Прочитај ми чланакКако ће држава помоћи грађанима који имају кредите у банкама тренутно је једна од тема у Немањиној 11. Председник Србије Александар Вучић рекао је да ће тражити од комерцијалних банака мораторијум, односно одлагање наплате кредита на 90 дана, што би била добра вест за више од милион дужника у Србији.
Након што је Влада донела одлуку да пензионерима одложи плаћање рачуна за фебруар, март и април, једна од могућих мера коју би могла да донесе јесте и замрзавање рата кредита током три месеца. Она би се односила на више од милион грађана колико их у Србији укупно има зајмове у банкама, било да су у питању кеш, потрошачки или стамбени кредити. Сви они укупно су се задужили за 963 милијарде динара, од чега су половина готовински кредити.
Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији каже да би у овом случају мораторијум значио потпуну обуставу у отплати кредита током три месеца.
„У том случају клијенти не би плаћали ништа током тог периода, али онда се поставља питање ко ће банкама надокнадити тизгубљене приходе. На краћи период, као што је 3 месеца, банке би вероватно могле да се снађу и да покрију губитке, рекао је Грубишић за „Блиц Бизнис“.
Како је додао, поред тоталног мораторијума, постоје и друге могуће опције које би банке могле да примене у тренутним околностима, попут грејс периода, где банка наплаћује само камату.
Професор на Економском факултету Љубодраг Савић, сматра да мораторијум може да функционише у Србији.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 16, 2020
„Јесте једноставније са банкама где је држава власник, али је и са страним банкама могућ одређени договор. Банке данас добро стоје у Србији и могу да преузму део терета. Предност државе је и то што данас мало има и уцењивачку моћ, јер банкари не могу одмахда напусте тржиште, тим пре што је ситуација свуда иста и што је проблем глобални“, оценио је Савић за „Блиц Бизнис“.
Мораторијум на отплату кредита као једну од могућих мера разматрају и власти у Хрватској, а централна банка Црне Горе такође је препоручила банкама да испитају овакву могућност.
Подаци у Србији указују, иначе, да мушкарци у петој деценији најчешће узимају банкарске зајмове и да је таквих у укупној задужености око 20 одсто. Занимљиво је да и највише жена у том добу има кредит .
Најмање кредита узимају грађани старости од 70 до 80 година, као и они најмлађи, испод 30 година.
Убедљиво највише се узимају кеш кредити, а користе их они који имају између 60 и 70 година, а следе кредити за рефинансирање које највише користе грађани старости од 40 до 50 година.
Различите анкете показују да их грађани користе у различите сврхе, попут летовања, куповине аутомобила, покућства, школовања, чак и у здравствене сврхе, за дневне трошкове…
Камата на кеш кредите тренутно је између 8,5 и 12 одсто годишње. На примеру кредита од 5.000 евра и камате од 11 који се отплаћује 60 месеци, месечна рата је 108 евра.
