Прочитај ми чланакОно што су се потрудили да видите - била је релативно пуна Арена и наводно оборени сви рекорди посете. Да ли је заиста било тако?
„Желим само да вам кажем да је тренутно у Арени преко 30.000 људи, а оно што можда не знате да је испред Арене 35.000 људи“, рекла је спикерка у Арени.
На први поглед пуна Арена, по саопштењу МУП-а и препуњена.
МУП је саопштио да је у хали Београдска арена било присутно око 32.000 грађана.
На други поглед, оно што смо чули од МУП-а, али и свих режимских медија, не може бити реално.
Капацитети Арене су 18.000 посетилаца, на партеру је могуће сместити до 2.000 седећих или омогућити стајање до 5.000 посетилаца, наводи се на сајту Арене.
У врх главе, Арена по ономе што се на званичном сајту налази, може да угости око 23.000 људи.
„То је отприлике као да ја кажем да сам се вратио са пијаце и донео у овом цегеру донео 40 кг кромпира, то не иде, капацитет је капацитет, преко тога једноставно не може“, каже маркетиншки стручњак Игор Авжнер.
Ко је бринуо о безбедности?
Ако се бројеви занемаре, питање је ко је бринуо за безбедност вишка људи у Арени и да ли су и за то били задужени момци из шатора који су били унутар хале. Или они са капуљачама који су остали напољу скривајући своја лица.
На предизборном митингу, у граду у ком нису избори, говори особа која није кандидат
Треба знати и да је митинг напредњака у Београду на којем је главно обраћање имао председник Србије због локалних избора у десет места, врхунац функционерске кампање, саопштио је дан касније БИРОДИ.
„Србија је тврд орах, а тврд је орах воћка чудновата, не сломи га а зубе поломи“, рекао је Вучић на митингу.
Локалне теме нису провејале ни за столом за којим су са председником поседели напредњаци, управо из изборних места, али су добили јасна упутства.
„Где бака живи сама, мора неко да покаже пажњу, да прегледа, помогне, разговара. То смо заборавили, није све у зградама. Морамо да покажемо срце, душу, бригу, то је оно што у наредном периоду мора да буде најважније“, казао је Вучић.
„Ово су за Вучића избори као на нивоу председничких избора, јер он је кандидат у свих 10 општина, не неко други. Да изгуби било од кога, да ли је то од локаног опозиционара или локалног студента, он само показује да је губитник“, наводи Авжнер.
У првим редовима Танасковић, Кричак, Репац…
Док се у сали орило „Вучић Александар“, у првим редовима скандирала су добро позната лица од пада надстрешнице, попут некадашње дирекорке Инфраструктуре железница Србије Јелене Танасковић, затим начелник УКП Марко Кричак, али и начелник жандармерије Радослав Репац, а међу онима који су остали испред било је и помало постиђених.
„Јао немојте мене (…) Син ми је на другој страни“, рекла је једна учесница митинга за ТВ Информер.
Реалност последњих годину дана у тумачењу Вучића
И управо се те друге стране на крају свог говора сетио и некадашњи лидер напредњака.
„Ја се сећам, драги пријатељи, тог 15. марта прошле године, када су нам многи које смо постављали на функције окренули леђа и уплашили се и сећам се вас пријатељи који сте били ту, у Пионирском парку, који сте бринули у својим домовима и никада то нећу заборавити – вашу храброст, ваше јунаштво и чојство. Никога увредили нисте, ниједан трактор нисте уништили, никога гађали нисте, ниједан скарадни покрет направили нисте, само сте им рекли – волимо Србију, бранићемо Србију, стајали, гледали и победили. Мој најдубљи наклон вама драги пријатељи“, рекао је Вучић.
Овако је изгледала реалност последњих годину дана у тумачењу председника Александра Вучића, иако су грађани, нарочито они који су желели да уђу у Пионирски парк – видели и живели нешто потпуно другачије.
