Прочитај ми чланак

ПОЛЕМИКА – ДРАГАН РАДОВИЋ: Бранко Драгаш живи у прошлости

0

dragan-radovic-branko dragas

Србин инфо је 28.01.2016.г. објавио мој текст Да ли је ПИО Фонд одржив. Текст је добио позитивне коментаре више удружења пензионера, многих читалаца. Напомена: по тачкама преносимо мишљење г. Драгаша и одговор.

1. Бранко Драгаш – Шта је проблем изнетог решења? 

Branko-Dragas

Бранко Драгаш

Аутор полази од становишта узимања и преусмеравања средстава у тоталитарном неолибералном систему, што је паразитски приступ, карактеристичан за политичаре и бирократе, уместо да пође од темељног трансформисања политичког и економског ситема и стварања таквог друштва у коме неће бити интереса за рад у сивој економији.

То се може остварити ослобађањем стега привредника, прављењем доброг пословног амбијента, драстичним смањивањем пореза, приреза, накнада и дажбина, јачање слободног тржишта и конкуренције, те убрзаним привредним развојем и великим запошљавањем.

Тражити да се појача дисиплина у радном логору, како би се повећала ефикасност логораша, није решење за оне који су затвореници.

Потребно је срушити логор и ослободити људе да могу да живе слободно и достојанствено како приличи људском бићу.

Драган Радовић – одговор бр.1

Бранко Драгаш, као и многи други, у свом коментару полази од претпоставке да се сивом економијом баве сиромашни (што је катастрофална грешка), вероватно мисли да им је то интерес како би преживели. Сива економија постоји због криминализованог дела бирократије и заштићених привредника који :

Драган Радовић

Драган Радовић

1. прошверцују преко Царине 3 до 4 милијарде евра робе на црно,

2. изнесу прањем новца 4 до 5 милијарди УС $ из Србије на годишњем нивоу,

3. пласирају из легалних у нелегалне токове скоро милијарду евра акцизне робе на којој се изврши утаја од 400 милиона евра ПДВ-а и акзица,

4. пласирају две трећине брашна на црно, из потпуно легално откупљене пшенице,

5. пласирају половину промета меса на црно (вероватно са истеклим роком, пристиглог из ЕУ,

6. и још много тога…. поента текста је ДА ОПТЕРЕЋЕЊЕ ЗАРАДА МОЖЕ И МОРА БИТИ СНИЖЕНО ЗА ТРЕЋИНУ, приказана математика то и доказује. БД прави огромну грешку када образлаже да се то може постићи ослобађањем стега привредника (и све набројано у другом пасусу) јер добар пословни амбијент се не може направити све док се не спречи криминал наведен под тачкама од 1 до 5., а то се може остварити за само три месеца – сузбијање царинског криминала, изношење новца ван границе, као и спречавање пласирања робе на црно (наведених у тачкама 3 до 6).

Ово је једини начин да се огромне количине новца задрже у земљи што би значајно повећало ликвидност привреде.

Увознички лоби драстично би смањио увоз, заблуда је да су сви они увозили робу због ниског курса евра, истина је да су радили увозе свега и свачега само зато што су провлачили робу без плаћања царине и ПДВ-а, што им је доносило значајан профит. Недостатак робе би погурао наше привреднике на покретање производње, уз смањење оптерећења зарада, нагло би се повећало запошљавање. Повећана тражња радне снаге повећава и зараде, радници би масовно престајали да раде у страним фирмама (за плате од 200 евра), прелазили би у домаће за веће зараде.

НАПОМЕНА

Само три месеца је потребно да се створи подлога за неупоредиво бољи привредни амбијент, за разлику од предлога БД, његово мењање система се може остварити некада, можда и никада. „Рушење логора“ се не може више видети ни у ратним филмовима попут Неретве, Зеленгоре и сл.

2.Бранко Драгаш: Предлог решења аутора ме је подсетило на моје служење ЈНА.

Југословенски официри су стално тражили од нас војника да поштујемо Правила Службе / ПС/, мада војска није била војнички обучена и није била способна да брани државу и народ. Мој стални сукоб са официрима ЈНА је био на овој линији њиховог ПС формализма. 

Ја сам се залагао за суштинске промене у начину обуке војске. ЈНА се распала у крви и држава коју је она бранила је нестала. Тако је пропала једна велика лаж. 

Драган Радовић – одговор бр. 2 

Г. Драгаш живи у прошлости и даље, немам коментар на бр. 2.

3.Бранко Драгаш: Шта треба да урадимо да би спасили Пензиони фонд, пита се аутор текста.

Треба 700.000 радника на црно да преведемо да раде на пријаву? Како то да се уради?  Нисам видео решење.
Колико треба финансијских и пореских полицајаца да држава запосли да би ту армију радника на црно преведела да раде на пријаву? 

Репресијом се ништа неће постићи. Репресија доводи само до јачања рада на црно. Недавно сам анализирао буџет једне мале општине. Повећање пореских захватања је довело до пада пореских прихода. О томе упорно пишем и говорим. Не може се повећањем пореза и репресијом да пуни буџет. Али, наши економисти то тешко прихватају.

Драган Радовић – одговор бр.3.

Тачно, треба 700 хиљада радника да преведемо са црног у легалан рад. Као што сам већ образлозио, прво треба снизити оптерећење зарада за трећину, значајна стимулација за послодавце, омогућити рок од 3 месеца за пријављивање радника, после тог рока применити јаке репресивне мере према привредницима који буду и даље имали раднике без пријаве. Македонија има најниже стопе пореза од 2008.г., нема помака у већој наплати, изостала је контрола привредника – радити на црно и плаћати нула динара пореза је највећа стимулација за привредника, ако нема страха од јаких репресивних мера, неће бити резултата као у Македонији, зато су ове мере неопходне. Многе земље ЕУ имају високе стопе пореза на добит, као и друге, па ипак ретко ко ради у сивој зони, страх од репресивних мера им не дозвољава играње са државом.

У нити једном делу, никада нисам написао да треба повећати стопе било ког пореза, пуних пет година образлажем како треба извршити реформу пореског система и снизити све пореске стопе.

БД још каже да „…наши економисти тешко схватају…“. У праву је. Он је банкар. Једном банкар – увек банкар. Економисти не схватају зашто г. Драгаш предлаже девалвацију динара на 300 дин./еуро, већи курс за чак 143%!!! Још један банкар, проф. Комазец има сличан предлог, да курс буде 200 дин./еуро!!! Мера која би подстакла извоз, кажу! И УНИШТИЛА 80 хиљада грађана корисника стамбених кредита који у овом тренутку дугују 346 милијарди динара банкама или у еврима 2,85 милијарди. Повећање рате у динарима од 143% одузело би последњу наду задуженима да ће сачувати на кредит купљени, са хипотеком оптерећени, стан. Привредници који су већ сада у непремостивим проблемима били би докусурени. Све одузето било би у власништву банака. Једном банкар – увек банкар! Чудно је да нико од позиционих експерата не даје предлоге за огромну девалвацију динара (то су они, уважени професори државних факултета који подржавају неолиберални концепт, уништитељски за нашу економију).

rolovani-dinari-budzet

4.Бранко Драгаш: Аутор разматра колико би се прикупило новца у буџет

Рачуна на минималну плату. А онда, питајући се зашто би сви непријављени радници били плаћени минималним платама, уводи да су сви плаћени по просечној заради од недостижних за већину запослених – 51.485 динара. Ево, решења! Ево, пара!

Читавих – 2,33 милијарде евра годишње. Како је лако пунити буџет. Треба само множити бројке које се не могу множити. Има још простора за повећавање пореских прихода. Према подацима 400.000 радника прима минималац. Аутор каже да је 200.000 релано, док 200.000 радника прима двоструко и вишеструко више. Те последње треба опорезовати по просечној нето заради за децембар. Како је аутор дошао до ове цифре?

Ако се приморају предузећа и послодавци да исплаћују плате, уместо минималних, на нивоу просечних плата, добијају се нови приходи у буџету. А шта ако послодавци,који више не могу да издрже толика захватања, затворе производњу и отпусте све те људе? Имаћемо повећање незапослености , пад животног стандарда и социјалне проблеме у све сиромашнијем друштву.

Драган Радовић – одговор бр. 4.

Потпуно је неразумљиво да свих 700 хиљада радника на црно у овом тренутку чињенично ради за минималну зараду? Много занимања на тржишту имамо где су зараде на „руке“ и преко хиљаду евра, неупоредиво више оних где су 500 до 1000 евра. Криза јесте у Србији, огроман број радника ради за минималне зараде, па је ипак просек преко 51 хиљаде. Наводим као пример да је просек зараде званични у Србији 51.485 дин., просек напомињем.

Не „уводим“ да су сви плаћени по просечној заради, већ остављам могућност да је просек зарада за осталих 200 хиљада радника на нивоу просека Србије. Нити једног тренутка нисам рекао лако је напунити буџет, већ образлажем потенцијал – МАТЕМАТИКУ, да бих доказао НЕДОКАЗАНИМА у Мин. финансија да и те како има простора за снижавање оптерећења зарада.

Нигде нисам дао предлог да послодавци морају исплаћивати просечне плате. БД вероватно нема информација да у Србији на хиљаде послодаваца исплаћује фул зараде, са доприносима од 62 до 65%. Ипак су мањина, зато и не могу да се изборе за снижавање оптерећења. Ако би сви МОРАЛИ да исплаћују фул зараде и те како би се тада борили и вршили притисак на власт да снизи оптерећење. Дугогодишњим истраживањем сиве економије недвосмислено доказујем да већина послодаваца не исплаћује фул зараде због личног богаћења, не због тешке економске ситуације. Узмимо само стране инвеститоре: зашто они исплаћују минималне зараде? Како је могуће да десетине хиљада возача у међународном транспорту имају минималне исплаћене зараде, чињенично 700 до 1500 евра? И да не набрајам читав низ занимања.

5. Бранко Драгаш: Аутор тражи да се пореска захватања смање за трећину са садашњих 62-65%. 

Сагласан. То је почетак.

Драган Радовић – одговор бр. 5.

Срж писања текста је: смањити оптерећење зарада и натерати све привреднике на превођење радника са рада на црно у рад са пријавом, исплата пуних зарада, бројкама потврђено да је ПИО фонд одржив.

6.Бранко Драгаш: Инспектори рада не могу да реше системске проблеме у погрешно постављеној економској политици

Армија инспектора рада више прави трошкове држави, него што доприносе пуњењу буџета.

Драган Радовић – одговор 6.

Са оваквим начином рада их треба укинути, не раде свој посао, подложни су корупцији. Тренутно дозвољавају да фирме држе више стотина радника на црно, да држе више стотина легално пријављених радника који годинама нити један динар уплате доприноса немају, да локалне самоуправе и многа ЈП не исплаћују месецима, чак и годинама, доприносе радницима. Смањењем доприноса за трећину, променити начин рада овој служби, увести три нивоа унутрашње контроле како би се спречила корупција, упростити начин рада контроле на терену и повећати ефикасност, увести превентивне контроле привредника.

7. Бранко Драгаш: Лажни инвалидски пензионери – подржавам решење

8.Бранко Драгаш: Издвајање пензионисаних државних службеника из ПИО фонда – подржавам. 

Пре тога се морају кориговати плате у државним службама у односу на привреду.

9.Бранко Драгаш:Смањивање трошкова ПИО Фонда – одличан предлог

Драган Радовић – одговор 7, 8 и 9 – без коментара, сагласни смо.

PIO-Fond-PS-1

10. Бранко Драгаш – На крају – Како напунити Пензиони фонд?

На овакав начин се сигурно никада неће напунити. Потребно је направити нову економску политику која ће:

• Запослити 3,5 милиона радно спсобних људи,
• Потпуно искоренити незапосленост,
• Запослити све пензионере који могу да раде један или више сати дневно,
• Запослити све инвалиде који могу да раде, на специјалним послобвима у држави,
• Запослити све празне капацитете у држави,

Драган Радовић – одговор на део 10.

Сагласан сам у потпуности са предлозима БД, само не знам како се то може урадити у року од само три месеца, најаксније до годину дана – на жалост, г. Драгаш уопште не образлаже како би остварио све предлоге у наведених пет тачака (како запослити 3,5 мил., искоренити незаосленост и др. ). Реално, претходни предлози БД су толико нереални, неоствариви, нема потребе коментаристати их.

Бранко Драгаш

• Смањити све порезе и сва захватања,
• Направит рационализацију и уштеде у држави,
• Порез на добит смањити на 5% годишње,
• Порез на међународне финансијске трансакције смањити на 2%
• Порез на реекспортне послове смањити на 2%
• Обезбедити двоструке стопе привредног раста – 15% – 40%

Драган Радовић – одговор на део 10. осталих 6 тачака.

Не само смањити све порезе како каже БД, пуних пет година образлажем како то остварити, врло реално. Врло нереално је остварити стопе раста од 15 до 40%, нонсенс у економској струци – само банкар може дати овакав предлог.

Бранко Драгаш: Мале порезе сви плаћају, и пуне буџет.

Они који не плаћају мали порез, неће бити ухапшени. Њих треба ставити у лудницу. Тако се држава брани од избегавања пореза. Када се покрене производња и створи нова вредност, онда је лако узимати. Најгоре је када се полицијско-паразитским методама одржава тоталитарни систем. Зар ништа нисмо научили из пропасти ЈНА?

Драган Радовић – одговор на део 10.

Није тачно да мале порезе сви плаћају: нико не плаћа порезе, било мале или велике, ако не мора, тачније ако нема страх од тешких репресивних мера државе. За несвакидашњи, незабележен у историји цивилизације, предлог да оне који не плаћају порезе треба ставити у лудницу, како каже БД – остајем без коментара.

Тачно је, када се покрене производња, само што БД нити једним објашњењем не говори како покренути производњу из које би се убирали порези. Приче о одржавању тоталитарног система су више него празне, потпуно небитне за наш „дуел“. Револуционара и разних сањара увек је било…. и биће их…. и стално подсећање на ЈНА је погрешно, далека прошлост – КО СЕ СТАЛНО ВРАЋА У ПРОШЛОСТ НЕМА БУДУЋНОСТ….

Фасцинантно је да г. Бранко Драгаш, који се издаје за професионалца у финансијама, може дати себи слободу, да тврди како стопе раста привреде могу ићи на 15-40 % на годишњем нивоу, нечувен предлог у историји економије.

Извор: СРБИН.ИНФО/Драган Радовић