Pročitaj mi članak

Građevinski sektor strmoglavo pada: Šta će biti sa cenama stanova

0

Nakon ekspanzije, građevinski sektor u Srbiji beleži primetan pad. U aprilu se u našoj zemlji manje gradilo. Izdate su tačno 1.972 građevinske dozvole, što je 11,1 odsto manje nego u istom mesecu prošle godine. Proverili smo da li to može da uzburka tržište nekretnina i podigne cene kvadrata.

Куповина стана је данас тешка мисија која многе може да доведе у финансијске проблеме, зато је потребан опрез и добра процена правог момента за такав подухват. Колико ће стан коштати зависи од мноштва фактора, а један од њих је и колика је понуда.

А у априлу се градило мање него прошле године – издато је мање од 2.000 грађевинских дозвола, што показују најсвежији званични подаци Републичког завода за статистику (РЗС). То значи да је забележен пад од 11,1 одсто.

Савет за БДП, који предводи премијерка Ана Брнабић, такође је на седници оценио да је грађевинска индустрија у првом кварталу ове године забележила пад у сталним ценама, односно када се искључе ефекти раста цена, за 0,5 одсто. Вредност изведених радова пала је за чак 20 одсто.

Има ли разлога за бригу?

С обзиром на то да је познато да цене расту када је тражња велика, а понуда мала, међу потенцијалним купцима некретнина постоји бојазан да би високе цене могле још више да порасту.

Ипак, агент за некретнине у агенцији „Цитy еxперт“ Никола Чобић каже за „Нову“ да места за панику нема.

„То јесте реалан податак, да је издато мање грађевинских дозвола. Ипак, на тржишту је успорила и тражња за куповином станова“, каже Чобић.

Како објашњава, тражњу за новим становима „оборили“ су они који некретнине купују на кредит.

Иако је таквих куповина мање, јер код нас доминира кеш, ови купци су успели да утичу на то да укупна тражња буде мања. За то су, наравно, „криви“ скупи кредити, односно високе камате које већ дуже од годину дана непрекидно расту.

Наш саговорник сматра да је управо смањена тражња утицала на то да се смањи и градња нових објеката.

„Неће бити поремећаја на тржишту, то је сигурно. Иако је број издатих грађевинских дозвола мањи него пре годину дана, то је и даље велики број. Потребе тржишта су и даље задовољене“, каже Чобић.

Професор Економског факултета др Љубодраг Савић потврђује да би, по економској логици, смањена понуда требало да повећа цене уколико постоји велика тражња. Међутим, чињеница је да је и тражња опала, те као и Чобић, сматра да пад градње неће пореметити већ пољуљано тржиште некретнина.

Он такође потврђује тезу да је издато мање дозвола за градњу управо због тога што је и мања тражња.

Ипак, професор сматра да ће на неким атрактивним локацијама цене и даље расти.

„Има људи којима високе цене не сметају. Њима ништа није скупо. То су људи који су ‚лако‘ дошли до новца, па ја не очекујем стабилизацију на оним локацијама на којима они купују станове“, каже Савић.

Пад тражње сасвим очекиван

„То што паралелно са понудом пада и тражња само је последица дугогодишње економске кризе у Србији“, објашњава др Савић.

Како каже, плате губе трку са инфлацијом, куповна моћ становништва све је мања, кредити су скупљи, те је и логично да нема више великог интересовања за куповином нових станова.

„Када наше плате пребацимо у евре, ствара се илузија да смо богатији. Реалност је да цене у динарима расту сваког дана“, објашњава наш саговорник.

Хоће ли пасти и цене?

Док се у Европи очекује драстичан пад цена некретнина због све неповољнијих услова задуживања у банкама, агенти у Србији сложни су да то није сценарио који ће задесити Србију. Разлог за то је чињеница да, за разлику од земаља Европске уније, у Србији се и даље највећи број некретнина купује на кеш. Тако цене станова у новоградњи „не мрдају“, а благи пад примећује се у староградњи.

Према подацима сајта 4зида, просечне цене квадрата у староградњи и новоградњи не разликују се значајно. Квадрат у новоградњи у просеку кошта 2.496, а у староградњи 2.465 евра.

Када су у питању остали градови у Србији, у Новом Саду просечан квадрат у новоградњи кошта 2.175, а у староградњи још више – 2.250 евра. Квадрат староградње у Нишу кошта 1.503, а староградње 1.751 евро, а у Крагујевцу 1.224, односно 1.497 евра.