Pročitaj mi članak

Direktor Telekoma prešao u firmu partnera Vučićevog kuma

0

Filip Banković, nekadašnji izvršni direktor Telekom Srbije, prešao je da radi u Roaming Networks uprkos odluci Agencije za sprečavanje korupcije. Ta odluka je kasnije poništena, jer se Banković više ne smatra funkcionerom. Analiza CINS-a pokazuje da je, od 2018. do kraja juna 2021. godine, Agenciji podneto ukupno 98 zahteva funkcionera da nakon javnih funkcija pređu da rade na drugo radno mesto.

Развој нових технологија и развој иностраних тржишта за фирму Roaming Networks водиће Филип Банковић, најављено је на друштвеним мрежама фирме у јануару 2021. године.

Filip Branković FOTO: Printscreen/Youtube

Ова компанија је у јавности позната пре свега по Ненаду Ковачу, већинском власнику фирме Роаминг Нетwоркс. Ковач звани Неша Роминг је бизнисмен чији су се послови кретали од Бус плуса, послова у Данској, па до малих хидроелектрана где му је партнер између осталих и Никола Петровић, кум председника Србије Александра Вучића, пише ЦИНС.

У интервјуу за часопис ПЦ пресс, Банковић је недавно испред Роаминг-а причао о пројектима компаније и развоју мобилних мрежа пете генерације, такозваних 5Г мрежа. Реч је о теми са којом је добро упознат, јер је и две године раније о њој говорио за исти часопис – али тада као члан Извршног одбора, односно као извршни директор предузећа Телеком Србија.

Истраживање Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) открива да Банковић почетком године није смео да пређе из Телекома у Роаминг, јер је Агенција за спречавање корупције у децембру 2020. одбила да му да потребну сагласност.

Наиме, Закон о спречавању корупције забрањује функционерима да, у року од две године од престанка јавне функције, без сагласности Агенције заснивају радни однос или пословну сарадњу са фирмама или организацијама које обављају делатности у вези са функцијом коју је функционер до тада обављао – тзв. „пантофлажа“. Циљ је избећи сукоб интереса, односно спречити да одлазећи функционер злоупотреби свој политички утицај, контакте и информације зарад стицања користи на новом послу.

Према документацији коју је ЦИНС добио од Агенције, Банковић је као један од извршних директора Телекома учествовао у доношењу одлука о пословној сарадњи између овог државног предузећа и Роаминг-а.

Банковић се на одлуку Агенције жалио Већу Агенције (раније Одбор) 19. јануара, које је о жалби одлучивало тек у мају, када је он већ пет месеци био у новој фирми.

Веће је поништило првобитно решење и обуставило поступак. Разлог за то је аутентично тумачење Закона о спречавању корупције које је Народна Скупштина усвојила у фебруару ове године, али које се примењује ретроактивно, од 1. септембра 2020. године. Тумачењем се испоставило да неки функционери, у зависности од тога ко их бира на функцију, то ипак нису.

Да је Банковић био у прекршају до тренутка одлучивања по његовој жалби, сматра Немања Ненадић из организације Транспарентност Србија. Додаје да је овакво решавање Банковићевог случаја последица штетног тумачења Народне Скупштине. Међутим, чак и да је кажњен и да је платио казну, био би му из буџета враћен новац.

– Ако је, рецимо, неки функционер изузет аутентичним тумачењем, а (претходно) је дао лажне податке, није пријавио имовину или слагао за нешто што је кривично дело, ако је то и намерно урадио, био би ослобођен одговорности за то – објашњава.

Према Закону, Банковић је због прекршаја могао да буде кажњен новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара.

Он није одговорио на питања која је ЦИНС послао имејлом. У жалби је, између осталог, Банковић тврдио да послови које би обављао у Роаминг-у нису повезани са делатношћу Телекома, нити са пословним односом између две фирме док је он био на функцији.

– Напомињем да као члан Извршног одбора Телекома Србија а.д. нисам одлучио о правима и обавезама Роаминг Нетwоркс доо зато што би одлуке које су донете биле донете и без мог гласа, гласовима преосталих чланова Извршног одбора – написао је у жалби Банковић.

Филип Банковић није једини функционер који је последњих година тражио сагласност Агенције за спречавање корупције да након функције пређе на друго радно место. Према подацима ове институције, од јануара 2018. до јуна 2021. јавни функционери су јој се обратили 98 пута. У највећем броју случајева – 51, Агенција је издала сагласност, док је 20 пута то одбила да уради у првостепеном поступку. У 27 случајева није одлучивала, јер није била у питању јавна функција, прошло је више од две године од престанка функције или сагласност Агенције није била потребна.

Најчешће су сагласност тражили помоћници министра и министри, њих 23, док су 21 захтев упутили директори државних управа, агенција, локалних јавних предузећа и њихови помоћници.

Међу овим функционерима је и некадашњи министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић који је почетком године тражио да за турску компанију Баyеган гроуп „обавља повремене консултантске услуге и сарадњу са арапским земљама“.

Сагласност је добио након што је актуелна министарка туризма Татјана Матић у допису Агенцији навела да није постојао ниједан вид сарадње са турским представником током Љајићевог мандата.

Ипак, Љајић је за ЦИНС изјавио да овог посла није било јер је сагласност чекао дуго, због чега су из Баyеган-а променили приоритете.

– Ја људе знам одавно, они нису ништа радили овде, они раде само са арапским земљама. (…) Имамо заједничке пријатеље, они су пореклом одавде (из Пазара), знам људе приватно скроз – каже Љајић.

Izvor: CINS

Oznake: , , ,