Прочитај ми чланак
(Блиц)
Колико год се потрошачи труде да штеде на струји, неке ставке на рачуну не могу да смање. Сваки месец грађани издвајају фиксну накнаду за обрачунску снагу, потом за мерно место, а најновија је за субвенционисану струју из обновљивих извора енергије. Трошили не трошили електричну енергију, ове ставке грађани морају месечно да плате, али тешко да ко може да види корист од њих.
Најједноставнији начин да држава надомести новац који јој недостаје је да га узме кроз накнаду, и то уредбом. Тако је и овај пут са накнадом за субвенционисану струју која ће се у будућности добијати из обновљивих извора енергије. Од мартовског рачуна Електропривреда Србије ће наплаћивати посебну ставку у износу од 4,4 паре по киловат-сату.
Само по основу овога грађани ће у 2013. држави обезбедити додатних 10 милиона евра. Односно, по просечном потрошачу електричне енергије од око 400 киловат-сати – 16 динара. Или годишње скоро 200 динара допринос за посебан рачун којим ће се плаћати струја из обновљивих извора енергије откупљена од повлашћених произвођача по субвенционисаним ценама, такозваним фид-ин тарифама.
И тако, колико год се трудили да смање потрошњу електричне енергије, потрошачима неке ставке на рачуну не могу да буду мање, али ни јасне упркос објашњењима. Тако, за обрачунску снагу потрошачи фиксно дају месечно 348 динара, док трошкови накнаде за мерно место износе 119,7 динара за све кориснике…
Укупно у просеку нешто мање од 500 динара сваког месеца. Али тешко да ко може да види неку корист од тога. Упркос плаћању мерног места, бројила 3,5 милиона домаћинства углавном су стара и по неколико деценија. Тендер за нова бројила никако да успе…
– Тарифни систем је врло компликован и већини људи, скоро свим потрошачима није јасно шта плаћамо, кад почиње једна, а кад друга тарифа, како се распоређује снага. ЕПС би морао да поједностави рачуне, да просечни грађанин разуме шта добија од ЕПС и за шта треба да плати – каже Љубодраг Савић, професор на Економском факултету.
Када је реч о најновијој накнади, наш саговорник указује да она има смисла, само у случају да се тај новац искључиво и троши за субвенционисање обновљивих извора енергије, као и за развој електропривреде.
