Прочитај ми чланак

Анализа: Сребро – „Злато за сиромашне” и шта би се десило у случају економског колапса?

0

Често, када се почне да говори о злату, многи кажу да је злато за већину људи прескупо или да се „злато не може јести“.

Док је прва тврдња заиста истинита, друга је заправо више исприка него истина. Наравно, не може се дословно јести, али се итекако за њега може да купи храна (у ванредној ситуацији) или за новац који се добије након продаје.

Многи варају сами себе мислећи да ће новац који поседују задржати вредност коју има. То је апсолутна илузија која се не може ни на чему заснивати. Многи воле да живе у илузији јер онда не морају ништа предузимати и боље се осећају. И даље живе свој живот, економска ситуација се погоршава, али као да то њих не дотиче … Али шта кад илузију стварност у потпуности уништи?

У случају економског колапса (државног, парцијалног ((Евро)), општег) неминовно ће наступити тзв. Банк Холидеј, банке ће неко време бити затворене. Банкомати неће да раде и картице ће бити само комад пластике. Оне су то и данас, само што, као и за новац, постоји веровање да иза њих стоји покриће. Скептици ће рећи да ни сребро ни злато нису покриће. У савршеном свету не, у овом сигурно јесу.

У случају економског колапса наступиће паника јер се многи људи и даље понашају као да се баш ништа не дешава. На Балкану је довољно погледати градове током радног времена и пролазнику ће све бити јасно. Истина је да је све мање радних места за вредне раднике, али је истина и да има пуно оних који само кукају и ништа не предузимају да поправе свој живот.

Сањају о одласку у друге земље као да уопште нису на овој планети и не знају шта се догађа. Штавише, сигурно и не знају јер нисмо у периоду као за време бивше Југославије, када се могло ићи у иностранство, па чак и за време ратова на Балкану 90-тих, и наћи понекад и веома добро радно место и остварити добар животни стандард.

Данас, где год погледате, или су демонстрације, или је рат, или су земље које увелико зависе о догађајима изван њих. Данашње сигурно уточиште сутра можда то неће бити. Турска је једна од таквих земаља. Економски резултати Турске су дуго времена били изузетни, али онда долазе санкције Сирији и Ирану.

 

И онда, преко ноћи, размена ватре са Сиријом. О турској економији мало ко говори данас, сви се фокусирају на оно негативно, на ситуацију на граници са Сиријом. Слична ситуација је и с Хрватском која итекако осећа последице увођења санкција. Можда најбољи пример је ИНА. Хрватска се не може похвалити економским резултатима као Турска, али итекако постоје сличности уплитања политике у економију. Због санкција Сирији ИНА дневно губи 2.420.000 $ (13.440.000 динара), јер је обуставила производњу (извор: Вечерњи Лист)

Но, вратимо се банкама. Највероватније, након поновног отварања банака после неколико дана или недеља, ће доћи до девалвације валуте те инфлације. Чак и ако не дође до девалвације, што је скоро па научна фантастика, инфлација ће „појести“ добар део вредности новца. Док се све то буде дешавало у општој паници, злато и сребро ће нагло скочити до до сада невиђених вредности.

За надати се је да до Банк Холидеј неће никад доћи, али данашњи економски параметри не дају никакву наду да се он може избећи. Они који ће држали новац у банци ће преко ноћи доживети страшно буђење, илузија ће нестати и реалност ће завладати иу њиховим животима.

Банкари ће рећи да су овакве изјаве песимистичне, да за њих нема основа, али све што чине указује на то да немају аргумената да нас увере у супротно. Било би лепо кад би имали, када би могли бити потпуно сигурни у њих, али питање је колико су они сигурни у себе? Колико су у стању да контролишу ситуацију?

Неки ће рећи да су велики успони и падови злата (тренутно је неких 40 евра вредност нижа од рекордне од пре 20 дана) и да ће балон злата пукнути, да ће вредност драстично пасти.

Такви људи очигледно нису читали историју од задњих 5000 година а нити су чули за неке примере од пре 20-так година када су људе из опкољених градова у БиХ и Хрватској  војници пуштали на слободу за један златник или врећицу сребрњака. Није битно која војска, све су се војске, по том питању, понашале исто.

Дакле, не само за новац, већ и за златник или врећицу сребрњака. Ко је имао злато и сребро, спасио је себи живот иако није имао папирнати новац – јер је њиме „купио“ слободу у екстремним ратним условима. Треба напоменути да је вредност унце за време ратова на Балкану била око „смешних“ 400 $, док је данашња око $ 1730. Бројке говоре све.

Наравно, ово је жалостан пример употребе злата и сребра који се не би више никада требао поновити, али је оно што можемо прочитати у исповијестима људи. Очигледно је да су злато и сребро били важнији од нације. Али то је већ нека друга тема.

Овај текст има у наслову „Сребро – Злато за сиромашне“ и доста се спомиње злато, али у сврху појашњавања ситуације са златом за сиромашне, то јест – сребром.

Али што је с онима који стварно немају новаца за злато и не траже извињења да би се осећали супериорније или боље у садашњој ситуацији? Куповина државних обвезница и деоница је чиста лутрија. Штавише, најчешће можете зарадити једино ако имате одличан „њух“ и реагујете муњевито.

Ако добијете информацију када и остали, ако их не предухитрите својим потезима, најчешће је прекасно … Нећете ништа зарадити.

Штавише, као у случају Фејсбука, имаћете огроман губитак. Од невероватне кампање да је Фејсбук изванредна инвестиција сада смо у фази када људи на све начине желе продати те дионице. Ејппл такође бележи велики пад. Довољна је једна вест попут оне да су велики нереди у фабрици Фоконна у Кини и деонице почињу падати.

Неки купују земљу, семе, храну, што је већ много конкретнија инвестиција која не зависи од тржишта већ способности појединца да располаже свим тиме.

А неки се одлучују за куповину сребра. И сребро је често предмет великих критика због великих успона и падова, као и злато. То је последица константне манипулације од стране разних фактора у економском систему.

Али ако погледамо слике, видјећемо да је прича о сребру скоро идентична причи о злату. Наравно, сребро је материјал који се у огромним количинама користи у индустрији, а такође се користи и за „алтернативне“ методе лечења, заступљене нарочито на Истоку.

Следећа слика приказује кретање вредности сребра у последњих десет година у еврима:

www.goldprice.org

Ситуација са сребром у доларској вредности је веома слична.

У еврима, за десет година, имамо повећану вредност злата са 300 на око 1350.

У истом периоду вредност сребра се повећала са 5 на 25 евра.

У првом случају ради се о расту од око 350%.

У случају сребра, тај пораст је 400% већи од пораста злата, упркос силним манипулацијама.

Обзиром на велике штрајкове у рудницима племенитих метала у последње време, може се очекивати, ако се тенденција настави, да ће раст племенитих метала, самим тим и сребра, бити једним делом условљен и тиме. Штавише, због велике употребе сребра у индустрији, сребро ће неминовно имати већи раст вредности него злато. Приче о томе како су количине сребра које се може ископати ограничене такође погодују порасту вредности сребра.

Предност сребра у односу на злато је да га је лакше продати или замјенити за нешто с обзиром да има мању вредност. Можда за унцу злата нећете тако лако наћи купца када се одлучите да је продате, али са сребром не бисте требали имати већих проблема. Зато га често зову „златом за сиромашне“.

Хиперинфлација у време Вајмарске републике: вредност једне златне марке у папирним маркама.

 

Хиперинфлација у Веимарској републици

Многи ће рећи да нема сврхе куповати сребро јер за неколико унци могу добити коју стотину еура и да то није никаква заштита имовине. Али протупитање би било: „

Шта је боље, имати сребро у поседу или новац који сваког трена може изгубити велику вредност због разноразних кризних фактора? Да ли је боље ићи на сигурно па не изгубити ако имате само 300-400 еура или је боље држати их у новчаницама и играти лутрију? „

На дуже стазе не можете никако изгубити на вредности, само зарадити, а у тешкој финансијској ситуацији је сваки еуро битан када човек жели купити храну.

За време Вајмарске републике људи су носили у тачкама (ручним колицима) плату и трчећи куповали неопходне намирнице и што им треба, толиком брзином је падала вредност новца.

Поглед на новчаницу испод се чини као поглед на нешто што се десило јако давно, и било би добро да тако остане. Али поставља се питање … Да ли се то може поновити?

Нажалост, можда је и неизбежно.

Испод се налазе вредности за унцу злата и сребра у немачким маркама у Веимарској републици (Немачкој) од јануара 1919 до новембра 1923. године.

Време Сребро Злато
Siječanj 1919 12 170
Svibanj 1919 17 267
Rujan 1919 31 499
Siječanj 1920 84 1,340
Svibanj 1920 60 966
Rujan 1921 80 2,175
Siječanj 1922 249 3,976
Svibanj 1922 375 6,012
Rujan 1922 1899 30,381
Siječanj 1923 23,277 372,447
Svibanj 1923 44,397 710,355
Lipanj 5, 1923 80,953 1,295,256
Srpanj 3, 1923 207,239 3,315,831
Kolovoz 7, 1923 4,273,874 68,382,000
Rujan 4, 1923 16,839,937 269,429,000
Listopad 2, 1923 414,484,000 6,631,749,000
Listopad 9, 1923 1,554,309,000 24,868,950,000
Listopad 16, 1923 5,319,567,000 84,969,072,000
Listopad 23, 1923 7,253,460,000 1,160,552,662,000
Listopad 30, 1923 8,419,200,000 1,347,070,000,000
Studeni 5, 1923 54,375,000,000 8,700,000,000,000
Studeni 13, 1923 108,750,000,000 17,400,000,000,000
Studeni 30, 1923 543,750,000,000 87,000,000,000,000

Укратко (у размаку од само нешто мање од пет година):

Време Сребро Злато
Siječanj 1919 12 170
Studeni 13, 1923 108,750,000,000 17,400,000,000,000
Studeni 30, 1923 543,750,000,000 87,000,000,000,000

Након ових невероватних бројки треба узети у обзир фиксни доходак који је подложан инфлацији, па чак и зараду која је варијабилна и за данашње услове веома добра, у хиперинфлацијској ситуацији.

Новац дословно постаје само папир и због тога вредност злата и сребра расте (заправо је иста, али је папир толико безвредан да им даје илузију веће вредности). Како год, та вредност у датој ситуацији се прихвата као стварна и на тај начин штити имовину.

Зашто онда слушати разне „експерте“ и скептике и чекати шта ће се догодити, као кад се уплати у кладионици и чека резултат утакмице (која је често и намештена, али то нико неће признати), ако се може заштитити имовина?

Они који се воле кладити можда имају урођено у себи да то раде и са деоницама, па чак и са личном имовином (многи на коцки изгубе све). Али то је већ слободна воља појединца. Може се одлучити заштитити или бити изложен факторима над којима апсолутно нема контролу и чекати шта ће се догодити.

 

(Адванце, goldprice.org | dailypaul.com | surfingthenewnormal.wordpress.com)