Прочитај ми чланак
Банкрот Грчке ће и Србију добро протрести, али он је и наша шанса за нека нова размишљања.
После сламања херојског отпора бар двадесет пута мање војске спартанског краља Леониде у Термопилу, Персијски краљ Ксеркс мртвом Леониди одсекао је главу. Нешто слично – додуше атак није са персијске, већ са европске стране – догађа се и данас. Хоће ли данашњи безлични европски политичари одсећи главу Алексису Ципрасу, који је на сличан начин попут Леониде устао да брани грчки народ и државу, видећемо, али да је Ципрас на добром путу да својом жртвом подстакне многе друге на отпор против савремних поробљивача у виду тзв. кредитора, више је него очигледно.
Ципрас ће, уколико истраје у својој одлуци, бити неко ко је променио ток историје. Некако су многе епохе у историји човечанства почињале и завршавале се баш у Грчкој. У њој је рођена демократија, али она истинска, а све је очигледније да ће у њој та иста демократија, додуше измучена и злоупотребљена ко зна колико пута, завршити своју историјску мисију.
Не знам да ли је Ципрас заиста спреман да иде до своје погибије, јер му савремени поробљивачи ову непослушност неће опростити. За сада делује да је спреман све да стави на коцку и да ризикује. Његово обраћање нацији било је слично Леонидином када је кренуо да се супротстави Ксерксу. Уосталом, не видим шта је Ципрасу друго преостало. Грчка је држава коју су савремени „усрећитељи“ намерно унесрећивали кроз „великодушне“ кредите, од којих су се богатили грчка покварена елита и зликовачки финансијски лобији. Колико год да је Грчка добила пара, једнако толико је економски уништавана.
Баш као данас нама, и њима су „усрећитељи“ причали како је најбоље на свету узети кредит, а уништити домаћу производњу, и то приказати као величанствени економски успех. Тај „успех“ довео је до тога да држава која излази на три мора и која има Божји дар у виду највећег светског туристичког потенцијала дође у ситуацију да буде дужна скоро 400 милијарди евра! Ципрас је очито одлучио да прекине са праксом „усрећивања“ Грчке на тај начин, дубоко свестан тоталног финансијског колапса који му сада следи, али и шансе да другачијом политиком дође до нове шансе за Грчку.
Проблем је у питању да ли ће они који су до сада „великодушно помагали“ Грчкој допустити да она покуша да се опорави, јер ипак су они повериоци, а Грчка дужник, који је је уз све то напипао банкрот. Како год, о даљим корацима земље са највећом и најлепшом историјом на свету одличиће сам народ. Баш онако како се у земљи демократије одувек и одлучивало. Избор је никад гори: да ли умрети одмах, па пробати васкрснути, или умирати на рате, без шансе за васкрсењем. Чини се да је Ципрас изабрао ово прво.
А где смо ми у тој причи? Нема дилеме да ће и нас банкрот Грчке, додуше као и многе економски јаче државе у Европи, добро протрести. Но он је шанса за нека нова размишљања. Прво и основно, да наставимо са даљим удаљавањем од „великодушности“ оних који су Грчку довели до амбиса. Ту најпре мислим на ММФ. Што се тиче Европске уније, већ сам писао да због свега што кроз шта Европска унија пролази и кроз шта ће потенцијално пролазити, ми би могли да мало успоримо наше интеграције. Свакако, остаје политика да ми тамо хоћемо, али то не значи да тамо и морамо.
Све се више чини, пратећи грчку трагедију, да ће пре нашег евентуалног уласка у ЕУ, најпре доћи до нечијег изласка. Друштво које неко напушта није баш друштво коме ваља здушно хрлити. Уосталом, Грчка је добар савет свим државама у Европи, баш попут оне опције на мобилном телефону: морате да се вратите на фабричка подешавања.
Извор: Нови Стандард – Владимир Ђукановић
