Када би камате на стамбене кредите могле да падну? Ово су прогнозе стручњака

08:20 22.11.2023.

Продаја станова се смањује, а негде су већ и цене пале, док су камате на стамбене кредите, иако ограничене, и даље високе. За оне које тренутно размишљају о куповини стана, поставља се сасвим логично питање - да ли би и камате могле да падну испод ограниченог максимума од 5,03 одсто. Стручњаци су нам открили када би могло да дође до пада камата, али и које “коцкице” треба да се поклопе да би до оваквог сценарија дошло.

Тржиште некретнина у Србији забележио је стрмоглави пад – за годину дана, продаја станова опала је за скоро 35 одсто у Новом Саду, за 21,5 у Београду, 15,3 у Нишу и 12,8 процената у Крагујевцу.

Такође, цене некретнина у староградњи су, у неким деловима престонице, пале и за 10 одсто, а агенти очекују да се тренд пада настави и у 2024. години.

Са друге стране, камате на стамбене кредите, које су вртоглаво расле у претходном периоду, ограничила је Народна банка Србије. Одредила је да номинална каматна стопа до краја 2024. године не може да буде већа од 4,08 одсто за варијабилне, односно 5,03 за фиксне камате. То важи за случај да сте подигли кредит пре јула 2022. Ако сте то учинили касније, најнижа камата (са еурибором) је око пет одсто.

Благи пад могућ тек у првој половини 2024.

Ово су високе каматне стопе, ако се узме у обзир да су се пре неколико година корисници стамбених кредита могли задужити и по камати од свега 2,5 одсто.

Они којима су рате кредита драстично скочиле, сада се питају да ли би, током ограничења НБС, могло да се деси да камате падну испод прописаног максимума, имајући у виду дешавања на тржишту.

Професор Београдске банкарске академије др Зоран Грубишић каже за Нова.рс да ове жеље дужника ипак тешко могу да се остваре, с обзиром на то да замрзнуте камате чини еурибор и фиксна банкарска маржа од највише 1,1 одсто.

“Да би се десило смањење камата, еурибор би морао да падне на мање од један одсто, а сада је око четири, што није реално да се деси тако нагло”, каже др Грубишић.

Напомиње да би благи пад могао да се деси тек у другој половини 2024. године. Конкретно, тада би могло да дође до тренда пада, али и ако се то деси, неће бити никаквих наглих промена.

“Као што се и раст еурибора дешавао постепено, тако ће и пад да се деси постепено. Не може то преко ноћи”, каже Грубишић.

Ипак, саговорник истиче да ће промене бити толико благе, да корисници кредита неће моћи одмах ни да их осете, јер се обрачуни рата врше на три или шест месеци.

“Према свим приликама, овакве камате ћемо имати до краја 2024. године”, закључује наш саговорник.

Песимистичне прогнозе професора Савића

С друге стране, прогнозе др Љубодрага Савића, професора на Економском факултету, далеко су песимистичније.

Како др Савић каже, није сигуран да ће дужници дочекати вест о паду камата током наредне године, првенствено јер, иако инфлација у Европи слаби, њега не би зачудило да се деси преокрет, па она поново почне да расте.

“Ситуација са енергентима је проблематична, ту је и велики сукоб на Блиском Истоку, па може да се деси да ‘експлодира’ цена нафте. Чак и да се то не деси, једноставно ништа не указује на тако радикално смањење инфлације, а и камата. Новца нема довољно, а оваква економска ситуација се неће променити преко ноћи”, каже Савић.

Упитан шта треба да се деси да би се смањиле камате, Савић каже да треба да се вратимо у период од пре шест или седам година, пре пандемије.

“Тада је свет био у већој равнотежи него сада”, закључује саговорник.

Колике су сада камате?

НБС је ограничила камате, које од октобра ове, па до 31. децембра 2024. године неће моћи да расту. Они дужници који су подигли кредит пре јула 2022, неће имати номиналну каматну стопу већу од 4,08 одсто.

За дужнике који су подигли кредит од јула 2022. до октобра 2023, имаће рату из првобитног плана отплате, коју су угооврили приликом подизања кредита.

За оне који подигну кредит после октобра 2023, на еурибор се додаје банкарска маржа од 1,1 одсто.

Код кредита са фиксном каматом, номинална каматна стопа може да буде највише 5,03 одсто.

Каматне стопе кредита у еврима граде се од еурибора, камате по којој европске банке међусобно позајмљују новац и банкарске марже.

У Србији, еурибор је најчешће тромесечни или шестомесечни.

Ако је рата кредита везана за тромесечни еурибор, камата се рачуна тако што се на банкарску маржу додаје вредност еурибора на дан 31. марта, 30. јуна, 30. септембра и 31. децембра.

Ако је у питању шестомесечни еурибор, камата се рачуна на основу његове вредности 30. јуна и 31. децембра.

Без обзира на то када се мења рата, висина самог еурибора мења се готово свакодневно. Садашња вредност тромесечног еурибора је 3,962, а шестомесечног 4,058 одсто.