Прочитај ми чланакУ мају се према евиденцији Националне службе за запошљавање на биро пријавило више од 10.000 људи, што је изузетан раст пошто је у претходна два месеца број пријављених укупно повећан за око 2.500.
На крају маја било је регистровано 522.987 људи који траже посао преко НСЗ. У јуну је пак број новопријављених повећан за око 3.000.
Укупно од 16. марта када је уведено ванредно стање до краја јуна број људи који тражи посао преко НСЗ је повећан за око 10.800, показују подаци ове институције.
Међутим остаје да се види шта ће бити када истекну мере помоћи државе, пошто се у јулу исплаћује последњи државни минималац, а три месеца након тога послодавци не смеју да отпусте више од 10 запослених иначе враћају паре.
Не помаже ни јучерашња изјава председника Србије Александра Вучић да неће бити новог пакета мера за подршку приватном сектору због последица корона кризе. Ипак, процент незапослених није најбоља мера ефеката корона кризе на раднике.
Наиме Међународна организација рада је проценила на глобалном нивоу да је у првом тромесечју изгубљено радних сати еквивалентно 155 милиона радних места са пуним радним временом.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 4, 2020
У другом тромесечју то је скоро утростручено и изгубљено је радних сати у висини чак 480 милиона радних места (ако се рачуна 40-часовна радна недеља).
Јован Протић из Међународне организације рада објашњава да постоје четири вида како је криза утицала на запосленост.
„Као прво ту је раст стопе незапослености, затим раст стопе неактивности. Трећи начин је повећање броја послова са краћим радним временом и на крају ту су радници који формално остали запослени, али не раде. Тако да само стопа незапослености није добар показатељ укупне штете за друштво“, напомиње Протић додајући да ће ускоро бити завршено истраживање по овој методологији за Србију.
У Северној Македонији на пример у другом тромесечју смањен је број радних сати у висини 85.500 радних места са пуним радним временом.
Он истиче и да је још тешко оценити ударац на запосленост јер није прошло пуно времена, али и даље важе мере које амортизују ефекте кризе на запосленост.
„Право стање ће се видети од октобра“, оцењује он подсећајући на главну препоруку МОР-а а то је да након кризе државе не пожуре са фискалним консолидацијама пре него што почне опоравак запослености.
Михаил Арандаренко, професор на Економском факултету истиче да забрана запошљавања више од 10 одсто радника уколико се узме помоћ државе и није баш тако интензивна заштита радника каквом се представља.
„Фирме су могле да отпусте до 10 одсто радника, а да не враћају новац, а ипак тај простор нису искористили и то је охрабрујуће. Та мера је била великодушна према фирмама. За сада ствари не стоје тако лоше. Имали смо пад запослености у првом тромесечју према Анкети о радној снази, али из тога се не може пуно закључити. Анкета је ухватила тек две недеље епидемије у марту и није ухватила пун ефекат кризе. Код Завода за запошљавање исто нису лоши подаци, неких десетак хиљада је више пријављених. Део разлога за то је и структура запослености где имамо јако пуно запослених у јавном сектору, а међу осталима имамо пуно самозапослених“, оцењује Арандаренко уз напомену да је толика неизвесност да се не могу давати никакве прогнозе.
„Све зависи од короне. По мени је јако негативна ствар то што нисмо успели да се изборимо са овим таласом епидемије. Макар и да смо имали стални пад промета у угоститељству и трговини, да смо изоловали кризу на један сектор, било би лакше помагати њима у дужем периоду. Овако када се мере стално подижу и спуштају онда морате да помажете целу привреду. Али ситуација је таква да ни епидемиолози нису могли да замисле лето са оволико случајева“, истиче он.
Према његовим речима као и у прошлој кризи најугроженији су они који су запослени на уговор о делу или на повременим и привременим пословима.
„То нису радници на црно, али када иде добро фирме их ангажују, али када посао стане они више не постоје. Они јесу угрожени, и у прошлој кризи имали смо јако велики пад запослености, али је то углавном била категорија ових рањивих послова и вероватно ће и сада тако изгледати. Имамо с једне стране комплетно заштићене, добре послове, а то су сви који раде у јавном сектору на добрим уговорима, финансијским институцијама, страним компанијама. А што је сектор настањенији малим фирмама и услужно оријентисан, посебно висококонтактни послови су у највећој кризи“, напомиње Арандаренко.
