Прочитај ми чланак
ВИНОГРАДИ на Фрушкој гори изгледају одлично. Година је такође била одлична, па се виноградари и винари надају добром роду и још бољем вину. И поред тога, присутна је стрепња, али, не од временских непогода, већ од непогода изазваних „људским фактором“.
Домаћа производња вина, слажу се стручњаци и винари, већ годинама је изложена нелојалној конкуренцији вина која стижу из увоза, ниске су цене и исто тако ниског квалитета, а сличан сценарио „прети“ и ове године.
– До сада се најчешће помињало вино у „ринфузи“ и грожђе које стиже из Македоније, али се ова категорија мора проширити, пошто у Србију стиже све више вина, у најмању руку сумњивог квалитета, са најразличитијих страна – објашњава др Владимир Пушкаш, координатор Одсека за вино и алкохолна пића, на новосадском Технолошком факултету. – Овај проблем, како ствари стоје, тешко да ће у скорије време бити превазиђен, пре свега захвљујући трговцима којима таква ситуација одговара. У Србију се увози и буквално све и свашта, и то, наравно, негативно утиче на домаћу производњу вина.
ВИНАРИМА проблем прави и доста висока цена амбалаже, односно, бутељке за квалитетно вино. – Када се узме у обзир цена бутељке, етикете, чепа, као и рада на паковању, испада да је удео вина у цени комплетне бутељке од 30 до највише 45 одсто – каже Косовић. На тај проблем упозорава и Пушкаш, који напомиње како се већина бутеља увози из Италије и како од самог винара зависи колико ће скупо да „опреми“ своје вино. – Цена амбалаже може да варира, али је у сваком случају удео амбалаже у коначној цени вина значајан – предочава Пушкаш.
Пушкаш, напомиње како не само Војводина, већ цела Србија има изузетно погодну климу и земљиште за гајење готово свих сорти винове лозе. Ту је, такође, и традиција у прозводњи вина, тако да су сви ови предуслови већ почели да дају резултате, али, како упозорава Пушкаш, Србији и даље недостаје богатија понуда вина средњег ценовног разреда и доброг квалитета, за масовну потрошњу.
– Овај простор на тржишту попуњавају лепо упаковане бутељке, у којима се, нажалост, не налази садржај који би одговарао њиховом изгледу – указује Пушкаш. – Неке ствари су се, ипак, почеле померати са мртве тачке, тако да су наши надлежни органи повукли са тржишта неке количине неадекватно декларисаних вина, али, нажалост, и тај процес заштите домаћег тржишта и домаћих потрошача релативно споро иде.
Милан Косовић, виноградар и винар из Сремских Карловаца, који обрађује осам хектара винограда и годишње произведе од 40.000 до 45.000 литара најквалитенијих вина, објашњава како се и он носи са проблемом увозног, лошег вина.
– Наравно, нема винара кога тако нешто неће погодити, али, срећом, последњих година смо успели да „однегујемо“ купце који су научили да траже квалитет – каже Косовић. – Додуше, грожђе и вино увек су стизали „са стране“, али, они који су желели да својим купцима нуде квалитет, увек су се с тим знали изборити. Ја, управо због квалитета вина, смањујем род по хекатару на око осам тона, а они који не прерађују своје грожђе, иду на количину, уместо квалитета, па се, то наравно, одражава и на квалитет вина, направљеног од таквог грожђа… Свакако, прави познавалац и љубитељ вина, увек је знао да препозна квалитет.
(Вечерње Новости)
