Прочитај ми чланак

Црна Гора све задуженија

0

milo-dukanovic-vlast-crna-gora-eu-1340485391-177525

(Политика)
Подгорица – Црна Гора је у тешкој економској ситуацији о чему сведоче подаци које је пред скупштинским Одбором за економију посланицима саопштио гувернер Централне банке Црне Горе (ЦБЦГ) Милојица Дакић.

„Државни дуг Црне Горе у 2012. години достигао је 1,699 милијарди евра и у односу на 2011. годину увећан је за око 14 одсто, односно сада износи око 51 одсто бруто друштвеног производа”, рекао је гувернер Дакић.

Како је наведено у извештају ЦБЦГ, инфлација у прошлој години била је 4,1 одсто (1,9 одсто више од европског просека), док је за ову годину, према речима Дакића, инфлација предвиђена од 1,3 до 3,5 одсто, док је пројектовани раст БДП за ову годину предвиђен до 0,5 одсто.

Према извештају ЦБЦГ, сваки други евро уложен у некретнине у Црној Гори дошао је из Русије. Стране инвестиције су повећане за 16 одсто у односу на 2011. годину. Само инвестиције у некретнине износе 226 милиона, од чега су 132 милиона уложили руски грађани.

Посланик Социјалистичке народне партије Александар Дамјановић верује да бројке у извештају ЦБЦГ не осликавају право стање финансијске задужености Црне Горе.

„Државни дуг много је већи када се у обзир узму државне гаранције, које су активиране, или прете да то буду. Ако узмемо државне гаранције у високом износу, а имамо рокове за активирање осталих, ако томе додамо негативан резултат привреде и чињеницу да банкарски систем има губитак око 50 милиона, онда је државни дуг већи од 51 одсто БДП, чак иде и до 61 одсто”, каже Дамјановић.

Сваки четврти евро у Црној Гори, по речима Дамјановића, оптерећен је кредитом, што значи да грађани и даље траже позајмице, али по високим каматним стопама.

Када су у питању камате, још гора је ситуација са микрофинансијским институцијама, које грађанима одобравају кредите до 10.000 евра. Камате за ове кредите износе и до невероватних 28 одсто, што је највећа стопа у региону.

„Да би се стање у банкарском сектору коренито мењало, према оцени Дакића, морало би се што пре приступити измени закона у овом сектору, јер Централна банка”, додаје Дакић, „нема надлежности и инструменте да ограничава камате банкама осим на кратко време”.