Прочитај ми чланак
Србија је 2012. године извезла вино у вредности од 20 милиона долара, а највише у земље Европске уније.
Да је извоз вина у ЕУ у експанзији, говори податак Управе царина о прошлогодишњем пласману од око 14 милиона литара, што је у односу на 2011. годину 2,6 пута више, док је вредност извезеног вина скоро дупло већа.
Председник Одбора Скупштине Србије за пољопривреду Александар Сенић изјавио је недавно да један од приоритета Владе Србије у преговорима с ЕУ треба да буде повећање квоте за извоз вина.
Према Споразуму о стабилизацији и придруживању, Србија има могућност да без царине у ЕУ извезе 53.000 хл флашираног вина и 10.000 хл ринфузног вина. За разлику од 2011, када је искоришћено тек упола бесцаринске квоте коју Србија има за извоз флашираног вина, прошле године је пласман био 1,35 пута већи од одобрене квоте. Када је реч о ринфузном вину, 2011. године Србија је извезла 2,8 пута више од одобрене квоте, док је прошлогодишњи извоз ринфузног вина био већи 6,8 пута.
Како су рекли у Министарству пољопривреде, очекују да се тренд раста извоза вина настави и у наредном периоду, с обзиром на могућност бесцаринског извоза вина у ЕУ, као и на тржиште Руске федерације.
Повећан и увоз
Иако је извоз све бољи, чини се да су на нашем тржишту заступљенија страна вина него бутељке домаћих винарија. У 2012. години укупно је увезено 47.372.989 литара вина, односно количина увезеног вина је већа за 72% у односу на 2011. годину, док је вредност увезеног вина већа за 13%, што показује да су увезене веће количине јефтинијег вина.
Као и у претходним годинама, у Србији се 2012. највише пило вино из Македоније. Из те земље увезено је чак 42 милиона литара вина, што је 89% од укупно увезене количине, односно 58% од укупне вредности увезеног вина.
За „еКапију“ у Министарству пољопривреде кажу да је потражња за вином из Македоније велика пре свега због доста ниске цене тог вина.
„Осим цене, још један разлог високог увоза вина из Републике Македоније је што су поједине велике винарије из Србије инвестирале, односно купиле одређене велике винарије са виноградима у Македонији. Ти виногради и винарије служе, пре свега као сировинска база појединим нашим произвођачима, пошто се вино увози у ринфузу, а дорађује се, односно пуни у нашој земљи“, објашњавају у Министарству.
Др Слободан Јовић, професор Пољопривредног факултета у Београду, истиче у разговору за „еКапију“ да је Србија од земље извознице вина постала земља која увози велике количине тог пића.Пољску, Чешку, Русију. Данас мало винарија извози, а и то су веома мале количине. Проблем је у томе што нема великих система, већ су 60-70% мале винарије који имају поседе на 1 до 5 ха. Њима треба помоћи, пре свега на одабиру технологије, јер праве вина лошег квалитета, која треба превести у вишу категорију. Недостаци у производњи могу лако да се отклоне – указује овај познавалац вина и додаје да треба да едукујемо људе да пију добра вина.
У Министарству се слажу да би требало радити на „подизању свести коришћења домаћег вина и винској култури“
На томе треба највише да раде удружења произвођача вина, која на жалост у Србији немају тако интензивне активности. Од ове године, Министарство пољопривреде увешће и помоћ удружењима чији је циљ успостављање, одржавање и промоција ознакиа географског порекла, по угледу на мере Европске уније.
Квалитетно домаће вино
У Министарству наводе да су захваљујући субвенцијама многи произвођачи подигли нове винограде, купили нову опрему и унапредили квалитет вина.
– Виноградарство и винарство у Србији се последњих година нагло развија, пре свега захваљујући појави и јачању малих породичних винарија, чија вина полако постају све присутнија на тржишту. Српска вина су све боља и квалитетнија, па расте и број вина са географским пореклом, а са друге стране она освајају многобројне награде на међународним сајмовина.
Када неко наше вино освоји призање на светском такмичењу, оно изазиве велико интересовање страних купаца. Мало људи зна да је производња вина у Србији регулисана још у средњем веку, а да је модерно законско уређење почело још од 1929. године
„Циљ новог закона о вину и регулативе је пре свега усклађивање са новом регулативом ЕУ, коју у корак пратимо, и прилагођавање прописа актуелној ситуацији у домаћем виноградарству и винарству. Уведене су нове ознаке за вина са географским пореклом, као и маркице квалитета и порекла за све категорије, односно поткатегорије вина са географским пореклом. Са одређеним ознакама, домаћим винима се обезбеђује додата вредност и појачава углед“, каже Милада Лукешевић, самостална саветница Удружења за пољопривреду, прехрамбену и дуванску индустрију и водопривреду ПКС.
Саговорница еКапије каже да се ради на типизацији вина из одређених српских виноградарских подручја.
– Тиме се доприноси остваривању стратешког циља да се географско порекло и српске ознаке за вина посебно истакну и популаришу. Такође, ово доприноси јачању поверења потрошача вина према државном систему географског порекла, као и препознавању домаћих вина на основу ознака, а тек онда на основу назива произвођача или имена сорте винове лозе. Жеља нам је да домаћи и страни потрошачи бирају и конзумирају наша вина на основу подручја где су она произведена, односно назива српских ознака као што су Неготинска Крајина, Књажевац, Вршац, Фрушка гора, на исти начин као што се препознају вина из познатих европских ознака као што су Кјанти, Риоја, Бордо, Бургоњ и друге.
(Б92)
