Pročitaj mi članakIz Evropske komisije tvrde da Plan rasta za Zapadni Balkan kao jedan od prioriteta ima integraciju regiona u evropske industrijske lance snabdevanja i da bi to Srbiji moglo doneti velike koristi. Valja pritom naglasiti da mi u izobilju imamo ono što je svima preko potrebno - litijum.
У марту је Европски савет усвојио Закон о критичним сировинама, осмишљен да ојача самодовољност Европске уније (ЕУ) у сектору ретких минерала и смањи зависност, нарочито од Кине, те да истовремено повећа сарадњу с пријатељским државама, преноси Демостат.
Према том закону, до 2030. године у рудницима, односно рециклажним центрима у ЕУ, требало би да се ископа 10 одсто, преради 40 одсто и рециклира 15 одсто годишње потрошње стратешких сировина у ЕУ. Нови закон предвиђа и да све земље чланице имају обавезу да спроведу сопствена геолошка истраживања и мапирају потенцијална нова налазишта.
Предвиђено је и формирање Одбора за критичне сировине, који ће се састојати од представника земаља ЕУ и Европске комисије, а који ће имати овлашћење да одређене пројекте прогласи за стратешке и тако омогући низ административних олакшица, како би, рецимо, нови рудник од стратешког значаја могао да буде отворен по убрзаној процедури, за највише две године.
Осим што је примарно фокусирана на повец́ање домац́их капацитета за екстракцију, прераду, рафинацију и рециклажу 17 стратешких сировина, ЕУ од почетка 2024. године интензивно ради на постизању стратешких споразума са земљама ван ЕУ који у средишту имају критичне сировине. Европски парламант дао је зелено светло за трговински споразум ЕУ и Чилеа 29. фебруара ове године, а та земља је већ у великој мери заменила Кину као главног снабдевача ЕУ критичним сировинама, пре свега литијумом.
У марту ове године ЕУ и Норвешка потписале су стратешко партнерство о одрживој производњи критичних сировина и развијању процеса производње батерија. И Србија, која је већ започела дијалог о стратешком пословању са ЕУ у областима батерија и критичних сировина, укључујући литијум, сада има велику прилику да преузме активнију улогу.
Заменик директора Геолошког завода Србије Предраг Мијатовић рекао је Демостату да ЕУ озбиљно рачуна на регион и на Србију и да нове инвестиције у рударство могу повољно да се одразе на српску економију. Он је нагласио да ЕУ жели да развије рударство у земљама чланицама, и то искључиво уз поштовање еколошких стандарда и закона, и да исто очекује и од Србије.
– Србија је једна од земаља која има значајне критичне сировине, укључујуц́и литијум – рекли су Демостату у Европској комисији и додали да ЕУ жели интеграцију Западног Балкана у европске индустријске ланце снабдевања, укључујући батерије.
Они напомињу да се ЕК залаже за развој капацитета за прераду управо на месту где се ресурси налазе.
