Pročitaj mi članakU poslednjih pet godina cena zemlje kod nas udvostručena. – U Bačkoj hektar dostigao 20.000 evra, što je i dalje dvostruko manje nego u Holandiji, gde se prodaje za 45.000 evra.
У последњих пет година цена земље код нас удвостручена. – У Бачкој хектар достигао 20.000 евра, што је и даље двоструко мање него у Холандији, где се продаје за 45.000 евра.
Ако Србија законским ограничењима до 1. септембра не спречи или одложи продају земље странцима, јагма за нашим ораницама могла би да буде велика због изузетно ниске цене земље у односу на државе Европске уније.
Зато је, по мишљењу стручњака, исправан закључак да колико год да земља буде коштала у Србији, „за странце ће бити јефтина”. Најновије истраживање Института економских наука показује да је просечна цена хектара земље у Србији три и по хиљаде евра. Разлике по регионима су велике. Чак и у Војводини (Бачкој), где хектар најквалитетнијих ораница може да достигне и до 20.000 евра, то је неупоредиво мање у односу на европске државе где предњачи Холандија са ценом од 45.000 евра по хектару.
Недељко Малиновић, директор агенције за некретнине „Легат”, каже да је по промету пољопривредног земљишта у Србији јасно да је многи купују да би је касније још боље уновчили, као што је било у Румунији пре отварања тржишта и уласка у ЕУ.
– У последњих пет година цена земље у Србији скочила је сто одсто. У Бачкој је хектар најквалитетније земље достигао и 20.000 евра. У Срему од 10.000 до 15.000 евра. Али то је и даље ниже него у Европској унији. Људи који имају пара сада улажу у земљу и траже се већи комплекси. Међутим, данас је тешко наћи и сто хектара у комаду – каже Малиновић.
Европска агенција за статистику (Еуростат) од 2009. године не води евиденцију о кретању цена пољопривредног земљишта, тако да се подаци могу пратити само преко националних статистика, али нису до краја упоредиви.
– Нема званичног податка о просечној цени земље у ЕУ. Тенденција је да се цене приближавају неком заједничком просеку, што је последица либерализације тржишта. За Србију свакако није препоручљиво да се цена земље формира искључиво на тржишном принципу, већ да се пројектују потенцијални будући приноси и тај показатељ буде део очекиваног повећања цене – наводе истраживачи института.
Стручњаци такође сматрају да Србију, у случају либерализације тржишта, не би заобишао ни раст шпекулативне тражње. Делимично се то већ и догодило тако што је око 100.000 хектара обрадивог земљишта завршило у рукама домаћих и страних тајкуна. До ораница су дошли нереално повољно кроз приватизацију пољопривредних комбината који су претходно доведени до пропасти.
– Шпекулативне тражње су у току, а назнака овог процеса је гомилање земљишта од стране појединих привредника – упозоравају у Институту економских наука.
Овакав сценарио већ је виђен у готово свим државама централне и источне Европе (ЦИЕ) пре и након приступања Европској унији јер су појединци били свесни огромних разлика у цени обрадиве површине у тадашњој ЕУ – 15 и земљама централног и источног блока. Док је рецимо 2006. у државама ЦИЕ хектар вредео од 1.900 до 2.300 евра, a просек у тадашњој ЕУ био је чак 12.000 евра. До 2011. године цена је драстично порасла у Пољској (35 одсто), Словачкој (21 одсто), Естонији (50 одсто), а у Литванији за чак 143 процента. Крајњи циљ гомилања ораница није био бављење пољопривредом већ управо препродаја странцима када се оствари повољан моменат.
Румунија је највише страдала у борби моћних компанија за преузимање територије. Имали су најлибералнији модел и отворили су тржиште пољопривредног земљишта, дошло је до укрупњавања и драстичних промена у структури пољопривредне производње. Процењује се да је око 800.000 хектара продато практично у бесцење. Велики број власника малих парцела било је принуђено да прода земљу јер више нису могли да буду конкурентни са својим производима. Касније су постали радници на земљи која је некада била њихова.
