даље ескалације која би могла имати катастрофалне последице по светску економију. За сада нема назнака о брзој деескалацији или интервенцији ОПЕК+ и САД повећањем производње.
У Хрватској је, према одлуци Владе, од 10. марта до наредне две недеље дошло до поскупљења бензина и дизела. Евросупер ће коштати 1,50 евра по литру, што је четири цента више него раније. Без владине интервенције коштао би 1,55 евра. Евродизел поскупљује за седам центи, на 1,55 евра по литру, а без мера би био 1,72 евра. Плави дизел за пољопривреднике и рибаре коштаће 89 центи, девет центи више него до сада. Нова цена гаса од 10. марта биће 2,40 евра за килограм, два цента више него раније.
У Црној Гори се већ осећају последице. Премијер Милојко Спајић изјавио је да Црна Гора има стратешке резерве нафтних деривата које, заједно са залихама привредних субјеката, омогућавају стабилно снабдевање и нормалну потрошњу око два месеца. Међутим, подгоричке „Вијести“ пишу да се на најмање 16 пумпи у земљи осећају несташице горива. Према сазнањима листа, Министарство енергетике је одбило да уступи гориво из стратешких резерви нафтним компанијама које су остале без евродизела или су им остале минималне количине.
Глобално, пожари су захватили кључна постројења попут индустријског комплекса Рас Лафан у Катару, производња нафте у УАЕ је пала за око 50 одсто, а ситуација у Ормуском мореузу постала је критична. Аналитичари упозоравају да би продужени сукоб могао довести до још већег раста цена горива и грејања широм света, укључујући и земље Западног Балкана.
