Pročitaj mi članakVeće podsticajne mere za privlačenje stranih investicija, unapređenje odnosa između matice i dijaspore, proširenje nadležnosti saveta za migracije na lokalnom nivou, ali i povećanje izdvajanja za istraživanje i nauku sa sadašnjih 0,87 odsto na dva odsto za sedam godina, kao i veći budžet za prosvetu i kulturu deo su plana države kako da se izbori sa sve većim odlaskom ljudi iz Srbije.
Комплетан план, са циљевима и предлозима мера, као и актуелна, прилично забрињавајућа статистика о одласку углавном младих из Србије у последњој деценији објављена је на сајту Министарства рада, у предлогу Стратегије о економским миграцијама за период од 2021. до 2027, која ће на јавној расправи бити до 3. јануара наредне године.
Основни циљ стратегије је да се направи пословни и привредни амбијент који би задржао радно способне у нашој земљи. А чињенице о томе колико људи одлази из Србије последњих година су забрињавајуће.
Према подацима Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), просечни годишњи број емиграната из Србије само у државе чланице ове организације од 2007. до 2015. је више него удвостручен, са 27.000 на 60.000.
„Просечан годишњи прилив миграната из Србије у државе чланице ОЕЦД, у периоду 2007. до 2016. износио је 41.000. То значи да је за 11 година из Србије само у ОЕЦД земље отишло готово пола милиона. Подаци о повратку у Србију нису познати“, наводи се у овом документу.
У Стратегији се даље истиче да би се на основу једанаестогодишњег тренда могло предвидети да ће емиграција наставити раст из најмање два разлога, због емиграционих намера које се у нашој земљи споро мењају и зато што се тражња за радном снагом из Србије у ЕУ не смањује и што ће, што смо ближе уласку у ЕУ, и даље расти.
Подаци које је објавио ОЕЦД ове године и који су се нашли и у државној стратегији показују да је последњих 12 година из Србије отишло у иностранство пола милиона људи, просечне старости тридесет година и да су исељени у највећем проценту из „контигента радне снаге“.
С друге стране, статистика оних који се враћају у нашу земљу такође нам „не иде наруку“. У периоду од 2001. до 2011, број повратника у Србију био је мањи од 70.000, а од укупног броја чак 63 одсто припада неактивном становништву у земљи, што значи да су махом пензионери ти који се враћају Србију.
Професор Економског факултета Саша Ранђеловић каже за Данас да је мало вероватно да ћемо зауставити миграције, али да постоји начини да се тај тренд ублажи.
– Два су разлога због ког људи одлазе из Србије, један је економски, због више зараде и већих шанси за запошљавање, а други неекономски, односно он се тиче оних који и овде добро зарађују и којима није приоритет већа зарада, већ који желе стабилније услов за живот, квалитетнију здравствену заштиту, систем са мање корупције – истиче Ранђеловић. Зато би држава, осим економским моментом, како каже, требало да се позабави и овим другим, јер би то био добар начин да се ублажи овакав тренд одласка људи.
И за стручњака за економске миграције Владимира Гречића кључно је да се припреме мере којима би се створили бољу услови не би ли се задржали стручњаци, али и привукле инвестиције.
– Немамо довољно стручних радника, а ту не мислим само на високообразоване. Разлике у стандарду између развијених и мање развијених земаља су толико велике да мере за ублажавање тренда одласка морају да се усвоје. Притом морамо знати да се тренд одласка не може зауставити, већ само ублажити – истиче Гречић, који је члан Владиног тима за праћење економских миграција.
Поента, како каже, није само у економским стварима, већ и институционалном и законском оквиру, а миграције ће бити веће како се Србија буде приближавала чланству ЕУ, као што је то био случај са земљама из окружења.
Иако већина људи у сопственом ангажману одлази за послом из Србије, и држава је та која активно годинама ради на слању људи у иностранство. У првом делу стратегије на којој је радио Владин тим за праћење економских миграција се то и истиче. Тако је, према подацима Централног регистра обавезног социјалног осигурања за 2018, 901 послодавац из Србије упутио укупно 15.503 запослених на привремени рад у 107 земаља, највише у Немачку, Словачку и Хрватску.
Осим тога, упућивање радника из Србије у ЕУ постало је значајније у последње три године, по усвајању Закона о упућивању. Од 607 радника колико их је на рад у иностранство послато 2015, број је скочио на 10.576 годину дана касније и порастао за још пет хиљада у 2018. години.
Годинама уназад посао нашим људима, пре свега у ЕУ, осим 127 приватних агенција, проналазила је и држава преко Националне службе за запошљавање. Осим тога, Србија има закључене билатералне уговоре о социјалној сигурности са 28 држава.
Иако подаци УН из 2013. показују да је Срба у дијаспори 1,3 милиона, процене Министарства спољних послова су да у српској дијаспори има 4,5 милиона људи, од тога 1,5 милиона са српским, док остали имају двојна држављанства.
У Стратегији се, између осталог, наводе и предности одласка људи, односно могућностима како на најбољи начин искористити њихов одлазак. Један од начина су и девизне дознаке, које би могле да буду, како је истакнуто, канал кроз који „одлив мозгова“ може генерисати позитивне ефекте за земљу порекла.
„Српска дијаспора је послала у матичну државу преко 3,6 милијарди долара у 2017. години. Годину раније прилив девизних дознака миграната у матичну државу био је већи за 36 одсто од прилива страних директних инвестиција у Србију. У односу на БДП дознаке миграната износиле су 8,4 одсто и оне су у 64 одсто случајева стизале из земаља ЕУ“, наводи се у Стратегији.
Јавна расправа у Београду у уторак
Јавна расправа о предлогу стратегије за економске миграције почела је 13. децембра, а претходних дана у Нишу, Новом Саду, Суботици и Новом Пазару одржани су и округли столови на ту тему. Јавна расправа у Крагујевцу ће бити у понедељак, 23. децембра, а завршна је у Београду 24. децембра.
Примери из окружења
Према подацима ОЕЦД, из Румуније и Бугарске је од 2007. (када су ушле у ЕУ) до 2016. у просеку годишње одлазило 355.000, односно 97.000 људи. У истом периоду, тај годишњи просек у Пољској је био 278.000, Мађарској 70.000 , а у Хрватској 35.000 људи. Када је Хрватска у питању, наводи се у Стратегији, након уласка у чланство ЕУ годишњи број емиграната је почео нагло да расте, 2015. достигао је 77.000, да би у 2017. пао на 73.000 људи.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
