Прочитај ми чланак
Повећање камате због финансијске кризе, те наплата кредита по нижем курсу, а отплата по вишем, и провизије које банкари називају и пратећим најчешћи су основи због којих грађани могу да туже банке.
Адвокати тврде да је најчешћи разлог за тужбу повећање камате у складу с променом пословне политике банке, било да је у питању кредит, дозвољени минус или картица. Са оваквом праксом банке су почеле 2008. Основне камате либор и еурибор су пале, али поједине банке нису смањивале камату, неке су је чак повећавале и до два процента.
Адвокат Јелена Јелић каже да банку могу да туже сви којима је банка повећала камату без сагласности уз аргумент да на то има право по основу пословне политике. Јелићева је, иначе, заступала случај Косане Рошуљ, првог клијента у Србији који је недавно другостепеном пресудом добио банку. Због незаконитог повећања камате, Косана је КБС банци дала 1.325 франака више. Суд је, међутим, пресудио да банка то мора да врати, као и да сноси трошак судског поступка од 57.800 динара.
– Случај је био компликован. Предмет је покренут 2011, када на снази није био Закон о заштити финансијских корисника. Практично сам се позивала на повреду основних начела облигационих односа јер се банка понашала надмоћно уместо да буде равноправна с клијентом – каже Јелићева за „Блиц“.
Према подацима НБС, у првој половини ове године грађани су упутили 589 приговора на банке, од чега на кредите иде 53 одсто, на текуће рачуне 18 и на платне картице 14,8 процената. Највише захтева се односило на повраћај средстава због повећања камате и појашњења начина обрачунавања рате кредита.
Дејан Гавриловић из Удружења корисника банкарских услуга „Ефектива“ тврди да грађани могу да туже банку и због примене различитих курсева. Банке су неретко исплаћивале кредит по најнижем куповном курсу, а клијенти су рате морали да отплаћују по највишем продајном курсу.
– Основ тужбе често су биле и зеленашке затезне камате. По закону је она тренутно 8,5 одсто годишње. Неке банке је обрачунавају чак 0,5 одсто дневно – каже Гавриловић.
Десетак грађана је тужило банке и због провизије за обраду кредита. Спорно је то што банке прописују исту провизију за различите износе зајмова. Практично, банкар обави исти посао за кредит од хиљаду и од 50.000 евра, али првом клијенту узме 20 евра, а другом 100. Предмет тужбе може да буде и провизија за праћење кредита. – Шта значи праћен? Као кредит бежи, а ја га пратим – пита се Гавриловић.
Пред судовима у Србији је око 450 предмета против банака, од којих се 90 одсто односи на повећање камате за кредите у швајцарцима. Тридесетак предмета је решено у корист клијената на првостепеним судовима, а један и на другостепеном.
(Блиц)
