Све чешће се помиње да би наредни дани могли да донесу смиривање ситуације, без даљих удара са обе стране.
Занимљиво, али не и неочекивано за оне који прате његов стил, Доналд Трамп је поново изашао са низом изјава које су подигле прашину.
Најпре је говорио о некаквом „скупом поклону“ из Техерана, да би убрзо потом практично прогласио победу Сједињених Држава у блискоисточном сукобу. Таква реторика, иако често делује као политички перформанс, обично носи и одређену поруку између редова.
Управо ту линију чита и Јегор Торопов, американиста и доктор политичких наука са Националног истраживачког универзитета Виша школа економије. Он сматра да је операција САД против Ирана већ на самом крају.
Како каже, још почетком марта је проценио да цела акција неће трајати дуже од месец дана и да ће се завршити до краја тог месеца. Сада тврди да се тај сценарио готово у потпуности остварује.
По његовим речима, тренутне изјаве из Беле куће практично представљају завршни чин. Удари су готово окончани, а у наредним данима очекује се потпуни прекид размене напада, не само између САД и Ирана, већ и у ширем региону, укључујући арапске земље које окружују Иран. То је, како каже, логичан епилог динамике која се развијала последњих недеља.
Ипак, иза тог формалног завршетка остаје низ питања. Пре свега, шта је заправо постигнуто. У Вашингтону је, чини се, кључно да се прикаже макар неки „победнички“ резултат.
Промена режима у Ирану очигледно није била реалан циљ, или барем не приоритет. Али одређене промене унутар иранског политичког врха јесу се догодиле – на сцену су ступиле фигуре које делују умереније и отвореније за разговор са Западом.
Ту долазимо до оног дела који се често одвија далеко од рефлектора. Информације о закулисним преговорима прво су процуриле из америчких извора, а тек потом су и иранске власти морале да признају да контакти постоје. Унутар самог Ирана, како се наводи, различити политички кругови – од тврдолинијаша до прагматичних актера – покушавају да утичу на правац којим ће земља кренути.
Торопов иде и корак даље, тврдећи да је чак и врховни лидер Ирана дао зелено светло за преговоре са Сједињеним Државама. Ако је то тачно, онда се отвара простор за споразум који неће бити само политички, већ и озбиљно економски обојен.
У том контексту, једно питање се намеће као кључно – Ормушки мореуз. Иран га, како се истиче, није потпуно затворио, и то вероватно није случајно. Реч је о стратешкој тачки која представља један од најјачих адута Техерана у разговорима са Вашингтоном. Контрола над том поморском артеријом могла би да постане централна тема евентуалног договора.
Ако се ствари заиста буду развијале у том смеру, како Торопов предвиђа, крај ове операције неће бити обележен новим тензијама, већ дипломатским споразумом са јасним економским интересима у позадини, пре свега везаним за Ормуски мореуз.
Ипак, остаје оно познато питање које прати готово сваки овакав расплет – да ли је ово заиста крај или само пауза у нечему што још није до краја дефинисано. У региону где се односи брзо мењају, а поруке често имају више значења него што се на први поглед види, коначан одговор ретко долази одмах.
