Прочитај ми чланак
Извоз из Србије у Хрватску прошле године порастао за 50 одсто, али на домаћим полицама је и даље неупоредиво више хрватских производа него што српских има на комшијским рафовима.
Хрватски произвођачи тврде да укуси детињства имају наднационални карактер. Произвођачи из Србије, међутим, кажу да немају исту прођу у Хрватској.
Иако је прошле године извоз из Србије у Хрватску повећан за 50 одсто, овогодишња слика није оптимистична. Извоз је, у првих седам месеци опао, а увоз порастао, показују подаци Привредне коморе Србије.
Док многи домаћи производи пуне полице комшијских рафова, произвођачи се и даље жале да на хрватском тржишту немају исту прођу као хрватски произвођачи на српском тржишту.
Хрватски произвођачи тврде да укуси детињства, чак и код генерација које се не сећају Југославије, имају наднационални карактер.
Емил Тадески из „Атлантик групе“ каже да, ако бисмо данас радили тест, људи из земаља региона би погрешно идентификовали производе.
„За ‘Кокту’ људи у Хрватској сматрају да је то хрватски производ, у Србији да је то српски производ, у Словенији много људи сматра да је то словеначки производ“, каже Тадески додајићи да је исто и са смокијем, бананицом или цедевитом.
Српске инвестиције у Хрватској износе 54 милиона евра, док су хрватске у Србији десет пута веће. На комшијском хрватском тржишту постоје само три крупне инвестиције из Србије, а на домаћем 280 хрватских, подаци су Привредне коморе.
Разлоге за то произвођачи из Загреба виде у томе што је хрватска економија снажнија, што су емоције у ратним подручјима приметне, али и што су хрватске фирме раније почеле да послују у региону. Сада се, кажу, осећају као домаћини на сваком тржишту.
„Нема разлика, кад гледам како се продаје од ‘Јафе’, ‘Банинија’, ‘Свис лајна’ у Хрватској, исто тако како се продаје ‘Јана’ или бајадера у Србији, могу рећи да смо поносни на ту сарадњу и видимо да производе купци препознају“, каже Анте Тодорић из „Агрокора“.
Преко Дунава, другачија је слика. Српски произвођачи тврде да немају исти успех на комшијском тржишту.
„Не постоје препреке за извоз српских производа у Хрватску, међутим, свесни смо да у годинама за нама искуство показује, иако је правни оквир за извоз српских производа ту, јавност није у потпуности спремана да на прави начин прихвати све српске производе“, каже Јелена Крстовић из „Делта Холдинга“ који је шансу нашао у воћу и поврћу.
„Нектар“ је прилику искористио куповином словеначког „Фруктала“. Ипак, српској фирми ни са словеначким брендом није, кажу, било лако да приволи Хрвате да се одрекне домаћих производа.
„Искуства показују да пре аквизиција са ‘Фрукталом’ и сада, заједно са ‘Фрукталом’ још увек производи, не само из Србије него из региона, немају потпуно исту прођу на хрватском тржишту као што већина хрватских производа има на тржишту Србије“, каже Бојан Радун из „Нектара“.
Да се ситуација побољшава, сагласни су и једни и други. Иако су се хрватски произвођачи раније сетили националних укуса са простора Србије, српски произвођачи шансу виде у уласку Хрватске у Европску унију.
(РТС)
