Pročitaj mi članak

Euribor je dostigao „crnu granicu“: Korisnici kredita da se spreme za loše vesti

0

Euribor, kamata za koju su vezani svi krediti u evrima, dostigla je "crnu granicu" od 3%. Upravo se od te stope i granice najviše strahuje, jer se pokazala kao najkritičnija za vreme svetske ekonomske krize 2008. godine. Stručnjaci su podeljenog mišljenja - jedni smatraju da će euribor ostati na nivou od 3%, a drugi imaju mnogo mračnije prognoze i očekuju rast ove kamatne stope. U jednom su, ipak, složni - vrednost euribora sigurno još neće početi da pada.

Шестомесечни еурибор прешао је ниво од три одсто, док је тромесечни на корак од тога – он износи 2,99 одсто.

Прошле године, у јуну, еурибор је по први пут од 2015. достигао позитивну вредност, а како он утиче на висину рате оних дужника који су подигли кредит у еврима, са варијабилном каматном стопом – није ни чудо што се појавила бојазан да ми он могао да скочи до небеса.

Шансе да он престигне историјски максимум и дође на ниво од више од пет одсто нису реалне, барем тако сматрају стручњаци, али немају ни претрерано лепе вести за дужнике.

Стагнирање, пад или даљи раст – шта нас чека?

Еурибор је током 2008. године достигао оно што стручњаци називају „средњом вредношћу“ – три одсто. На том нивоу се задржао најдуже, а историја би могла да се понови. Ако се обистине пројекције стручњака – ништа од нижих рата кредита у овој години.

„Током целе године вредност еурибора ће бити око тројке, дефинитивно неће падати“, каже професор Београдске банкарске академије др Зоран Грубишић.

Према његовом мишљењу, вредност ове камате може само да расте, али ни то неће бити велики и нагли скокови.

С друге стране, професор Економског факултета др Љубодраг Савић сматра да, на основу свих параметара – ово није крај раста еурибора, а самим тим ни рата кредита.

„Немам утисак да се ситуација икако смирује, па да на основу тога можемо да очекујемо стагнацију еурибора, а потом и његов благи пад. Апсолутно ништа не указује на то, чак супротно – све је горе и горе“, каже Савић.

Он за портал Нова објашањава да су економске и политичке околности у свету све горе, те сматра да се читав свет налази на почетку „економског рата“.

„Ја сам сигуран да ће еурибор и током године наставити да расте. Којим темпом, то нико не може да каже, али бојим се да за дужнике са варијабилном каматном, тренутно немам ниједну лепу вест“, закључује професор.

Када се мењају рате и ко је безбедан?

Иначе, вредност еурибора мења се готово свакодневно. Међутим, то не значи да се рате дужника мењају свакодневно.

Еурибор као камата има неколико вредности, али су за кориснике кредита кључни тромесечни и шестомесечни. Према томе, конкретан датум усклађивања висине рате зависи од уговора које грађани имају са својим банкама. Некима се рата мења четири пута годишње, а некима два.

Онима који су везани за тромесечни еурибор, рата се усклађује 31. марта, 30. јуна, 30. септембра и 31. децембра, док се онима који су везани за шестомесечни еурибор рата усклађује 30. јуна и 31. децембра.

„Безбедни“ су само они дужници који су подигли кредит у динарима или са фиксном каматном стопом. Такође, мање разлога за бригу имају и они дужници који су отплатили већи део дуга. Наиме, како пролази време отплате, тако се мења и структура рате коју корисник плаћа сваког месеца. Тако се сваког месеца смањује износ камате.