У нову годину у Пчињском округу без посла је ушло више од 31.000 људи, а забрињавајући је податак да је на листи незапослених у пчињском региону скоро 1.500 људи са факултетском дипломом.

Протест радника Јумка

Новица Митић, председник Уједињених синдиката Србије за Пчињски округ, каже да је много незапослених, а да они који раде имају срамотно ниске плате.

– Тај број незапослених у Пчињском округу, за Врање и југ Србије је права социјална бомба. Овај предлог закона о раду је још једна омча око врата већ довољно обесправљеног радника. Оно што они желе у Србији нема никакве везе с правима и обавезама радника у развијеној Европи. Овде запослени нема ни основне услова за рад, а неки чак ни право на лични доходак. Ускоро ће однос послодавац-радник постати званичан однос робовласник-роб – истиче Митић.

Оно што синдикати знају јесте да још нема никакве званичне верзије Нацрта закона о раду. Оно што се спорадично најављује је горе од горег.

– То, пре свега, неће заживети због неуређене државе у којој живимо, због непостојања култа закона, а постојања култа личности који намеће понуђена готова решења са Запада. Зато треба наћи прелазно решење, оно које ће штити радника, а не послодавца – наводи Митић.

Врањски радници, углавном запослени код приватника, сматрају да их чека још гори положај јер ће будући Закон о раду штитити не њих већ газде.

Јован А. је цео век радио у Коштани на изради горњих делова обуће. Почетком 2002. године поделио је судбину фирме са осталим запосленим. Остао је на улици.

– Никакав нови Закон о раду не може да донесе бољитак радницима јер су они већ у ропском односу, а чекају их још дебљи ланци око руку и ногу. Хоћу да народ зна како такозване газде зарађују, а нарочито под којим условима раде радници. Који ће то закон да уразуми крвопије, оне који који су захваљући пљачки у транзицији дошли у положај да стварају нову капиталистичку класу, а да зарад што већег профита раднике сматрају за своје приватно власништво према коме се горе односе него према марви – каже Јован.

Он од 2002. ради код приватника, власника фабрика обуће, код једног од бивших директора из Коштане. Звао га је одмах и понудио му посао. То је био легалан послодавац. Радило се углавном за Италијане, Французе.

– Прво што ми је рекао било је: „Ово ти није Коштана, овде ја наређујем и одређујем ко ће, какав и колики хлеб да једе. Правила рада су моја, па ако ти се свиди узми или бежи поново на улицу!“ – истиче Јован.

Незапослени у Пчињском округу:

– Врање 9.000
– Прешево 5.200
– Бујановац 4.400
– Владичин Хан 3.700
– Сурдулица 3.200.
– Босилеград 1.200-1.600
– Трговиште 1.200-1.600

Он се пита који ће то државни орган да примора послодавца да поштује права радника, а већ се говори да нови Закон о раду фаворизује послодавце.

– Њега никад неће интересовати никакав закон, он људе уцењује послом и платом. Не исплаћује на време, касни по четири-пет и више плата. Исплаћује минималац, ресто на руке како му се прохте и то ВКВ мајсторима. Обични радници, они који тегле по цео дан добију на руке и раде на црно. Како њега, а таквих има пуно, устројити у систем? Никако, јер све је купио, од инспекција до оних главних што воде град. Једним даје ципеле по жељи и наруџбини, а моћнијима плаћа летовања у егзотичним летовалиштима у Грчкој, Турској. Плаћа и рекет политичарима и свим структурама које га потом штите од свега.

Ако се сад не изборимо за своја радничка права и наша деца и наши унуци биће робови. Поента је што су синдикати под контролом државе, локалних политичара и појединих „служби“. Немамо аутентичне представнике синдикалне борбе и право да вам кажем, пропали смо – завршава своју причу Јован.

Директор синдикалац

Да је југ Србије посебан по много чему, а посебно по иновацијима послодаваца говори и намера Горана Ђорђевића, генералног директора Јумка, да оснује нови синдикат запослених и то ће бити организација која ће се борити за спас предузећа.

– Ово је несхватљиво да се уместо радника, који имају право на синдикално организовање, у улози синдикалног вође сада јавља и директор, што говори о његовим намерама да учини још један корак и да додатно посвађа раднике који деле заједничку судбину у немаштини и пропасти највеће српске текстилне компаније – заједнички је став више од две стотине радника који и даље не одустају од својих захтева, исплате заосталих плата и повезивања радног стажа.

(Вести)

Ознаке: закон о раду, пензије, радници