U julu 2027. počinje primena odluke Evropske unije (EU) kojom se ograničava plaćanje gotovinom na iznos do 10.000 evra.

Ova odluka doneta je 2024. godine u okviru paketa mera za borbu protiv pranja novca i deo je Regulative 2024/1624.

Limit od 10.000 evra odnosi se na plaćanja robe i usluga kada je barem jedna strana u transakciji pravno lice, odnosno firma ili kompanija.

Jednostavnije rečeno, građani u EU neće moći da plate, na primer, automobil od 50.000 evra u kešu ukoliko ga kupuju u salonu.

Međutim, ova odredba se ne odnosi na transakcije između fizičkih lica. To znači da će kupovina, na primer, polovnog automobila od drugog građanina i dalje biti moguća u iznosu većem od 10.000 evra, u zavisnosti od pravila konkretne države.

Regulativa ostavlja državama članicama mogućnost da uvedu i niže limite. Ovakva ograničenja već postoje u pojedinim zemljama, poput Italije.

U javnosti se često spekulisalo o tome da EU na ovaj način pokušava da ukine gotovinu, međutim, ekonomski stručnjaci ističu da ovom merom EU ne zabranjuje upotrebu gotovine, već je ograničava za veće iznose. Građani i kompanije i dalje će moći da koriste keš za manje transakcije.

Glavni cilj ove odluke jeste borba protiv pranja novca i finansiranja terorizma, kao i smanjenje anonimnih velikih transakcija.

Prema pisanju Euronewsa, uvođenjem limita EU želi da veći broj transakcija preusmeri na kanale koji se mogu pratiti, čime se smanjuje prostor za zloupotrebe. Evropska komisija smatra da će se na taj način uskladiti pravila i zatvoriti „rupe“ koje kriminalne grupe koriste.

Pranje novca predstavlja globalni problem. Procene Ujedinjenih nacija pokazuju da se svake godine opere između dva i pet odsto svetskog BDP-a, odnosno do 1,87 biliona evra.

Izveštaj iz 2023. godine pokazao je da gotovo 70 odsto kriminalnih mreža u EU koristi pranje novca za finansiranje svojih aktivnosti i prikrivanje imovine, pri čemu većina njih koristi gotovinu.

Evropska komisija ističe da je velike količine gotovine „teško, ako ne i nemoguće, povezati sa konkretnim kriminalnim delom“.

Paket mera trebalo bi da počne da se primenjuje u julu 2027. godine. U njegovom okviru biće uspostavljeno i novo evropsko telo za borbu protiv pranja novca sa sedištem u Frankfurtu, koje će tada dobiti puna ovlašćenja.

Kako će ograničenje uticati na Srbiju?

Direktor i osnivač „BBS Capital Investment Group“ Vladimir Vasić objašnjava da su ograničenja gotovinskih transakcija, poput praga od 10.000 evra koji promoviše Evropska unija, deo šire strategije borbe protiv pranja novca i uvođenja sredstava u legalne tokove.

„Zakon o sprečavanju pranja novca postoji već duže vreme i EU pokušava da najveći deo novca stavi u legalne tokove, odnosno da spreči ilegalno ubacivanje novca u finansijske tokove“, kaže Vasić.

Kako objašnjava, ključni mehanizam su kontrole na mestima gde novac ulazi u sistem — bankama, menjačnicama i osiguravajućim društvima.

Prema njegovim rečima, Srbija već ima sličan regulatorni okvir. „Taj zakon je manje-više prepisan i imamo ga i mi ovde“, navodi Vasić.

On podseća i na raniju odluku Evropske centralne banke da obustavi štampanje novčanica od 500 evra, koja je takođe deo strategije borbe protiv pranja novca.

Govoreći o pragu od 10.000 evra, Vasić ukazuje da je i to jedna od mera da se spreči ubacivanje ilegalnog novca u legalne finansijske tokove.

Naš sagovornik navodi da će i građani i kompanije iz Srbije koje kupuju robu i usluge u EU u iznosu većem od 10.000 evra biti obuhvaćeni ovom odredbom.

Međutim, kada je reč o većim kupovinama u inostranstvu, poput automobila, Vasić ističe da gotovina u praksi već ima ograničenu ulogu.

„Koliko je meni poznato, oni koji su kupovali automobile u inostranstvu nisu mogli da plate u kešu, već su morali da koriste bankovni račun, profakturu i fakturu, i da izvrše transfer“, objašnjava Vasić.

On podseća i da je iznošenje gotovine iz zemlje već limitirano.

„Upotreba gotovine je ograničena po osobi na 10.000 evra koje se može izneti iz zemlje“, kaže Vasić, dodajući da je u pojedinim državama taj iznos i manji.

Na pitanje da li će Srbija morati da uvede isti limit kao EU, Vasić odgovara da je to „vrlo moguće“ i dodaje da će takve mere verovatno biti jedan od uslova pristupanja zajednici.

Kada je reč o tržištu nekretnina, upitan da li će to uticati na kupovinu stanova i kuća u Srbiji, Vasić naglašava da se i te transakcije u našoj zemlji već kontrolišu kroz bankarski sistem.

„Ne možeš da prodaš nepokretnost, a da nisi platio preko banke, bez obzira da li je keš ili kredit, prodaja mora da prođe kroz banku“, ističe on, dodajući da je to mehanizam za proveru porekla novca.

Osvrćući se na tvrdnju da se većina nekretnina kupuje u gotovini, Vasić pojašnjava da to ne znači da novac ostaje van sistema.

„To nije taj tip gotovine, jer se i taj novac uplaćuje na račun i onda se vrši kupovina“, kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, za veće iznose postoje stroge kontrole i u Srbiji.

„Ja ne mogu da donesem 100.000 evra i da ih samo stavim u banku — moram da dokažem poreklo novca“, navodi, dodajući da se ono dokazuje kroz ugovore, poklone, štednju ili izjave pod krivičnom odgovornošću.

Na pitanje koliko ovakve mere zaista smanjuju pranje novca, Vasić ocenjuje da efekat postoji, ali da nije apsolutan.

„Otežavaju. Međutim, da li će biti pranja novca, uvek će ga biti. Da li će biti izbegavanja poreza, uvek će ga biti, ali je ovo način da se te radnje otežaju“, zaključuje Vasić.

Oznake: EU, keš kupovina, limit, Srbija