Прочитај ми чланак
Данијела Ружичић
Нетранспарентност, нова отпуштања, нове приватизације, удар на пољопривреду смањењем субвенција, подршка само страним инвеститорима, повећање средстава за мигрантску кризу, повећање трошкова камата услед високог јавног дуга, инфраструктурни пројекти, итд… Све у свему, ово не иде на добро.
Нетранспарентност се огледа, на пример, у томе што се не види структура преузетих обавеза према страним инвеститорима или активираних гаранција и у том погледу је план за 2016. назадовао.
Лоше је и то што се у 2016. очекују важне реформске промене у пословању државних предузећа издржаваних из буџета (Железнице и РТБ Бор), а план нереално задржава непромењене субвенције. Све ово указује на пропусте у буџетском процесу и нарушава кредибилитет буџета и поверење у планиране политике.
Слично као и на нивоу опште државе, издаци у 2016. години опредељени су двема мерама: с једне стране, дискреционим повећањем плата у појединим министарствима, а с друге планираном рационализацијом броја запослених. Наиме, плате ће у наредној години трајно и селективно бити повећане у појединим министарствима (просвета, МУП, одбрана, социјална заштита), што ће условити раст масе зарада на нивоу Републике,
Законом у буџету за 2016. годину, као и у 2015, нису предвиђене исплате „нетранспарентних бонуса“ (попут исплата различитих награда сваког месеца свим запосленима). Такође, није планирана ни исплата годишњих и других награда предвиђених посебним и појединачним колективним уговорима, док за намештенике нису планирани додаци за остварене резултате рада.
За 2016. годину предвиђен је раст отпремнина, услед спровођења таргетираних отпуштања вишка запослених
Буџетирани износ субвенција од 86 млрд динара одговара процењеном извршењу расхода за субвенције у 2015. години. Већ ова чињеница показује да ће и у 2016. година бити пропуштена за пожељно и потребно смањивање буџетских расхода за субвенције. При томе, могу се уочити одређене промене у структури субвенција (више издвајања за привреду, мање за пољопривреду и јавне сервисе).
И у 2016. планира се мањи буџет за пољопривредне субвенције, за 8 млрд динара
Повећање субвенција губиташком монополу „Железнице Србије“
Од укупне субвенције „Железницама Србије“ у износу од 17,5 млрд динара, 5,9 млрд динара односи се на учешће у руском кредиту за модернизацију пруга и возила. Део трошкова који држава сноси у овом кредиту расте, са 0,6 млрд у буџету за 2014, преко 1,4 млрд у 2015. до поменутих 5,9 млрд динара у 2016. години. Суштински је реч о финансирању инвестиција, иако се учешће у кредиту формално књижи као субвенција.
Преостали део субвенције Железницама (11 млрд динара) односи се на расходе за запослене у 2016. години и он заслужује посебну пажњу. Закључно са 2015, овај износ субвенције је у претходних неколико година био неопходан за исплату плата запосленим у Железницама (држава је дотирала практично 75% расхода за зараде)
Политика субвенционисања инвеститора наставља се и појачава
Укупан износ субвенција за подстицање инвестиција у 2016. години износи 11,6 млрд динара и за више од 1,5 млрд већи је од ових субвенција у 2014. и 2015. години. Тиме се наставља опредељење Владе да привлачи инвеститоре помоћу буџетских средстава, што економски и буџетски није оптималан начин за подршку улагањима.
Из буџета се планира субвенција путарским предузећима у износу од 9,6 млрд динара (наспрам 7 млрд у плану за 2015), како је наведено, услед интензивирања активности на Коридору 10.
Не планирају се промене у социјалној политици и социјална заштита остаје приближно на истом нивоу као у 2015. години
У буджету приказани пад социјалних расхода у 2016. у потпуности потиче од смањења отпремнина за раднике у предузећима у реструктурирању
Планирано је повећање трошкова камата за око 10 млрд динара, као резултат снажног раста јавног дуга у 2015. години
Предвиђено је осетно повећање средстава за помоћ мигрантској популацији у Србији.
Највеће повећање у 2016. години очекује се код прихода од акциза, доминантно услед најављених и предузетих мера Владе…
У току је наставак економских злочина.. Aли, како овај предлог тек треба да прође комплетну процедуру у Скупштини Србије, видећемо да ли ће доћи до рационалних измена!
Извор: Данијела Ружичић
