Прочитај ми чланак
Ко и зашто жели да нам промени директора кад овако добро послујемо, питају се гласно ових дана радници ужичког „Првог партизана”, најуспешнијег од шест предузећа наше одбрамбене индустрије.
То питање овде је покренуто поводом актуелног конкурса за избор директора, при чему је одлука о томе у надлежности Министарства одбране, будући да је држава већински власник „Првог партизана”. Али запослени (укупно их је 1.492), на основу одлагања одлуке о избору па и прича које чују о могућим „закулисним радњама”, сумњају у то да ће се предност дати најбољем од три кандидата те страхују да уместо пословних не превагну какви други интереси.
Зато су, мада је самоуправљању одавно одзвонило, сами организовали референдум и већ се определили: 95 одсто радника (1.266 од 1.327 који су гласали) изјаснило се да дугогодишњи директор предузећа Добросав Андрић (16 година води ову фирму) поново буде изабран.
– Ми смо привредно друштво које одлично послује и привређује на тржишту, па државном буџету, из кога ништа не користимо, знатно доприносимо. Ово наше оглашавање нема никакве везе с политиком, већ хоћемо да сачувамо остварено и даље напредујемо. Све што је нови премијер Вучић навео у експозеу да жели у привреди да уради, ми смо постигли. Нећемо да то неко неодговарајућим кадровским решењем уруши, нити да доживимо судбину овдашњих пропалих фабрика „Фасау”, „Гама”, „Тврди метал” и других које нас окружују – изјавио је јуче Зоран Станић, председник Самосталног синдиката у „Првом партизану”, на конференцији за новинаре на којој је, у присуству једног броја радника, говорио и Зоран Томановић, председник Индустријског синдиката (једино та два су у предузећу репрезентативна).
Ова фабрика муниције, као што се зна, последњих година је у правом производном узлету, обара рекорде: пет пута је повећала производњу током минуле деценије, извози све што направи у 68 држава света, а укупан годишњи извоз квалитетног ППУ метка достигао је вредност од 80 милиона долара. „Први партизан” је највећи српски извозник на пробирљиво тржиште САД где у години пласира муницију вредну 43 милиона долара. Недавно је са америчком компанијом TR&Z потписан уговор јединствен за ове наше прилике: о седмогодишњем извозу спортске и ловачке муниције у САД вредном 210 милиона долара (30 милиона годишње).
– Упосленост у фабрици је стопостотна, ради се неуморно, а просек плата је 62.000 динара. У последње три године фирма је из сопствених средстава инвестирала око 28 милиона евра у нове хале да би се преместила производња из неусловних под земљом у погодније надземне просторе. Ако овакви резултати сметају држави, па жели да промени досадашњег директора, нека нам се каже. Бринемо да нам то предстоји, јер је по истеку конкурсног рока за 23. април била заказана седница надзорног одбора (у коме су сва три члана из Министарства одбране) за доношење одлуке о директору, али без икаквог објашњења није одржана. Писали смо дописе и премијеру Вучићу и министарству, а одговора нема. Не смемо да помислимо да би нас могла снаћи судбина ваљевског „Крушика”, где је довођењем новог директора почело исплаћивање минималца и распуштање неких служби уз довођење агенција – објашњава Станић.
Синдикалци „Првог партизана” истичу да су се на конкурс за директора предузећа пријавили Добросав Андрић, Предраг Анђић и Милош Тасић, сви из Ужица.
– Поштујемо законе, али уколико најбољи, а радници су на основу оствареног уверени да је то Андрић, не буде изабран за директора организоваћемо прво штрајк упозорења, а онда и генералну обуставу рада. Све ово чинимо да фабрика и даље буде успешна, да добро радимо и зарађујемо – кажу Зоран Станић и Зоран Томановић.
(Политика)
