Прочитај ми чланакНа вратима једне трговине у центру Београда пише да не примају картице за куповину мању од 100 динара и да не примају картице уколико се купују цигарете као један производ.
Потрошачи изненађени овом несвакидашњом информацијом питају се може ли трговина да прави такву „поделу“. Одговор је да може, што је потврђено и у Народној банци Србије (НБС), а разлог су трошкови који прате картично плаћање и које сноси трговац.
Наиме, минимални износи рачуна које купац може платити картицом не регулишу се прописима, па одлука о минималном износу који се плаћа картицом код појединих трговаца зависи од пословне одлуке тих трговаца. Одлука зависи од трошкова који прате ту трансакцију. Другим речима, трговине у Србији имају право да одбију плаћање платним картицама мале износе.
У НБС кажу да прописима којима се уређују платне услуге у Србији, односно Законом о платним услугама и подзаконским актима донетим на основу тог закона и Законом о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица, није прописан минимални износ за плаћање платним картицама. Другим речима, минимални износи рачуна које купац може платити картицом не регулишу се прописима, нити је међународна пракса да се прописује минимални износ за плаћање картицама код трговаца.
У централној банци напомињу да су, у случају трошкова платних картица, посебно осетљиви мањи трговци и управо се питање минималног износа за плаћање платном картицом јавља због високих трошкова код картичних трансакција мале просечне вредности. Из тог разлога, банке које су омогућиле трговцу коришћење ПОС уређаја са трговцима који имају ниску просечну вредност трансакције у неким случајевима закључују уговор о прихватању платних картица, где је дефинисан фиксни минималан износ трговачке провизије, који трговац плаћа банци независно од вредности трансакције.
У трговачку провизију најчешће су укључени трошкови међубанкарске накнаде, картичних система и остали оперативни трошкови које банка прихватилац има. Структура тих трошкова разликује се у зависности од картичног система и банке прихватиоца.
– Управо због снижавања трошкова прихватања картица на продајним местима, а посебно због малих и средњих трговаца, на предлог НБС у јуну прошле године усвојен је Закон о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица, којим су међубанкарске провизије снижене са просечних један одсто на 0,2 одсто за трансакције дебитним картицама и на 0,3 одсто за трансакције кредитним картицама. Као резултат тога, просечна уговорена трговачка накнада за прихватање картица на продајним местима на крају јуна 2018. године била је два одсто, а према подацима којима НБС располаже, на крају 2019. године та провизија била је 1,6 одсто, што значи да је од усвајања закона просечна уговорена трговачка провизија смањена за 0,4 одсто, односно за 20 одсто. Напомињемо да је реч о просечним износима трговачких провизија и да се она разликује између различитих трговаца и у великој мери зависи од величине и преговарачке моћи појединих трговаца – објашњавају у НБС.
Иако су међубанкарске провизије снижене због законског уређивања, закон не уређује висину трошкова картичних система, с обзиром на то да се они не могу ограничити прописом, а изузетно су различити за картице различитих брендова. Будући да и трошкови картичних система утичу на висину трговачких провизија, у складу са законом трговци имају право да траже од банака уговарање различитих трговачких провизија за картице различитих брендова.
Још једна од мера НБС у правцу снижавања трговачких провизија на нашем тржишту је и та да су за национални картични бренд „динакард“ дефинисани најнижи трошкови картичног система да би банке могле да уговарају са трговцима ниже трговачке провизије за прихватање националне картице, како би прихватање ових картица било што повољније за наше трговце.
Имајући у виду наведене ефекте, с обзиром на то да су прописи којима су ограничене међубанкарске накнаде у примени од децембра 2018. године, у наредном периоду се може очекивати додатно снижавање трговачких провизија и други позитивни ефекти који ће се одразити на популаризацију картичних плаћања у нашој земљи.
– Као један од таквих позитивних ефеката доношења Закона о међубанкарским накнадама истичемо ширење мреже ПОС терминала на продајним местима, али и ширење интернет прихватне мреже. Наиме, на крају другог тромесечја 2018. године, пре ступања закона на снагу, у нашој земљи било је 79.486 ПОС терминала, а на крају трећег тромесечја 2019. године 90.249 терминала, што представља раст од 10.763, односно 13,5 одсто. У погледу прихватне мреже на интернету, на крају другог тромесечја 2018. године у нашој земљи постојало је 681 виртуелно продајно место, а на крају трећег тромесечја 2019. године 1.061, што представља раст од 55,8 одсто. Као додатну меру која ће утицати на снижавање трошкова прихватања безготовинских плаћања можемо поменути и увођење инстант плаћања на продајним местима – кажу у НБС.
