Da su predsednik Aleksandar Vučić i njegov režim izgubili legitimitet, poručili su studenti na protestu održanom na Vidovdan, a slična ocena sada dolazi i iz krugova bliskih Kremlju. Evropska unija, međutim, i dalje deluje kao da vaga kome da pruži podršku.
Наши саговорници, међутим, сматрају да поруке из Русије за сада имају више симболички него конкретан политички значај, али да би могле да сигнализирају потенцијалне промене у руском односу према актуелној власти у Београду.
Руски филозоф Александар Дугин, који важи за блиског сарадника режима Владимира Путина и тумача његовог идеолошког правца, изјавио је да је Вучић изгубио легитимитет. Иако не обавља функцију у формалним структурама власти, Дугинов утицај на обликовање политичког дискурса у Русији је значајан.
– Сви Срби желе да Вучић оде. Данас он има државни апарат иза себе, али никакву подршку народа. Људи се само плаше још једне обојене револуције, па не учествују у протестима, не излазе на трг, не вичу. Али Вучић је готов, његов легитимитет је нестао – рекао је Дугин.
Изјава долази са адресе од које се то најмање очекивало и може се тумачити као наговештај заокрета у ставу Москве према Вучићевом режиму.
Док ЕУ и даље остаје прилично уздржана у вези с вишемесечним протестима, оваква порука из Русије могла би додатно да учврсти уверење у делу опозиционе јавности да је управо Москва, а не Брисел, спремнија да стане уз „вољу народа“.
То би могло да отвори простор за раст проруског сентимента чак и међу онима који су традиционално оријентисани ка европским вредностима, али су разочарани због пасивности из Брисела. Иако се Србија формално налази на европском путу, одбијање да се прикључи санкцијама ЕУ против Русије и континуирани политички гестови блискости с Москвом додатно компликују односе са Западом.
Због таквог балансирања, које ЕУ тумачи као недостатак стратешке опредељености, Брисел све теже толерише Вучићеву политику, нарочито уколико се настави репресија над демонстрантима и урушавање демократских стандарда.
Западни Балкан остаје стратешки простор од интереса и за ЕУ и за Русију, па се поставља питање да ли ће Унија пооштрити свој став према актуелним дешавањима у Београду како би очувала сопствени утицај у региону.
Наши саговорници оцењују да Дугинове речи за сада имају симболичку тежину, али указују на могућност промене руског курса према Србији. Истовремено, Вучићева позиција на размеђи између Москве и Брисела постаје све тежа, а могући појачани притисци из ЕУ, како истичу, пре ће бити последица унутрашњих збивања него порука које долазе из иностранства.
Истраживачки аналитичар Миљан Младеновић поручује да се Дугин сматра за особу која врло често говори ствари које руски режим мисли.
Упркос чињеници да од стране руских власти имамо конзистентно пружање подршке власти у Србији, оваква Дугинова изјава, према речима нашег саговорника, може се протумачити као сигнал да Москва разматра и алтернативне политичке партнере у Србији.
– Ова изјава ипак је доста млака да би ЕУ на њу реаговала, више видим могућност да ЕУ реагује због свих дешавања која можемо видети на улицама Београда и Србије претходних дана – закључује.
Иван Лакићевић, истраживач Иститута за филозофију и друштвену теорију, оцењује да критике из Русије, попут оних које долазе од Александра Дугина, вероватно неће изазвати претеране реакције у Европи, нити промене у њеној политици према Србији, укључујући и однос према демонстрантима.
– Иако је неспорно да је он у Русији утицајан, Дугин је углавном на доста екстремнијим позицијама у односу на власт, па стога није извесно у ће се којој мери његови ставови одразити на конкретније потезе Москве, који би могли навести ЕУ да направи значајније ревизије у својој политици према Србији – каже Лакићевић.
Бивши дипломата Душко Лопандић истиче да је Вучић у ЕУ виђен као аутократа, али ипак више у пракси прагматичан и прозападно оријентисан, спреман да склапа споразуме важне за ЕУ, попут дијалога о Косову или трансакционих договора као што су Рафали, литијум, оружје Украјини и слично.
– Дакле, виде га као неког прозападног Лукашенка који никада неће реално испунити демократске реформе неопходне за улазак Србије у ЕУ, али који није потпуно везан за Москву, па му донекле гледају кроз прсте проруске гестове, попут пута у Москву и слично – објашњава.
Он оцењује да је Русија заоштрила однос према Вучићу због ранијих разлога, али и због неиспуњених обећања, попут обећаног извоза оружја, те због Вучићевог константног балансирања између различитих страна. Иако се Србија представља као неутрална, он истиче да њена војска ипак знатно више сарађује са НАТО-ом него са Русијом.
Лопандић сматра да би ЕУ могла пооштрити однос према Вучићу ако он своју “спин диктатуру” додатно радикализује, што се, према његовом мишљењу, већ уочава. То би, додаје, могло довести до губитка средстава из ЕУ фондова и прекида симулације преговора о чланству Србије у Унији.
– Вучић је изгубио шансу да копира Едија Раму и његов стил владања, који не спречава приближавање Албаније ЕУ, јер је Албанија у НАТО-у, а Рама ипак нешто више толерише слободне медије и аутономно правосуђе – закључује.