Прочитај ми чланакСтатистика је попут бикинија, јер све открива а ништа не показује. То могу да посведоче грађани Србије, којима се управо статистиком подваљује и доказује да много боље живе него што они на својој кожи осећају. Нови званични подаци показују да је просечна плата већа од 74.000 динара, а медијална, зарада коју прима половина грађана је за скоро 20.000 динара мања. Власт се хвали и ликује над просечном зарадом, али истовремено потпуно игнорише чињеницу да половина грађана Србије једва преживљава на "медијани".
Према последњим подацима за мај, просечна зарада без пореза и доприноса званично је била 74.168 динара. Како је саопштио Републички завод за статистику, медијална зарада за мај износила је 56.582 динара, што значи да је 50 одсто грађана Србије примило плату мању од ове цифре.
Док се власт „кити“ перјем просечне зараде, тврдећи да смо економски све јачи, истовремено упорно одбија да прочита цео извештај који показује да пола Србије прима мање од 56.000 динара.
Економиста Михаило Гајић каже да су велике дисперзије у примањиима широм земље и подсећа на ону чувену анегдоту о купусу, месу и сарми који пластично приказују статистику.
“Медијана и просек су централне мере које се користе у статистици. Као што знате, просечна подразумева да се сакупе сви приходи и поделе са бројем запослених и добијемо просечну зараду. Међутим, када имамо велике дисперзије у оквиру популације онда долазимо до ситауције да једна половина земље једе месо, друга купус, а они у просеку једу сарму. Та једна мера не мора нужно да говори како живи просечан човек у Србији”, прича Гајић.
Он наглашава да се због тога користи медијална зарада, где половина људи има плату нижу од ње, а друга половину већу.
„Таква зарада говори нешто више о томе како се живи у Србији од онога што нам каже просечна плата. Овде треба правити разлику између медијане и модуса, који представља најчешћу плату. Медијална је половина расподеле – половина прима већу, а друга половина мању зараду од те. Са друге стране, знатно је лакше рачунати просечну зараду”, истиче саговорник
На питање да ли истицање просечне уместо медијалне зараде има политичких импликација, економиста истиче да властима увек одговара истицање просечне плате. “Постоји тај политички моменат јер је у Србији просечна плата увек већа од медијалне. Због тога је политичарима који су на водећим функцијама увек боље да причају о просечним зарадама јер се на тај начин ситuација приказује бољом него што она јесте”, подвлачи наш саговорник.
Гајић напомиње да растом плата не значи да оне расту подједнако, већ да постоје огромна разлике у регионима широм Србије.
„Са једне стране имате велики број службеника где је држава послодавац, где примања зависе од политичара и буџета. Њихов рад не одговара нужно продуктивности, тј другим речима добри и лоши наставници имају исту плату. Додатно, није исто када живите у Београду и Новом Саду, где су центри пословања и привреде или да живите у мајне развијеним општинама попут Великог Градишта или Трговишта. То су два различита света. Изузетно је тешко посматрати земљу у просеку када имате овако велике регионалне диспаритете“, подвлачи саговорник.
Уредник часописа “Макроекономске анализе и трендови” Иван Николић каже да се чешће користи просечна зарада, али да оба индикатора дају ширу слику стања зарада у земљи.
“По правилу, оба индикатора се користе у статистици, али чешће се користи просечна зарада. Медијална зарада је један од показатеља, али ипак је он само један у низу параметара и није у примарном или медијском фокусу”, подвлачи наш саговорник и додаје да и Еуростат најчешће користи просечну зараду.
Он напомиње да медијална зарада није индикатор стандарда, већ да је она само један од елемената који показују какав је стандард грађана.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 27, 2022
