Прочитај ми чланакПосле двогодишње борбе са тешком болешћу и системом, Нишлијка захваљујући добротвору може мирно да спава. Београђанин јој је помогао да прикупи 4,5 месеци стажа.
Због трајног губитка радне способности након лечења од карцинома дојке, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање донео је решење о пензионисању Нишлијке Виолете Петровић (43). Овим решењем стављена је тачка на мучан период живота ове жене која се борила са раком дојке и губитком посла у фабрици „Јура“. Услов за пензију испунила је захваљујући добротвору из Београда који јој је помогао да прикупи 4,5 месеци стажа, колико јој је недостајало за превремено пензионисање.
Фото: В. П.
Прича која је подигла Србију на ноге има срећан крај. После писања „Новости“ крајем 2016. године да послодавци Виолети нису продужили уговор о раду док је била на хемотерапији уследила је реакција јавности која је овај потез „Јуре“ жестоко осудила. Искрено, „Јура“ није прекршила Закон о раду, није јој дала отказ већ једноставно није продужила њен шестомесечни уговор. Под притиском јавности продужили су јој уговор на још шест месеци, све до маја прошле године када су дефинитивно заузели став да им Виолета није потребна као радник.
– Кошмар, тако бих описала мој живот. Била сам здрава жена, планинар, водила здрав живот и онда као као гром стигла је дијагноза да болујем од карцинома. Прошла сам четири циклуса зрачења, имала неколико операција и све то време сам се борила са бившим супругом који није желео да плаћа алиментацију и фабриком која није имала разумевања за моју болест – прича Виолета која верује да ју је спасао њен ведар дух и чињеница да никада није хтела да одустане.
За пензионисање јој је недостајао 4,5 месеци стажа. Тада се, након што је прочитао текст о Виолети у „Новостима“, јавио Душан из Београда, власник успешне фирме који је само желео да јој помогне. Једини његов услов је био да му се не открива идентитет.
– Мој добротвор је учинио за мене и више него што је морао. Немам речи да му се захвалим. Он и сви који су били уз мене, а била је скоро цела Србија, вратили су ми веру у људе и наду да добро увек победи зло, у било ком облику, срећна је наша саговорница.
ПЛАНОВИ
Виолетина пензија ће бити 14.500 динара, али се она не жали иако је свесна да ће јој као самохраној мајци четрнаестогодишњег дечака бити тешко да преживи. Каже да би хтела да споји лепо са корисним, односно да очисти природу од пластичних флаша:
– Редовно скупљам чепове у добротворне сврхе, али бих могла да скупљам пластичне флаше, само не знам ко их откупљује. Обезбедила бих себи солидан џепарац.
Ко хоће синдикат у Јури, добије отказ
У скоро свим најзначајнијим страним компанијама које су од 2011. године стигле у Ниш и дочекане издашним државним субвенцијама намењеним запошљавању нових радника, синдикати нису пожељни, а у неким од њих радници који желе да их оснују добијају отказ, кажу за Данас синдикални лидери у овом граду.
Према њиховим речима, најтежа ситуација је у Јури и Јури Шин Вон, где синдикално организовање практично није дозвољено, а радници који желе да формирају синдикат добијају отказ. Најбоља ситуација је у Леонију, где функционишу два репрезентативна синдиката, УГС Независност и Удружени синдикати Србије „Слога“. Синдикалних организација нема ни у ДЖонсон електрику и Атлас текстилу, које су отворене пре две године, односно пре годину и по дана. Оне не функционишу ни у Бенетону, који је дошао у Ниш пре седам година, односно његовим кооперантима.
– У Јури смо три пута покушавали да оснујемо синдикалну организацију. И сваки пут, само дан или два пред добијања решења о њеном упису у регистар Министарства рада, радници који су формирали Иницијативни одбор за њено оснивање добијали су отказе. Изгледало је као да је неко из Министарства јављао овој компанији имена тих радника – каже повереник Удружених синдиката Србије „Слога“ за Ниш Братислав Илић.
Ристо Иветић, секретар Самосталног синдиката града Ниша, додаје да су у Јури отказ добила и два радника која су била у руководству тог синдиката. НЈихови откази су сада на суду, а они су, колико зна, још увек без посла.
– У Бенетону смо, пак, успели да региструјемо синдикалну организацију, а када је све завршено, њено деловање је спречено. Раднице су биле престрашене разноразним „порукама“ које су добијале, нису смеле да одржавају састанке у кругу фабрике, ми смо им понудили наше просторије, желели смо да им пружимо и подршку друге врсте, али су ипак одустале – каже Иветић.
Братислав Ценић, повереник УГС Независност за Ниш, додаје да тај синдикат већ годинама не може да уђе у Јуру и Јуру Шин Вон, иако је озбиљно настојао. Он сматра да су томе у великој мери допринели менаџери, иначе „наши људи“, који, како каже, не схватају да синдикати не желе да униште фабрику већ да побољшају услове рада, што би користило свима, па и њима.
Повереник Градског одбора АСНС Ниш Саша Христов каже да тај синдикат нема своје организације ни у једној од највећих страних компанија које су последњих година дошле у Ниш, иако је настојао да их формира. Покушао је да га направи и у Леонију, јер „тамо нема забране“, али ни ту није успео, каже.
– Ипак, из Леонија нам нису стигле примедбе на кршење радних права, а запосленима се плаћа прековремени рад и имају годишњи одмор. У ДЖонсон електрику људи су задовољни платама, које износе од 40.000 до 50.000 динара. У Астеру радници примају минималац, али им се плаћа прековремени рад. Сви радници у производњи добијају по 143 динара по сату, од кројача до контролора – наводи Христов.
Наши саговорници оцењују да су осим недовољне спремности пословодстава тих компанија да отворе врата синдикатима, велики проблем и „лоши закони о раду“, који „више штите послодавце него запослене“, као и то што је држава „спремнија да се заложи за интересе инвеститора него за синдикалну заштиту радника“. Озбиљна препрека је и страх запослених да ће због синдикалног активизма остати без радног места, до којег се тешко долази.
Државни званичници саопштавали су да је „Јура“ по једном радном месту добила 7.000 евра, „Бенетон“ и „ДЖонсон електрик“ по 9.000 евра, а „Јура Шин Вон“ – 10.000 евра. Компанија „Астер текстил“ такође је субвенционисана, али износ по новоупосленом раднику није саопштен.
Према проценама градских званичника, у Нишу је од 2011. године до данас у тим и другим компанијама запослено више од 12.000 радника. Већина запослених у њима прима минималце увећане за 20 одсто, што им омогућавају актуелни прописи у Србији.
