Прочитај ми чланакБЕОГРАД - Тужно је какве све послове обавља наша омладина а ми им још причамо да су лењи…
Оце лади, неце лади?
– У суштини све се своди на то питање, у даху започиње своју причу девојка из једног београдског предграђа. Све је почело заиста идилично, била сам прво одушевљена јер сам коначно пронашла посао а друго јер плата како су ми рекли може да расте.
– Радило је још пар девојака самном и све су биле ”наше”, први дан каква сам брбљива, покушала сам да успоставим неку комуникацију са њима, а оне су се само склањале. Пред крај смене, хтела сам да помогнем једној девојци са претешким кутијама које је уносила а она ме је буквално ударила по руци!
Како нам је испричала, услови запослења су следећи.
1. Плата је 20.000 и највише што су девојке имале је 24.000 динара.
2. Радно време је 8 сати, али се остаје дуже и то се по правилу не плаћа јер шеф каже да је било времена да се уради.
3. У две недеље се имао један слободан дан, за празнике се обавезно радило а ако се изађе раније мора да се надокнађује!
4. Тоалет је био, мало је рећи, хигијенски запуштен, па смо теране ми саме да га чистимо.
5. Кували смо чајеве шефовима и његовим пријатељима, да им идемо до продавнице, чак и децу да им чувамо!
Наша саговорница срећом није пушила, али признаје да су се девојке буквално тукле која ће ићи да баци смеће само да би имале тих 20 секунди да извуку који дим никотина.
-Поготово ми је тешко пало ”измишљање посла” како смо ми то звали. Једноставно морао си нешто да радиш, а некада није било заиста посла, па смо се завлачиле у магацин и само шушкале кесама. – завршава ову исповест ова млада девојка.
Срећом данас је запослена на једном бољем месту али се и дан данас сећа ове непријатне авантуре.
