Pročitaj mi članakVučić je pokrenuo političku kampanju „bolja cena" u kojoj se navodno pokazuje briga vlasti za standard običnih ljudi pa su zato akcijom države pojedini artikli sniženi.
Права истина је то да и овде Вучић лаже као и у мање више свим кампањама које води свих ових година. Фактички, оно што је Вучић урадио је то да је рекао својој мафији да до избора не смеју пуно да се уграђују већ да треба да пусте да цене основних животних намирница буду блиске тржишним, констатује Др инж. Мирослав Паровић, председник Народног слободарског покрета.
Традиционално, већ десету годину заредом, напредњачки скакавци су појели летину сељацима и тиме их гурнули још корак ближе ка коначном банкроту и дужничком ропству.
Буквално на свим ратарским културама (осим на једној) забележен је озбиљан губитак упркос релативно добрим приносима који су остварени. Разлог за ову крајње нелогичну ситуацију је деловање једне од организованих криминалних група која је под координацијом Вучићевог режима, а која увози робу без контроле, а само та екипа има дозволе за извоз. На тај начин они штелују цене како им одговара и доводе пољопривредне произвођаче пред свршен чин.
Кренимо редом. Прошле године у жетви цена откупа основних ратарских култура које су заступљене у Србији је била следећа: пшеница (просечно 36 динара за килограм), сунцокрет (просечно 70 динара за килограм), соја (просечно 70 динара за килограм) и кукуруз (просечно 30 динара за килограм). У међувремену након прошлогодишње жетве обављена је најскупља сетва у историји српске пољопривреде имајући у виду да су дизел, минерално ђубриво, семена и хемикалије били на историјском максимуму. На оваква почетна улагања дошли смо до тога да су у овогодишњој жетви откупне цене следеће: пшеница (просечно 18 динара за килограм), сунцокрет (просечно 40 динара за килограм), соја (просечно 55 динара за килограм) и кукуруз (просечно 17 динара за килограм). Груба процена показује да на оним парцелама на којима је забележен просечан принос губитак који књиже пољопривредници износи око две стотине евра по хектару, наравно тамо где је род подбацио (а јесу и соја и сунцокрет) губитак је већи, а тек на оним местима где је родило изнад просека послује се са нулом или неким малим профитом.
Шта је разлог овоме? Што се тиче пшенице, кључни проблем је направио Вучић који је због демагогије и показивања пуних амбара на телевизији, спречио да се извезе вишак и тиме заради скоро 200 милиона евра. Уместо тога део прошлогодишњег рода је остао и сада постоје вишкови са којима се не зна шта чинити имајући у виду да је Европа преплављена јефтином пшеницом из Украјине.
Такође, упркос приче да се граде путеви и пруге као никада у историји тренутно не постоји ни једна озбиљна транзитна рута којом би се из Србије могла извести већа количина житарица. Уместо да смо радили на ревитализацији пруге Београд – Бар и тиме добили могућност брзог изласка на морску луку, власт је одлучила да направи пругу Београд – Нови Сад како би се Вучић провозао двеста на сат.
Са кукурузом ствари стоје тако да је род поприлично добар и сходно томе имамо значајне вишкове које опет због логистичких проблема не можемо да извеземо, а пошто је девастиран сточни фонд онда немамо ни ту могућност да произведемо месо и потом евентуално извеземо месне прерађевине.
Проблем са сунцокретом је то што је у Русији и Украјини ове године род рекордан па се богата тржишта снабдевају одатле, а код нас постоји уљарски картел који се лако договори и обори цену приликом откупа јер рачунају да ће увек моћи без било каквог проблема да увезу сировину имајући у виду да нико не штити домаћу производњу.
Овде мислим да вреди указати да тренутно Пољска која је најрадикалнији подржавалац Украјине у рату против Русије уводи неку врсту санкција овој земљи и не испоручује јој ново оружје, а разлог је јефтина пшеница због које су Пољаци затворили границе не дозвољавајући да она дође на тржиште јер им је од русофобије ипак важнији патриотизам и борба за интересе пољских сељака. Слично су поступили и Словачка и Мађарска, а раније и Бугарска и Румунија.
Наравно, Србија није затворила границе и било који увоз је дозвољен јер овде власт држе мафијашки кланови који немају никакву идеју патриотизма. Већ сам рекао да ове године ипак постоји једна ратарска култура на којој је било зараде, чак и изненадне интервенције државе са додатним субвенцијама. Наиме, произвођачи шећерне репе су добили по хектару износ од тридесет и пет хиљада динара као меру подстицаја.
Занимљиво је да је „МК група“ фактички лидер у производњи шећера у Србији те да су одобрене значајне квоте за извоз овог артикла, тако да је очито све добро искоординисано на релацији Влада Републике Србије и компаније Миодрага Костића. Отуда и не чуди што је на прославу „МК групе“ дошао државни врх, док на пријем у клубу „Привредник“ није дошао нико из власти пошто Зоран Дракулић даје не баш афирмативне, а у суштини реалне изјаве о стању српске привреде.
Овде сада можемо направити осврт и на Вучићеву политичку кампању „боља цена“ у којој се наводно показује брига власти за стандард обичних људи па су зато акцијом државе поједини артикли снижени. Права истина је то да и овде Вучић лаже као и у мање више свим кампањама које води свих ових година.
Да бих то доказао навешћу примере појединих „јефтиних производа“. На списку од тридесет и седам артикала се налазе и кромпир, црни лук и купус чија је цена умањена. Е сада, суштина овог умањења је то што је ово период године када ово поврће треба вадити (лук и кромпир) односно сећи (купус) па је природно да је оно сада најјефтиније. Као што су јагоде јефтине у мају, а трешње у јуну. Други пример је брашно, наиме као што сам већ навео прошле године је откупна цена пшенице била око 36 динара и дуго је та цена ишла изнад тридесет динара. Е сада, верујем да је свима познато да се брашно добија млевењем пшенице и да је логично то да када је пшеница била 36 да брашно буде око 80 динара, као што је логично да сада када је пшеница 18 брашно произведено од ње иде на око 40 динара.
Међутим, Вучић је изрекламирао „јефтину цену“ од 50 динара што значи да они краду и на јефтинијем. Овде треба приметити да се цена белог хлеба још увек не мења иако пекарска индустрија добија значајно јефтиније брашно, тако да сваки дан у којем не смањују цену хлеба они добијају екстра профит од најмање двадесет динара по свакој продатој векни, од чега уверен сам део иде у црне фондове власти.
Слична прича је и за сунцокретово уље чија је просечна цена у предходном периоду била око 200 динара за литар, међутим имајући у виду да је откупна цена сунцокрета прошле године била 73 док је ове 41 динар по килограму, то онда даље значи да би литар уља морао да буде око 120 динара. Међутим и овде је Вучић изрекламирао „јефтинију цену“ од 144 динара што је најмање двадесет динара више по литри од онога што би требало да буде. Такође, због пада цена кукуруза, јечма и соје сточна храна је јефтинија за око шездесет процената у односу на прошлу годину. Када свиње, пилићи, говеда и краве поједу ову јефтинију сточну храну посве је природно да падну цене меса и млека као и прерађевина од њих.
Ефекат појефтињења сточне хране се најпре види на млеку и пилетини јер је ту потребно најмање времена, тако да је логично што Вучић рекламира појефтињење пилећег паризера и паштете као и млека, јогурта и сирних намаза. Речју, и без било какаве рекламе или реакције државе ови производи су морали да појефтине чак и више него што је то у кампањи „боља цена“. Фактички, оно што је Вучић урадио је то да је рекао својој мафији да до избора не смеју пуно да се уграђују већ да треба да пусте да цене основних животних намирница буду блиске тржишним. Разлог за овакав потез је то што су се инфлација и поскупљења нашла високо на листи онога због чега грађани негодују, а што је претило да му смањи рејтинг.
Поставља се питање да ли се може водити другачија политика према селу и пољопривреди и да ли она може да направи резултате. Одговор на ово питање је потврдан.
Наиме, српска пољопривреда може да преживи само и искључиво уколико се повеже са енергетским сектором. На тај начин се добија село као организован систем за производњу и хране и енергије. Без овога за најдаље пет година сви мали и средњи фармери у Србији биће у дужничком ропству према банкама и у суштини ће се свести на најамну радну снагу на имањима која су некада била њихова.
Као што сам то већ детаљно образложио, ова година то најбоље показује јер буквално на свакој ратарској култури је забалежен губитак због изузетно ниских откупних цена и непостојања могућности да се житарице и уљарице пласирају на било који други начин сем директне продаје као основне сировине. На примеру сунцокрета се то може јасно видети. Наиме, просечан род ове уљарице је око 1800 килограма по хектару, и уз тренутну откупну цену од 41 динар сељаци добију око 74.000 динара. На овај начин уљаре добијају јефтину сировину, а Вучић могућност да рекламира јефтино уље. Са друге стране, од исте количине сунцокрета би се могло произвести 816 литара биодизела, па би уз тренутну цену од 210 динара по том хектару сељак могао да приходује око 171.000 динара.
Производња овог типа горива је могућа у кућним условима, а опрема за прераду уљарица у биодизел се прави у Србији. Процена је да би без угрожавања прехрамбене безбедности земље на овај начин могло да се произведе око двадесет процената укупних потреба Србије за дизелом чиме би могло да се утиче на цене, али и да се повећа енергетска безбедност земље. Такође, у европским термоелектранама се већ дуже време врши мешање угља са различитим облицима биомасе.
Пракса показује да се без већих проблема може извршити замена око двадесет процената угља и тиме се за толико смањују издувни гасови и загађења која термоелектрана прави у свом раду. Када би се ово урадило у делу наших постројења отворила би се нова могућност за српске пољопривреднике који би имали сигуран пласман и удео на тржишту које је сигурно, растуће и профитабилно. Тиме би се у овако неповољним годинама могли пеглати губици на ратарској и сточарској производњи и генерално направити шири портфолио. Неке процене говоре да би се на годишњем нивоу могло отворити тржиште од око милијарду евра за производњу енергије из пољопривреде.
Поставља се питање зашто онда нема оваквог вида производње?! Прво и основно је то што Вучићев режим свесно иде у уништење средње класе па је тако циљ уништити и српског домаћина. На тај начин ће мафија јефтино моћи да покупује земљиште и да тиме још увећа своју моћ.
Отуда уместо подршке производњи биодизела, власт држи акцизу и на овај тип горива па тако на сваку литру горива која би се произвела и евентуално ставила у промет држави мора да се плати преко педесет динара, а чак и ако сељак сам на својој њиви произведе сунцокрет и у постројењу које је сам купио направи биодизел и потом то исто гориво сипа у свој трактор и са њиме обрађује своју земљу опет мора држави по литри да плати девет динара. Исто важи и за производњу биомасе и генерално било какву реалну производњу.
Зато је промена власти кључни предуслов да преживи било какв вид нормалног живота у Србији. Стога је неопходно направити што шири опозициони фронт који би мотивисао различите друштвене групе да се боре.
