Прочитај ми чланак
Политичка криза у Украјини могла би да се прелије на остатак Европе, али првенствено у економском смислу. Русија енергетски држи Украјину у шаци, а тиме и Европу, с обзиром на то да главне руте снабдевања Европе гасом управо иду кроз Украјину.
Дуг две милијарде евра: Гаспром је запретио да ће обуставити извоз гаса у Украјину
Руски државни гигант Гаспром је запретио да ће обуставити извоз гаса у Украјину због дуга од 1,89 милијарди долара. Прекид испоруке руског гаса Украјини би утицао и на Европску унију, чија половина увезеног гаса (65 милијарди кубних метара) стиже кроз Украјину.
Европски потрошачи добро знају шта је гасна криза. Уколико Гаспром заврне гасне славине, несташице би најпре могле да погоде балканске земље јер немају алтернативни правац за снабдевање. Србија увози 90 одсто гаса из Русије. У Министарству енерегетике кажу да Србија за сада није угрожена и да све у вези са гасом зависи и од тога колико ће криза трајати.
Јужни ток није довољан
Како би диверсификовала испоруке гаса, односно смањила зависност од Украјине, Русија је изградила с Немцима гасовод Северни ток који повезује Русију и Немачку испод Балтичког мора, а припрема се и за градњу Јужног тока преко Црног мора, Бугарске, Србије и Мађарске до Аустрије. Међутим, чак и да су оба гасовода завршена и да раде у пуном капацитету, они не би били ни изблиза довољни да снабдеју Европу, тако да је Русија заглављена с Украјином, свидело јој се то или не. Москва и не жели да сасвим одсече Украјину из система гасног снабдевања Европе јер би тиме практично изгубила главни инструмент економског утицаја на комшије.
– Може да буде проблем за целу Европу, не само за нашу земљу, која је на неки начин слепо црево, односно крајњи део, већ за све земље које се снабдевају руским гасом – каже Воја Вулетић из Удружења за гас.
Према његовим речима, у 2013. години су за 15 одсто повећане испоруке руског гаса према Европи.
– Ово је најбољи пример колико су повезане политика и економија, поготову кад је о снабдевању гасу реч јер знамо да је Русија један од највећих снабдевача гасом у свету. Њена повезаност и са Украјином и цела та мрежа транспорта је прилично деликатна у оваквој ситуацији сигурно ће некавих последица бити – рекла је Радојка Николић, главна уредница магазина „Бизнис“.
Москва има моћни политичко-економски адут и не би био први пут да га користи да „дисциплинује“ Украјину кад год би се ова земља нагнула сувише ка Бриселу.
Међутим, Русија је овде у проблему друге врсте. Она, наиме, не може да казни Украјину завртањем гаса а да при том не казни и Немачку, на пример. Не може ни да пусти гас у систем с наменом да иде до крајњег корисника, а не за Украјину јер Кијев има моћ да излазне цеви заврне и гас задржи за себе.
Ипак, Европа која троши све више руског гаса сада је мање изложена него пре искључењу цевовода кроз Украјину, захваљујући новим могућностима испоруке. Део гаса који се троши у западној Европи, а долази кроз Украјину, сада је мањи од половине онога што Запад увози из Русије, док је пре него што је отворен гасовод Северни ток, преко Украјине стизало скоро три четвртине руског гаса.
Европски комесар за енергетику Гинтер Етингер изјавио је у уторак да ће Европска унија помоћи Украјини, која је на ивици банкрота, да плати гасни дуг Русији.
Због украјинске кризе на берзама су већ поскупели метали, различите руде и сирова нафта, па је сигурно да ће и земље које имају вишкове гаса за ванредне испоруке тражити и више цене. Ипак, кад је гас у питању, сувише је велики улог да би се вентили заврнули.
Мрежа цеви
Кроз Украјину пролази више од 2.000 километара различитих гасовода којим се Европа снабдева плавим енергентом. Пре свега, ту су гасоводи Јамал-Европа, Братство, Сајуз 1 и Сајуз 2. Поред ових гасовода, са свим њиховим краковима, постоји још само један који је потпуно оперативан, а то је гасовод Плави ток, којим су преко Црног мора повезани Русија и Турска. Овој мрежи треба додати и највећи европски нафтовод Дружба, који дуж 4.000 километара повезује Русију са Белорусијом, Украјином, Пољском, Словачком, Мађарском, Чешком и Немачком.
(Вести)
