Прочитај ми чланак
Бугарска влада је најавила да је прекинула радове на изградњи Јужног тока гасовода, који би требао водити руски гас до Европске Уније, тако да овај не пролази кроз Украјину.
„Наредио сам заустављање радова – изјављује премијер бугарске владе Пламен Орашарски, која је управо у кризи, ако већ не и у оставци – одлучићемо о развоју ситуације после консултација у Бриселу“.
Одлука је донесена – а да то није нипошто намерно – на дан тространог састанка Русија, Украјина, Европска Унија о испорукама гаса Кијеву.
Жозе Мануел Барозо, председник Европске Комисије био је наговестио прошлих дана отварање процедуре ЕУ против Бугарске због извесних неправилности код конкурса за Јужни ток.
Недуго пре, 5. јуна, вођство Бугарске Социјалистичке партије је сматрало да је влада Орешарског потврдила као сигурно да ће бугарски део гасовода бити изграђен, иако је Брисел тражио прекид пројекта.
„За нас је он од виталог значаја“ сматрао је потпредседник Парламентарне комисије за енергију, Кујумђијев. А председник Удружења грађевинара, Глосов, изјављивао је како је Јужни ток удисај кисеоника за плућа бугарских предузећа.
Шта се догодило? Пројекат је настао кад су у новембру 2006. (за време друге владе председника Продија) руски Газпром и италијанско предузеће Фини потписали договор о стратешком партнерству.
У јуну 2007. министар за економски развој Пиер Луиђи Берсани потписује са руским министром индустрије и енергије меморандум о договру за реализацију СЈужног тока. Према пројекту, гасовод ће се састојати од једног дела испод мора у дужини од 930 км испод Црног мора (у руским бугарским и турским територијалним водама) и с једне ће стране ићи преко Бугарске, Србије, Мађарске, Словеније и Италије, све до Трависија (у покрајини Удине). Године 2009-2011 закључени су сви међувладини договори, којима пролази Јужни ток.
Године 2012. улазе у дионичко друштво, које финансира израду подморског дела пројекта, немачка компанија Winterschall и француска компанија Едт са 15% акција (деоница) свака. Изградња гасовода почела је у децембру 2012. с циљем да се с испоруком гаса започне већ 2015. У марту месецу 2014. Саипем (ENI тал. Предузеће прим. Прев) добило је уговор у висини од 2.000.000 Еура, да би управо оно извело прву подморску линију гасовода.
У међувремену долази до украјинске кризе и Сједињене Државе – у једногласном заједничком функционисању Беле куће и конгресне дипломатије из републиканског табора – притскају европске савезнике да смање увоз гаса и нафте из Русије, који представљају једну трећеину енергетског увоза Европске Уније.
Први циљ Вашингтона јесте осујетити изградњу Јужног тока. У том циљу Вашингтон врши све јачи и јачи притисак на бугарску владу. Прво је критикује што је препустила изградњу бугарског дела гасовода конзорцијуму у којем има удела руска фирма Стројтрансгас, која је под санкцијама Сједињених Држава.
С уцјењивачким тоном амерички амбасадор у Софији, Марси Рис, изјављује: „Упозоравамо бугарске пословне људе да избегавају да раде са предузећима која су потпала под санкције САД-а“. Најодлучнији тренутак био је, кад је у Софији амерички сенатор Џон Мекејн, у пратњи Криса Марфија и Рона Џонсона састао са бугарским премијером и предао му заповести Вашингтона. Одмах након тога је Пламен Орешински објавио блокирање радоваЈужног тока.
Ова ствар има значење симбола: пројекат огромног значења за Европску Унију саботира не само Вашингтон, већ и Брисел и то путем руке самог председника Европске комисије!
Волели бисмо да знамо шта о томе мисли влада Рензија, будући да ће Италија, како је упозорио сав ван себе Паоло Сцарони, још увек први човек Енија – изгубити милијарде Еура, ако пројекат Јужног тока буде бачен у смеће.
Tommaso di Fracesco, Manlio Dinucci
ilmanifesto.info/
Превод: Јасна Ткалец
(Advance)
